Profesorka Filozofskog fakulteta u Zagrebu Snježana Koren „Što se više odmičemo od rata, to mu više prostora posvećujemo“

Profesorka Snježana Koren autorka je brojnih stručnih i naučnih radova koji se bave hrvatskom istorijom i obrazovanjem, konkretno – istraživanjem udžbenika i stručno usavršavanje nastavnika. Uz osvrt na antifašizam, na brojne zločine, na različito gledanje na žrtve, sa Snježanom smo razgovarali o javnoj upotrebi istorije u sistemu školstva kako bi se blagonaklono gledalo na zločine NDH, ali i kako bi se uzburkalo pamćenje nacije na bližu istoriju.

– Količina gradiva je značajno redukovana, sa devedesetim godinama u sistemu obrazovanja smo imali slučaj, da što smo se više odmicali od rata, to smo mu više prostora posvećivali. Imali smo taj fenomen u socijalističkoj Jugoslaviji, da se određeni pritisak proučavanja o ratu, poistovećuje sa generacijama koje apsolutno nisu imale nikakvog iskustva i dodira sa ratom. Imali smo te epohe na kojima se insistiralo učenje o ratovanju, zbog toga što je rat bio izvor legimiteta, tada Komunističke partije, a danas imamo sličan fenomen u Hrvatskoj – objašnjava profesorka za magazin Princip.

Nakon proglašenja nezavisnoti, kako kaže, rat se smatra utemeljivačem i što više prolazi vreme od rata, to imamo više ratne tematike u udžbenicima. 

 – Umesto da se tamo gde postoje različita tumačenja, životne priče, iskustva, nastoji pokazati pluralizam interpretacije. Mislim da u Hrvatskoj, a i Srbiji teško nalazi svoje mesto u istoriji, dok je u zapadnim zemljama standard kako se pristupa određenim temama. Ukoliko je reč o temama koje izazivaju tenziju u društvu, a društvo se obaveže da ih proučava, onda društvo mora da smisli načine koji neće produbljivati te tenzije  – ističe ona. 

Postoji svakodnevna manipulacija žrtvama, prema njenim rečima, kako bi se izjednačili ustaški zločini prema drugim narodnostima. Danas, kako kaže, imamo situaciju da su neophodne preporuke kako bi deca posetila Jasnovac, da se najviše bune njihovi roditelji, a da Dubrovačka i Zadarska županija nije nikada ni organizovala odlazak u ovaj memorijalni centar. 

– To je jedna od onih tema koja nikako ne bi smela da bude kontroverzna jer se dobro zna šta se tamo događalo. Politizacija takvih tema najviše pravi problema u nastavi. Zbog svega toga nastavnici ovakve teme doživljavju kao teške za proučavanje. Čim otvarate takve teme podložni ste kritikama roditelja, lokalne samouprave. Teme o masovnim ljudskim stradanjima ne bi smele biti korištene za dnevno političke potreb – objašnjava i dodaje primer predizbornih kapanja kada nastavnici osećaju veći pritisak kako da predaju o Jasenovcu, generalno o ratu:

– Nažalost ne postoji u potpunosti jasan i rezolutan stav, kada govorimo o početku rata, o Jasenovcu, o zločinima koje je počinila NDH, a onda imamo celi kompleks događaja o čemu se i dalje u Hrvatskoj na različite načine komentariše, imamo poslednji primer sa ovim da se ne izdaje dozvola za misu na Blajburgu. Ti događaji na određeni način se suprostvaljaju, mora se nastojati da se depolitizuju, i treba učiti decu o svemu tome kako se to ne bi ponovilo. Uostalom učenici danas su vrlo dobro svesni ako se nešto ne predstavlja verodostojno – ističe profesorka. 

Snježana duboko veruje da je neophodno puno rada za istinsko pomirenje regiona, pogotovo u slučaju kada sve zemlje imaju različito viđenje ratova na našim prostorima

– Mnogi ratovi su se završavali tako da obe strane imaju različita viđenja. Mislim da su neophodni svesni napori kako bi se postigla jedna hramonija življenja i verodostojno pomirenje – objašnjava Koren.

Autorka je brojnih stručnih i naučnih radova koji se bave istorijom i obrazovanjem, među njima je i delo „Čemu nas uči istorija“, stoga smo pitali Snježanu, čemu nas uči istorija?

– Treba da nas uči da razmišljamo da steknemo dovoljno znanja, na kojim temeljima da donosimo zaključke, ali nam i ukazuje na različito tumačenje istih događaja. Može da nas nauči kako da kritički pristupimo različitim prikazima ne samo prošlosti nego i sadašnjosti – kazala je Koren.

Vlasti u Zagrebu, a i Beogradu, kako kaže, gledaju blagonaklono na sve događaje koji su se desili na našim prostorima, na NDH, kolaboracioniste sa nemačkim okupatorom, odnosno na osuđene ratne zločince u Hagu.

– To samo pokazuje da očigledno postoje drugi načini posredovanja informacija o prošlosti imaju veću ulogu i veće značenje za određene strukture društva. Imate tu razne porodične priče. Možda će se u društvu i realno predstaviti slika o svim zločinima, ali će ti uvek mladi na kraju otići kod dede koji će mu reći „kako je to stvarno bilo“. Pitanje je u kojem trenutku deca počinju prihvatati određene prikaze iz prošlosti, na ratove i zločine. Naravno da tu obrazovanje može imati svoju svrhu. Politika treba imati svoju ulogu pacifizma u stanju u društvu, ako istinski želimo raditi na tome da se mladi ljudi osveste i one mračne stvari prošlosti vlastite države, na tome se treba raditi – ističe profesorka.

Neretko je zbog svojih stavova imala problema jer je govorila o nečemu o čemu se retko ko usudi u Hrvatskoj da istupi. 

– Da i ne. U nekim stvarima vas stave na crnu listu, pa vas ne zovu na neke projekte, ili vam prave neke problemčiće na poslu, ali ništa od toga zaista nije bilo problematično – objašnjava za kraj razgovora profesorka Snježana Koren. 

Autor: Lena Sladojević

REČ AUTORA: Tekst je napisan 2018. godine ali zbog uređivačke politike novina za koje je napisan, nije nikada objavljen.