Велика Госпојина у народном календару заузима посебно место јер се у њој сусрећу вера, породични живот, женски свет и однос према природи.
„То је празник који се налази на граници између једног и другог периода године, па су се уз њега везивали обичаји који су се тицали здравља, плодности, домаћинства и припреме за време које долази“, истиче Саша Срећковић, музејски саветник Етнографског музеја у Београду.

ФОТО: Анђела Петровски – Етнографски музеј
Заштитница мајки, породиља и породице
Велика Госпојина је непокретан празник који Српска православна црква обележава сваке године 28. августа по грађанском (грегоријанском), односно 15. августа по јулијанском црквеном календару. Позната и као Успење Пресвете Богородице, представља један од највећих празника посвећених Мајци Божјој и у црквеном календару обележена је црвеним словом. Великој Госпојини претходи двонедељни Госпојински пост, од 14. до 27. августа, којим се верници духовно припремају за празник Успења Пресвете Богородице. Велика Госпојина 2026. године пада у петак, за празничну и славску трпезу дозвољени су риба, уље и вино, што је посебно значајно за бројне породице које овај празник прослављају као своју крсну славу.
Претплатите се да бисте прочитали цео текст
Претплата
3 € месечно
30 € годишње · 2,50 € месечно
Неограничен приступ свим текстовима Принципа. Откажите кад год желите.
Претплати се Претплати сеПодршка
10 € месечно
100 € годишње · 8,33 € месечно
Све што доноси претплата, уз већу подршку независном новинарству.
Подржи Принцип Подржи ПринципВећ сте претплатник? Пријавите се·Честа питања




Човек треба да води рацуна о понашању сваки дан. Онда нема потребе да се плаши да ће на баш тај дан празника ако испегла косуљу бити кажњен
Бог и чистота је у нама. Све остало је паганство.