Silvija Otašević, autorka digitalne audio slovarice „Vukova ćirilična barka“, književnica je čije su romane beogradski osnovci proglasili za najbolje u godišnjoj produkciji domaćih pisaca. Za roman Olimpijski san, objavljen uz podršku Olimpijskog komiteta Srbije, dobila je i prvu nagradu za dečju književnost Matice iseljenika „Rastko Petrović“.
„Vukova ćirilična barka“ nastala je iz želje da se najmlađima, posebno deci koja odrastaju van Srbije, azbuka približi kroz igru, stih i zvuk. Kako je Silvija Otašević rekla za Princip magazin, cilj je bio da ćirilica ne bude samo školska obaveza, već prostor mašte i radosti – prvi siguran susret deteta sa slovima koja čuvaju identitet jezika i tradicije.
Žiri sastavljen od 100 beogradskih đaka proglasio je roman Olimpijski san za najbolju knjigu za stariji uzrast u konkurenciji celokupne godišnje produkcije domaćih autora. Drugo mesto, sa istim brojem poena, podelila su dela „Nemanjići, dva orla“ Vladimira Kecmanovića i Dejana Stojiljkovića, „Ovčarsko-kablarska bajka“ Raše Popova i „Ludvig van Mocart“ Vesne Aleksić, dok je treće mesto osvojila knjiga „Na bregu kuća mala“ Gradimira Stojkovića.
Silvija Otašević dobitnica je i Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, priznanja koje se dodeljuje za izuzetan doprinos kulturi i obrazovanju.
Vukova ćirilična barka je digitalna audio slovarica koja uz jednostavan klik stiže do svakog deteta, donoseći 30 razigranih pesmica – po jednu za svako slovo azbuke.
Stihovi su ispunjeni humorom, avanturama i zanimljivostima, ali pre svega porukama važnim za odrastanje. Projekat je osmišljen tako da najmlađima – naročito onima koji odrastaju van Srbije – olakša učenje azbuke i pravilan izgovor ćiriličnih slova.
PROČITAJTE I OVU VEST:
U okviru Vukove ćirilične barke nalaze se pesmice koje istovremeno zabavljaju i podučavaju.
Tu je priča o maloj zebri Zoji, čija je mama osmislila igru kako bi Zoja bezbedno stizala do škole, kao i duhoviti stihovi o slovima F i L – flamingu Fići i leopardu Laći.
Kroz pesmicu o slovu E, deca upoznaju neobične moći električne jegulje, koje su 1800. godine inspirisale italijanskog naučnika Alesandra Voltu da napravi prvu bateriju – po čijem prezimenu danas nazivamo jedinicu za napon.
Pod slovom A pojavljuje se čika Aligator, doktor Zubić Zuba, „kod koga ide svako ko za osmeh brine“, podsećajući na važnost zdravih navika i svakodnevne brige o zubima.
Ekološka nota provlači se kroz pesmicu o slovu I i irvasu Ići, dok stihovi koji barku vode i do Australije podsećaju na značaj čuvanja tradicije, bez obzira na daljinu.
Pesmica o slovu Š ohrabruje decu koja imaju poteškoće sa izgovorom tog glasa – procenjuje se da oko 60 odsto dece prolazi kroz takav izazov, baš kao mali šišmiš Šiško, kome pomaže logoped Ana.
Stihovi o slovu B i Biku Brki, novinaru koji haje samo za srećne vesti, mogu biti i uvod u razgovor o medijskoj pismenosti – jednoj od ključnih veština 21. veka.
Pesmice su istovremeno i male priče. Neke, poput one o Maloj Petri pandi koja je obišla svet i videla dva carska pingvina, mogu poslužiti kao podsticaj za razgovor o stvarnim događajima i zanimljivim životinjskim pričama iz sveta.
Vukovu ćiriličnu barku, čiji naziv simbolično upućuje na potrebu da čuvamo svoje pismo, autorka je predstavila u saradnji sa Odsekom za decu Mense Srbije.
Koordinator Odseka i nosilac titule Najbolji edukator Srbije, Tanja Olear Gojić, istakla je da pesmice razvijaju maštu, bogate rečnik i podstiču kreativno razmišljanje, a posebno su korisne za uvežbavanje čitanja i razvoj pamćenja kroz učenje napamet i vizuelizaciju.
Silvija Otašević je i autor dečje predstave izvođene u Čikagu i na Floridi u saradnji sa Srpskim dramskim pozorištem.
Vukova ćirilična barka dostupna je na Jutjub platformi i na sajtu „Caka za đaka“, koji kroz jednostavan metod pomaže najmlađima u pisanju sastava – na srpskom, ali i na drugim jezicima. Portal beleži više od 100.000 pregleda.
AUTOR: ALEKSANDRA OTAŠEVIĆ
PROČITAJTE I OVU VEST:
PROČITAJTE I OVU VEST:
PROČITAJTE I OVU VEST:
