Сретен Божић, познатији као Барнумбир Вонгар (Б Wонгар), напустио нас је 8. марта 2026. године у 94. години, а разговор о њему, његовом делу, значају и месту у српској и светској култури водили смо са проф. др Александром Петровићем, професором културне антропологије на Универзитету у Београду.
– Није нас уопште напустио, отишао је да би његово дело било још снажније присутно. Посебно имамо ли у виду да је своју списатељску каријеру започео антрополошким радом који је објавио у својој првој књизи „Абориџински митови“. Живећи с Абориџинима он је уведен у њихова знања о сељењу душа кроз различите животне форме које су они практиковали као део културе. Смрт је само једна од прилика за то и ту је Вонгар близак Црњанском који каже „смрти нема, само сеобе“ или „смрти нема, само преображаја“. Већ и по томе се види да је Вонгар у дослуху са најбољим видом српске књижевности, оним који средиште поставља с друге стране, у трансценденцију, онако како је то урадио Свети Сава напуштајући историјски живот. Уосталом, зато је и назван Вонгар, дух снова или гласник из другог света – истакао је проф. др Александар Петровић.

ФОТО: Приватна архива
Значај Сретена Божића за српску и светску културу
Како бисте данас, са историјске дистанце, описали његов значај за српску и светску културу?
Претплатите се да бисте прочитали цео текст
Претплата
3 € месечно
30 € годишње · 2,50 € месечно
Неограничен приступ свим текстовима Принципа. Откажите кад год желите.
Претплати се Претплати сеПодршка
10 € месечно
100 € годишње · 8,33 € месечно
Све што доноси претплата, уз већу подршку независном новинарству.
Подржи Принцип Подржи ПринципВећ сте претплатник? Пријавите се·Честа питања



