Nikola Tesla i Long Ajlend: Deo izgubljene istorije i mogućnosti

Na Božić 1943. godine napustio nas je najveći Srbin, genije, naučnik, i humanista – Nikola Tesla. Autor je više od 700 patenata, a čudesne stvari koje je radio, činio je to kako bi služio ljudskom rodu, jer za materijalno nije mario.

Pored njegove čuvene izjave da su svi njegovi radovi uvek bili napori ljubavi, u autobiografskim spisima, objavljenim u Elektrikal eksperimenteru 1919. godine, on ovako određuje plemenitu misiju svog života:

Cilj pronalazača je prvenstveno spasavanje života. Bilo da on ovladava prirodnim silama, usavršava uređaje, ili omogućava nove udobnosti i pogodnosti, on čini naše postojanje bezbednijim.

U svom članku Misija nauke, iz 1900. godine, Tesla objašnjava da snaga mira počiva na onim ljudima koji sve što rade, čine to celim svojim bićem, uz neizmernu ljubav. Zato ovi ljudi, pogleda uprtog ka onome za šta mnogi veruju da je nedostižno, čine čuda i dostojno svedoče o Uzvišenom.

Teško je izdvojiti najznačajnije reči, našeg velikog naučnika, ali ipak one koje nam pružaju shvatanje naših unutrašnjih borbi, su možda i najveće:

Sve što je bilo značajno najpre je ismevano, osuđeno, oboreno i zgaženo, ali bi se zatim iz prividnog poraza podiglo još moćnije i slavodobitnije.

Povodom obeležavanja osam decenija kulture sećanja na velikog naučnika, Strateška kampanja srpske diplomatije „Tesla – Energija mira“ i Princip magazin vam donose priču o institucionalnoj vezi Srbije sa jedinom Teslinom preostalom laboratorijom na svetu, na Long Ajlendu, kao i nekoliko inicijativa vezanih za uvođenje Međunarodnog Teslinog dana i uspostavljanje Tesla komiteta i nagrade – ekivalentu Nobelovoj.

Kampanja na čijem čelu je ambasador – nacionalni koordinator Ljiljana Nikšić bila je prilika ne samo za veze sa laboratorijom i Teslinim naučnim centrom Vordenklif (TSCW) već i da se osvetli jedan manje poznat deo života Nikole Tesle i kuća u kojoj je živeo od 1902. do 1904. godine, kada je zbog novog velikog sna napustio Njujork i život u hotelima među kojima je i manje pominjani „St. Regis“, na Petoj aveniji, koji na proleće otvara hotel u Kuli Beograd.
Tesla je u kući na obali zaliva, živeo u vreme izgradnje laboratorije i čuvenog Teslinog tornja o čijoj grandioznosti i danas svedoče temelj na čije uglove je lično kao provodnike postavio 10 kamenih ploča od specijalne gnajs stene. Tek pre tri godine postavljena je spomen ploča na ulaz u kuću u Šoramu.
Na tabli su ispisane reči Teslinog biografa Marka Sajfera – Tesla je 1902. godine iznajmio ovu kuću, bila je njegov dom tokom rada na Vordenklifskom tornju.

Tu je voleo da pliva i da sa uzvišenja u zadnjem delu dvorišta kao i sa same obale upravlja sopstvenim izumom – čamcem na daljinsko upravljanje.

Sećanje na njegov život u toj kući, danas čuvaju Barbara Dadino i njen suprug Daniel Birn. Da je u kući živeo „Otac električnog doba“ saznali su tek nakon što su 2011. godine, kada su postali vlasnici „vikendice na okeanu“, a kako su oboje zaljubljenici u Teslu rade na očuvanju uspomene na našeg velikana.

Barbara je upravo završila knjigu – neispričanu priču o Tesli – koja obuhvata 10 godina traganja za izgubljenom istorijom Tesle u Vordenklifu. Za to vreme, kako Barbara objašnjava „vikendicu“ su posetili brojni ugledni gosti, uključujući i Tesline potomke i biografe.
Veliki naučnik je na Long Ajlend stigao u vreme „procvata“ – nakon što je u drugoj polovini 19. veka železnica proširila usluge do Istočnog Long Ajlenda, a investitor Džejms Varden, došao na ideju da napravi ekskluzivno odmaralište na obali okeana koje će raditi tokom cele godine. Vudvil Farms je tada dobio ime Vordenklif.
Dadino podseća da je Tesla 1901. kupio 200 od 2.000 hektara koje je Varden posedovao. Na toj zemlji podigao je čuvenu laboratoriju i toranj koji je finansirao J.P. Morgan a projektovao Stanford Vajt slavni arhitekta čiji je projekat i prvi Medison Skver garden – najčuvenija njujorška zatvorena dvorana.

