Povodom 26. avgusta, Svetskog dana pasa, Animal Rescue Serbia podseća da odnos čoveka i psa nije počeo u dnevnoj sobi, na kauču ili uz činiju za hranu. Počeo je mnogo pre moderne civilizacije, kroz susret čoveka i vuka, a zatim kroz hiljade godina zajedničkog života, saradnje i selekcije.
Pas je prva životinja koju je čovek pripitomio, a dokazi ukazuju na to da su psi bili deo ljudskih zajednica pre najmanje 15.000 godina.
Taj odnos nije nastao samo zato što je čovek psu pružao hranu i zaštitu. Postepeno je nastala jedna od najneobičnijih međuvrsnih saradnji u prirodi – životinja je naučila da živi uz čoveka, prati njegove signale, sarađuje sa njim i svoje izuzetne sposobnosti koristi u zajedničkim zadacima.
Animal Rescue Srbija predstavio 27 konkretnih mera za unapređenje zaštite životinja u Srbiji
Od lova i čuvanja stada, preko transporta i zaštite, pa sve do današnjih visoko specijalizovanih službenih pasa, čovek je vekovima učio da prepoznaje ono što pas može da uradi bolje od nas.
Službeni psi rade u policiji i vojsci, učestvuju u potragama za nestalim osobama i pretrazi velikih i nepristupačnih terena. Psi tragači mogu da pomognu u pronalaženju ljudi zatrpanih nakon zemljotresa, urušavanja objekata i drugih katastrofa. U lavinama upravo njihovo izuzetno čulo mirisa može da predstavlja razliku između života i smrti.
Postoje psi obučeni da pronalaze eksplozive, narkotike i druge materije, psi koji pomažu osobama sa invaliditetom, kao i oni koji mogu da prepoznaju određene promene povezane sa zdravstvenim stanjima.
Njihova uloga danas obuhvata i terapijski rad, podršku ljudima sa različitim potrebama i čitav niz zadataka u kojima su njihova sposobnost korišćenja čula mirisa, opažanja promena u ponašanju i saradnje sa čovekom od ogromne vrednosti.
Ali možda je najvažnije upravo to što je pas hiljadama godina učio da živi sa nama – i naučio da nas razume.
Savremena istraživanja odnosa čoveka i psa potvrđuju koliko je snažna njihova sposobnost komunikacije i društvenog povezivanja sa ljudima. Psi prate naše ponašanje, reaguju na naše signale i grade snažne socijalne veze sa ljudima.
Zato je pogrešno psa posmatrati samo kroz prizmu njegove korisnosti. Pas nije vredan zato što može da pronađe nestalu osobu. Nije vredan zato što može da čuva čoveka, vodi slepu osobu ili pronađe nekoga pod ruševinama. Vredan je zato što je živo biće sa sopstvenim potrebama, emocijama i sposobnošću da gradi odnos sa čovekom.
Sve ono što danas dobijamo od pasa istovremeno nosi i obavezu. Ako smo hiljadama godina gradili zajednički život, onda imamo odgovornost da ih ne napuštamo kada postanu bolesni, stari, nepoželjni ili kada prestanu da budu korisni.
Svetski dan pasa prilika je da se podsetimo da je pas kroz istoriju bio naš saradnik, čuvar, pomagač, tragač, spasilac i prijatelj, ali pre svega živo biće koje je čoveku poklonilo svoje poverenje.
