Разговарамо пре неколико дана, посматрамо друштвене прилике и медије, и ја кажем: „Добро, наведи ми барем једног доброг човека данас у политици или једног председника, а да је добар човек?“ Мук у стану. „Нема“, одговарам. „Нема. Последњи је био председник Уругваја, Пепе Мухика.“

ФОТО: 609МПП
Синоћ, када сам прочитала вест да је умро и када сам почела да пишем ову колумну, расплакала сам се. И сада су ми сузе у очима док ово пишем. Вероватно први и последњи пут да плачем за неким државником. Какав је то човек био – мала ми је ова колумна! Широм света постао је познат као „најскромнији и најсиромашнији председник на свету“ јер је 90 одсто своје плате давао у хуманитарне сврхе, али то је био само мали део свега оног што је он учинио.
Хосе Алберто „Пепе“ Мухика Кордано (Јосé Мујица) рођен је 20. маја 1935. године у Монтевидеу, Уругвај. У младости је био члан герилског покрета Тупамарос, који је инспирацију проналазио у кубанској револуцији и користио оружане методе против корумпиране и ауторитарне власти.
Претплатите се да бисте прочитали цео текст
Претплата
3 € месечно
30 € годишње · 2,50 € месечно
Неограничен приступ свим текстовима Принципа. Откажите кад год желите.
Претплати се Претплати сеПодршка
10 € месечно
100 € годишње · 8,33 € месечно
Све што доноси претплата, уз већу подршку независном новинарству.
Подржи Принцип Подржи ПринципВећ сте претплатник? Пријавите се·Честа питања