Tesla i Vajt su, kako je Dadino podsetila zamislili i novi „lepi grad“ koji je Tesla planirao da nazove „Radio siti“. Plnirao je da bude stalni centar njegovih operacija i glavni grad svetskog sistema bežične komunikacije.
– Dok je laboratorija građena 1901. Tesla je svaki dan vozom stizao iz Njujorka da nadgleda radove, a u junu 1902. godine, sve aktivnosti je premestio u Vordenklif. Iznajmio je drvenu kuću na moru i ovo mu je postao dom u naredne dve godine. Kuća je pružala pogled od 180 stepeni na okean između Long Ajlenda i kopna gde bi leti plivao. Bio je u kontaktu sa ljudima iz kraja, a prema rečima Barbare, lične prijatelje je pozivao u kuću.

Nažalost, Teslina sredstva su presušila pre nego što je uspeo da završi toranj zbog čega se vratio u Njujork 1904. da traži sredstva, rekla je Dadidno i podsetila da Vardenklif postaje Šoram 1906. – Toranj je srušen i pretvoren u staro gvožđe 1919. dok je laboratorija nešto kasnije zaplenjena – međutim, Tesla nikada nije odustao od sna o sistemu bežičnog prenosa poruka i energije širom sveta – kazala je Dadino.
Zaboravljeni su i laboratorija i kuća na Long Ajlendu. Teslina slava i njegova dostignuća jedno vreme su izbledeli, ali je njegovu laboratoriju „ponovo otkrila“ grupa učitelja iz Šorama.

U akciji koju je potom 2013. pokrenuo strip crtač Metju Inman prikupljen je novac za otkup zemljišta. Zahvaljujući donacijama zaljubljenika u Teslu iz 108 zemalja uključujući i SAD – svaku od 50 američkih država, DC i pet teritorija, sprečeno je potpuno uništenje laboratorije.

Za sve to vreme tim Teslinog naučnog centra Vordenklif na čelu sa Markom Alesijem organizovao je brojne akcije. Do sada je prikupljeno oko 15 miliona dolara, a cilj je 20 kako bi TSCW prerastao u Muzej i globalni naučni centar. Priređivali su donatorske gala večeri kao i premijeru filma „Tesla“ kojoj su, u vreme pandemije, prisustvovali glavni junaci Itan Houk, Kajli Meklahlan i reditelj Majkl Almereida.
Poseta TSCW ambasadora Ljiljane Nikšić, koja je od ove nedelje i pomoćnik ministra za sektor javne i kulturne diplomatije i generalnog konzula Vladimira Božovića bila je prva i jedina poseta srpskih zvaničnika od 2013. kada je delegacija na čelu sa tadašnjim predsednikom Srbije laboratoriji poklonila spomenik Nikole Tesle.

Na dan našeg povratka iz Njujorka 21. novembra u laboratoriji je izbio požar. Vartrena stihija koju je gasio tim od 100 vatrogasaca nije ju u potpunosti uništila ali je dodatno povećala potrebnu sumu za tri miliona da bi kompleks izledao kako je zamišljeno i da bi u junu u prvoj fazi bio otvoren Centar za posetioce.

Prikupljanje novca je nastavljeno, a država Srbija pozvala je na akciju „Moja cigla za Teslu“, koja svima daje mogućnost da kupe ciglu neposredno uz spomenik i u nju „uklešu“ poruku.

Ilon Mask se takođe priključio 2013. godine kada je dao prvi milion za Teslinu laboratoriju. TSCW svake godine donira 150.000 dolara, a u završnoj fazi uložiće još pet miliona dolara kako bi napravo najveći toranj na svetu „Teslin toranj“ na temeljima „Vordenklifskog“ ispod koga su i danas ostali tuneli kojima je premrežen čitav prostor od šest hektara.

U kraju oko Tesline laboratorije danas uglavnom žive nuklearni fizičari sa porodicama. Toranj je bio visok 187 stopa, a pod zemljom je imao konstrukciju od 120 stopa. Prvi i jedini put Tesla ga je testirao 1903. stvarajući jake svetlosne i zvučne efekte.

Njegov projekat je, nažalost bio kratkog veka i napušten je 1906. zbog prekida finansiranja – J. P. Morgan je shvatio da će Teslin izum biti konkurencija dalekovodima koje je posedovao.
Cilj strateške kampanje, tokom koje je promovisano i 80 Tesla ambasadora – istaknutih pojedinaca, diplomata, umetnika, naučnika, titule koju je ustanovio ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, bio je i da laboratorija dobije žig Uneskove svetske baštine od značaja za čovečanstvo.

AUTOR: Aleksandra Otašević