Tročlani ženski sastav „Frajle“ koga čine Nataša Mihajlović, Jelena i Nevena Buča već petnaest godina uspešno gradi muzičku karijeru. Ove popularne Novosađanke su započele obeležavanje ovog jubileja objavljivanjem CD „Dnevnik duše“, a nastavile koncertima širom regiona. Nedavno su nastupile u revijalnom delu CMC festivala u Vodicama, sa pesmom „Bosonoge“. Za početak razgovora otkrivaju da se uvek trude da leto provedu što više na moru i Suncu, ali ove godine će letnje dane provesti radno, na moru. Zato kažu da im ova letnja jadranska turneja veoma prija.
Čini se da više pevate u regionu nego u Srbiji?
Frajle: Publika nam je od Vardara pa do Triglava. Nastupamo gde nas ljudi pozovu i imamo dosta poziva ako ne i najviše, što se regiona tiče, u Makedoniji i u Hrvatskoj. Naravno, tu su i ostale zemlje, kao i Srbija.
Mi jesmo voljne da se te stvari možda promene, jer dugo nismo nastupale u nekim gradovima Srbije. Zbog toga se radujemo što ćemo veliki koncert održati u Novom Sadu 7. septembra, na krovu Promenade.
Novosađani su se možda i najviše bunili zašto najmanje nastupamo kod kuće. Ali moramo da dodamo da nije jednostavno izgraditi regionalnu karijeru. Mi jesmo jedan čitav period posvetile hrvatskom i slovenačkom tržištu. Potrebno je vreme što se toga tiče. Mi smo „terenci“, volimo koncerte, lajv nastupe, odnosno da budemo što bliže publici. Sada nakon petnaest godina voleli bismo da to negde izjednačimo, tako da će ova turneja „pokriti“ sve gradove u regionu.
Za proteklih penaest godina bilo je svega i svačega u vašoj karijeri. Odlaskom članice Marije Mirković iz grupe, mnogi dušebrižnici su pomislili da će se „Frajle“ definitivno raspasti…
Frajle: Volimo jako dušebrižnike (smeh). Poenta cele priče je ljubav i transformacija. Mislim da su promene normalna stvar i s obzirom da smo mi bend koji iza sebe ima veliki rad, kreativu i stvaranje, mislim da se neke stvari možda menjaju na bolje. Obeležavanje jubileja smo započeli objavljivanjem sedmog studijskog albuma na početku godine. Mislim da je ova petnaesta godina stvarno jubilej za primer. Volimo da kažemo da trebamo da se prijavimo za Ginisovu knjigu rekorda jer ne postoji nijedan ženski bend koji toliko dugo traje u kontinuitetu. Bile smo primorane da stanemo kada je započeo kovid. Ko zna šta bi bilo u međuvremenu da nije bilo epidemije, ali mislimo da je svaka stvar dobra i da su promene odlične, samo ih treba prihvatiti. Čekamo nova vremena, susret sa publikom i našim novim zvukom sa kojim smo se sada zagrlile – malo modernijim ali smo ostale dosledne našim čardašima i vojvođaskim zvukom.
Priča se da ste započele saradnju sa Aleksandrom Sofronijevićem?
Frajle: On je sjajan muzičar i mi se poznajemo od početka naših karijera. Podržavali smo se svih ovih godine, a on je čak sa nama svirao i na koncertima. Njegova francuska harmonika koju svira je vrsna, a ima trenutno i najbolji studio. Mi smo odlučile da sledeći album posvetimo tradicionalnoj muzici na naš način zato što smatramo da su neke pesme zaslužile da ih otrgnemo od zaborava kao što je „Tiho noći moje zlato spava“, koju su nam još naše bake pevale. Taj album će biti objavljen do kraja godine. Mi smo odlučile da ovu godinu obeležimo raznim kreativnim umetničkim stvarima. Februara smo objavile autorski album „Dnevnik duše“ u kome smo stavile sve ono što nam je ležalo na duši do sada. Publika je od nas već navikla da mi imamo album sa obradama. Primera radi Dragojevićeva pesma “Meni trebaš ti” koju je on izveo 1978.godine, sada je sastavni deo našeg reportoara na koncertima u našem izvođenju.
Često na nastupimo vidimo i četvrtu članicu, koja svira violinu. Znači li to da ćete u buduće biti opet četvoročlana ženska grupa?
