Princip intervju kantautor Saša Gambiroža: Volim humanitarne svirke i taj osećaj ispunjenosti

Kantautor Saša Gambiroža iako je završio studije novinarstva, ljubav prema muzici i to 14 godina, od toga sedam godina autorskog rada je prevagnula, te su zapisani u vremenu njegovi izuzetni stihovi „Ljubav je dete koje prođe kroz patnju i tugu, neko ko te ne pušta, već drži čvrsto za ruku“.

Kada se u Vama izrodila ljubav prema muzici?

– Negde krajem osnovne škole, kada sam poželeo da učim da sviram gitaru. Tada sam krenuo na prve časove kod sjajnog umetnika gitariste Pančevca Bokana Branislava. Promenio sam različite škole gitare i u jednom trenutku sam dobio na poklon taj instrument od svoje sestre Sanje iz Slovenije. Taj trenutak nikada neću zaboraviti jer se tada izrodila posebna povezanost i ljubav prema tom gitari.

Da li je u Vašoj porodici bilo umetnika i ko Vas je najviše inspirisao u muzičkom smislu?

– Ima, i kroz njih sam osetio lepotu muzičkog sveta i ozbiljnije krenuo da se bavim muzikom. Na moje stvaranje najviše je uticao Džon Majer, za koga mislim da je sjajan gitarski virtouz, ali i odličan pevač kantautor. Osim njega u mom srcu i sluhu su i Ed Širan, Ališia Kiz… Slušam različite žanrove od opere, do metala, rokenrola, i pop muzike. Izdvojio bih Bočelija i Pavarotija koje najviše slušam, sa najviše uživanja. Kantautori pevači imaju jednu posebno notu, a to je ta razvijena kreativnost koja se ispolji u datom trenutku. To je ono što najviše utiče i na moje muzičko stvaralaštvo, a posebnu notu daje Pavaroti sa svojim snažnim glasom, emocijom, energijom… On je zaista neverovatan i ja ga obožavam.

Učenik ste Muzičke škole „Jovan Bandur“ i bavite se solo pevanjem, da li Vam to najviše godi?

– U ovom što ja radim, autorsko stvaralaštvo, najviše je zastupljena pop muzika sa finesama različitih žanrova, kao što su fank i disko, ali i rok. Volim veoma solo pevanje, i tu se dosta u poslednje vreme pronalazim jer je povezano i sa glumom, mjuziklima, ekspresijama, scenom… To je ono što me veže, a zajedničku notu ima, i jedno, i drugo, kreativni proces i kreativno stvaralaštvo.

Na koju pesmu, umetničko delo ste najviše ponosni i zašto?

– Posebno na dve pesme. Jedna je objavljena i zove se „Ljubav je dete“, a druga tek čeka da ugleda svetlost dana. Smatram da smo svi u dubini duše deca, i treba da negujemo tu slobodu dečje mašte, dečjeg stvaralaštva. Ta pesma u meni budi osećaj deteta, a taj osećaj je zakopan duboko u svima nama. Neko hoće da proživi to i da bude takav, dok mnogi biraju drugi put.

Onako kako je naš veliki Mika Antić to opisivao „Puteva ima 300 da se ode iz detinjstva, a retki se sete da ostanu večno dete“.

Druga pesma je „Pogledaj u nebo“ i ona je u planu da se objavi krajem ove godine ili početkom sledeće. Ta numera duboko opisuje veru jednog čoveka i koliko nam je u današnje vreme svima preko potrebna.

Kako se stvara Vaša umetnost i kako se u vašem slučaju razvija jedna melodija, pesma?

– Tok stvaranja je veoma čudan i dugačak. Zna da potraje i po nekoliko meseci i na primer neke instrumentale sam radio, dva, tri meseca. Dešava se i da tekst pišem i po mesec dana. No, ima i tih nekih neobjašnjivih momenata kada mi sve dođe u trenutku. Sve zavisi od raspoloženja, od trenutka stvaranja, mnogo detalja ima uticaj na muzičko stvaralaštvo.

Ubedljivo od svega najviše volim humanitarne svirke jer se nekako uvek osećam ispunjenije kada nekome pomognem. To i jeste suština stvaranja. 

Sve pesme sviramo na akustičan način, i bend čine, Dejan Nikolin (kahon, zvečke, šejkeri) i ja.

Sa kime biste posebno voleli da sarađujete u budućnosti i čime ćete obradovati publiku u narednom periodu?

– Van Gog, Buč Kesidi i Neverne bebe. Duet bih voleo da ostvarim sa Tijanom Bogićević, Lenom Kovačević ili Vladom Georgijevim. To je barem bilo lako pitanje (smeh). Dragoj mojoj publici pripremam dva singla za leto. Imam želju i ideju da se prijavim i na jedan veliki letnji festival i u planu je da pošaljem krajem godine pesmu „Pogledaj u nebo“. Nadam se najboljem.

Imate tu neopisivu snagu vere, i iako ste svesni gde živimo i kakve se ovde stvari neguju, kako ne gubite volju stvaranja? 

– Helen Keler je rekla „Vera je snaga čiji če se razbijen svet pojaviti u svetlu“, a Volt Dizni „Snovi se mogu osvariti ako imamo hrabrosti da ih sledimo“. Trudim se da tako razmišljam i tako savetujem isto druge ljude. Mladima koji vole muziku uvek kažem da krenu od bilo kojeg žanra, bilo koje vrste muzike, pop, rok, narodnjaci… Čovek mora da ima strpljenja, volju i želju za radom, da bi mogao da napreduje, ali mora i da ima slobodu da dođe do dobrih tekstova. Da bi se dobro stvaralo i maštalo, da bi se napravila dobra priča, mora se imati taj duh slobode. Mora se ići hrabro kroz život i želje jer jedino tako možemo da se pronađemo i ostvarimo sve svoje ambicije.

AUTOR: NEVENA AGATONOVIĆ