Unuka Mamudija i baka Barija u životnoj borbi od Narodne kuhinje do izvršitelja

Mamudija nije glasna i vesela devojčica, iako ima prelep osmeh. Nije naučila ni dobro da čita, iako baka Barija kaže „sednem sa njima i učim koliko ja mogu“, a ima ih petoro. Svi uredni, slušaju.

Martin mi je skuvao kafu.

Danas su iz Lebana došli kod bake. Kaže da bi najviše volela da ih prebaci ovde u školu i da žive sa njom, jer misli da ona najbolje brine o njima.

„Ja sam tebe naučila slova, a deca ne znaju da čitaju“, zamera ćerki, dok deci dobacuje usput:

„Idi Martina operi lice, isprljala si se“.

Deca uredna, čista.

„I ja sam bolesna žena, ali ne dam da moji unučići budu ni prljavi, ni aljkavi, ni vašljivi. Učim ih da peru ruke pre jela“, kaže ova otresita žena uz uzdahe o tome koliko se bori za njih, ali nema uslove da im obezbedi nekada čak ni tri obroka dnevno.

Ako tog dana nije imala šta da od starih stvari opere i proda na ulici, odlazi u Narodnu kuhinju i uzima ručak.

„Volim da im spremam. Pekla sam im i pite, kažu da su kao kupovne, ali pokvarila se rerna“, pokazuje ka starom šporetu, koji je kupila polovan.

Žao joj je i što nema frižider i što deca nemaju osnovne stvari za školu, pre svega rančeve.

A blizanci kreću ove jeseni. Aleksa i Andrija. Veseliji od njihove najstarije sestre Martine i od brata Martina, koji se ni jednom nije nasmejao.

„Drugi put će biti i baci pet“, kažem mu dok ga potpuno razumem. On i starija sestra su u pubertetu. Kao i moja deca. Stide se. Oni se stide svega. Mene koja sam došla da im pomognem, tuđih papuča, koje su odmah obuli, možda čak i obećanja da će naučiti da čitaju.

Centar za socijalni rad njenu situaciju nije prepoznao kao „previše ugroženu“ i nije joj po službenoj dužnosti omogućio da prima socijalnu pomoć. Kažu da ne može bez toga da je negde prijavljena, a ona to nije već dve godine koliko nema ni zdravstvenu knjižicu.

Ali zato ima astmu, kilu i šećer, pet unučadi i bolesnog sina od 19 godina, koji ima epilepsiju i živi sa njom.

Zapravo, žive u smeštaju koji nisu morali da plaćaju dok vlasnik nije nedavno umro. Njegova porodica želi da se oni isele. Odmah. Rok do 1.septembra preinačen je na sledeći utorak.

Ni novac nećemo moći da joj uplatimo, jer postoji neki dug od ranije, koji izvršitelji naplaćuju skidajući sa računa.

Svi ljudi dobre volje koji žele da nekako da pomognu mogu da kontaktiraju baku Bariju na broj telefona 0611193512 ili makar da podele ovu objavu kako bi što više ljudi videlo. Neophodna im je hrana, odeća i pribor za školu uzrasta od 9 do 11 godina ili novac. 

AUTOR: MILENA JOVANOVIĆ DELJANIN