Frajle: To je naša prijateljica violinistkinja Bernadett Nyari iz Budimpešte. Ona je bila jedan deo našeg projekta. Super se uklopila u naše žive nastupe i kao gošća na našem live albumu “Pozdrav iz Novog Sada”, ali ona nije u bendu.
Mi volimo da sarađujemo ne samo sa pevačima nego i sa muzičarima. Ona je imala velike koncerte u „Karnegi holu“ i zaista je violinistkinja svetskog glasa. Obožavamo da pravimo takve saradnje.
Mi baš i volimo da udarimo neku kontru, nekog ko možda nije blizu naše muzike, ali odlično se uklopimo. Pre nekoliko godina uradile smo pesmu “Žuta ruža sa Dunava” sa Željkom Bebekom. Ljudi su se tada pitali kako ćemo pevati mušku pesmu. Bebek je jako specifičan vokal i naša muzička legenda. Saradnja je super ispala. Prosto mi imamo tu moć i to je u stvari ljubav prema muzici da upakujemo i da sarađujemo baš sa onim što ljudi ne očekuju da to bude.
Da li ostajete vas tri ili ćete proširiti bend?
Frajle: Ne, ostajemo nas tri. Tri je srećan broj! Mi smo jedini ženski bend koji ima tri vokala i neguje ovakvu vrstu muzike kakvu mi izvodimo.
Koliko je bilo teško da uspete i opstanete u svetu muzike među muškarcima?
Frajle: Volimo da kažemo da smo mi sestre u bendu. Kad god nam je bilo teško pomislile smo, Bože kako bi nam bilo da smo same. Naše jedinstvo nas je održalo i mislim da je najvažnija snaga žena kada se udruže u bilo kom poslu. Tada jednostavno ceo svemir je uz vas. Kada se žene slože – sve se može. To je jedna velika istina. Kada vam zafali haljina koju ste zaboravile za nastup, tu su cure. Mi smo tim i tako funkcionišemo. Prolazimo zajedno i kada nam je lepo i kada imamo neke krize. To je neka vrsta blagodeta i tako godinama funkcionišemo. Smatramo da je solo izvođačima mnogo teže nego nama.
Već izvesno vreme sa uspehom se izvodi kabare „Kako sam (p)ostala frajla“ koji je nastao po knjizi Jelene Buče…
Frajle: Kada je došla korona, mi smo nekako morali da fnkcionišemo. Umetnici se uvek dočekaju na noge. Imali smo lajv nastupe, puno pesama smo napisale, snimili smo dokumentarac, Jelena je završila knjigu, Nataša uradila svoju pesmu… Kada je Jelena završila autobiografiju, došli smo na ideju sa Višnjom Obradović, koja je i rediteljka i glumica, da se tekst postavi na pozorišnu scenu i da se sve te priče koje smo mi doživele spakuju tako da budu u formi kabarea. Tri glumice koje glume nas -Slavica Ljujić, Višnja Obradović i Isidoro Vlček, pričaju naše priče ali na jedan jako duhovit način, prožet našom muzikom. Mi nismo mogli sve priče da stavimo u sat i po vremena, ali smo izdvojile neke i otkrile šta se sve dešavalo u našoj dosadašnjoj karijeri.
Znači, ostalo je materijala i za film?
Frajle: Ima, ima i za seriju. To nam je sledeće… (smeh) Sve te lepe i manje lepe stvari koje su nam se desile za ovih 15 godina smo stavile u pozorišnu predstavu. Nataša voli da kaže sve što nismo mi mogla da kažemo, rećiće glumice. Kažemo, one pričaju priču o našim privatnim životima i neke stvari koje mi. Ljudima je ovaj kabare jako interesantan, zabavan, smešan i mi smo jako srećne što je to prikazano baš na taj način. Mi smo stvarno naših petnaest godina doživele kao jednu veliku zabavu, bez obzira na sve.
Da li ste u kontaktu sa bivšom članicom Marijom Mirković?
Frajle: Ne, ne, nismo.
Koliko vam je žao zbog toga, jer ste vas četiri počinjale zajedno?
Frajle: Mi smo zajedno počinjale, stvarale, pisale i imale svoju vrednost u toj prošlosti i poštujemo tu prošlosti, ali radujemo se nekoj novoj budućnosti, pa šta nam Bog da.
AUTRO: DAFINA DOSTANIĆ
