Nada Aničić Crljenica: Dostojevski je u ljudskom padu video mogućnost povratka dobru

Fjodor Mihajlovič Dostojevski rođen je 11. novembra 1821. godine u Moskvi. Dva veka kasnije, njegovi junaci kao da i dalje žive među nama. Raskoljnikov iz „Zločina i kazne“ mogao bi danas da traži opravdanje za svoj postupak u uverenju da cilj opravdava sredstvo. Knez Miškin iz „Idiota“, sa svojom dobrotom i iskrenošću, teško bi se snašao u svetu u kojem se naivnost često pripisuje onima koji odbijaju da učestvuju u tuđoj surovosti. A Ivan Karamazov i dalje bi postavljao ono nepodnošljivo pitanje: kako prihvatiti svet u kojem stradaju nevina deca?

Dostojevski nije stvarao junake da bismo ih voleli ili osuđivali. Njegovi likovi nas uznemiravaju upravo zato što u njima prepoznajemo sopstvene protivrečnosti. Sonja Marmeladova veruje u mogućnost iskupljenja i onda kada za njega gotovo da nema nade. Dmitrij Karamazov razapet je između strasti, krivice i čežnje za očišćenjem, dok Aljoša Karamazov pokušava da na ljudsku patnju odgovori ljubavlju. U njihovim sudbinama nema jednostavnih odgovora, baš kao što ih nema ni u našem vremenu, u kojem se o pravdi često govori glasnije nego o savesti, a o slobodi više nego o odgovornosti.

Na 205. godišnjicu rođenja velikog ruskog pisca, o čoveku koji je preživeo smrtnu presudu, sibirsku robiju, bolest i lične gubitke, a potom stvorio neke od najznačajnijih romana svetske književnosti, razgovarali smo sa Nadom Aničić Crljenicom, teologom, poetesom, humanitarnim radnikom i predsednikom Odbora za kulturu Velike ruske matice. Govorili smo o veri i sumnji, grehu i praštanju, o Dostojevskovom odnosu prema Srbima i o tome kako je Sveti Justin Ćelijski u njegovom delu prepoznao dubinu hrišćanskog razumevanja čoveka.