Princip intervju: Boško Ćirković Škabo „Beogradski sindikat zbog direktnosti ne podržavaju ni mediji, tviter influenseri, ni političke stranke“

Beogradski sindikat predstavlja jednu od najuticajnijih grupa u Srbiji, koja puni koncertne dvorane, a čije pesme imaju višemilionske preglede na muzičkim platformama. Sve su to postigli autentičnim načinom pisanja tekstova u kojima obrađuju teme koje pogađaju naše društvo. U vremenu u kom se muzika potpuno srozava, ne samo u našoj zemlji, nego u celom svetu, u vremenu u kom se rime pletu oko modnih brendova, luksuza i nemorala, Beogradski sindikat stoji uspravno 26 godina sa principima i jasnim porukama „Život bez straha“, „Marš iz moje avlije“, „Dogodine u Prizrenu“.

U prazničnom razgovoru sa Boškom Ćirkovićem poznatijim kao Škabo, osvrćemo se na evoluciju Beogradskog sindikata, njegovu muzičku filozofiju, kao i na izazove koje je bend prevazilazio tokom postojanja. Boško, koji je često bio i nosilac snažnih poruka i kritika upućenih društvu, danas, više nego ikad, ima jasnu viziju šta znači biti svoj u vremenu koje je sve, samo ne stabilno.

Grupa Beogradski sindikat postoji već 26 godina i od prvih pesama do danas trudite se da obradite društvene probleme koji pogađaju naš narod. To je sa vaše strane veoma hrabro, ali da li ste imali tokom svih ovih godina neke posledice zbog vaše direktnosti?

– Zbog naše direktnosti nas ne podržava u suštini nijedan medij, tviter influenser niti politička stranka, deluje da bi najviše voleli da ne postojimo. Nas naša publika zato i voli. Što je još bitnije od publike mi ne bismo mogli da živimo i delujemo da nismo tako otvoreni. Dakle, ne bih se menjao ni za šta na svetu i nijedna posledica nije vredna toga da slobodan čovek ide protiv svoje prirode. Pritom smo kao što vidite živi. Bog neka samo da zdravlja.

Tokom svih ovih godina dešavalo se da ste povremeno od određene grupe ljudi dobijali razne etikete? Kako ste to kao pojedinac i član grupe podneli?
– Istrenirali su me sa tim lepljenjem etikete. Još bolje znam ko sam i šta sam jer me ti profesionalni lepioci etikete stalno podsećaju šta nisam. Hvala im svim srcem za sve. Tako se osećaju i svi moji prijatelji iz grupe.

Nedavno ste objavili novu pesmu „Marš iz moje avlije“. Reakcije su sjajne, dali ste doprinos borbi za našu prirodu na vama kao grupi jedinstven način. Kako je pesma nastala i šta vas je motivisalo da to bude tema nove pesme?

– Pesma je nastala iz iskrenog nepoverenja u namere i planove stranih investitora i pripadnika aktuelne vlasti i opozicije Srbije. Nastala je i iz iskrenog straha za zdravlje naše dece. Svi dugovi i kamate su na papiru, mogu sutra da se ukinu, zajedno sa bankama. Jedini dug koji će sigurno preći sa roditelja na decu su nepovratno potrošeni i zagađeni prirodni, za život neophodni resursi.

Pružili ste podršku našem seljaku koji je u današnje vreme prilično ugrožen i zapostavljen. Mislite li da smo se mi kao narod suviše okrenuli dešavanjima u gradu i potpuno zapostavili srpskog seljaka od koga najvise naš opstanak zavisi?

-Nisam ja pozvan i prikladan da komentarišem život na srpskom selu i da morališem kako bismo se trebali okrenuti više selu kada sam rođen, odrastao i srastao za beton. Svakako kao grupa podržavamo borbu svakog čoveka za pravo da želi da živi i kako želi da živi. I siguran sam da ima načina da se to omogući srpskom seljaku. Nisam siguran da ima političke volje. Siguran sam da ima volje i namere da se srpski domaćin proglasi za neku nazadnu relikviju prošlosti, koja je smetnja našem opštem napretku. Posle me pitaju što sam trenutnu vlast izjednačio sa komunistima?

Vaš rad je veoma zapažen, publika se iz godine u godinu povećava i čini se da ste danas nikad popularniji i među mlađom i među starijom publikom. Velika popularnost sa sobom nosi i veliku odgovornost. Stvara li vam to nekada opterećenje?
-Ne. Vrlo svesno i vrlo radosno prihvatamo tu odgovornost. Još svesnije i radosnije to činim kada vidim koliko smo usamljeni u toj praksi u poslu kojim se javno bavimo.

Da li u narednom periodu planirate nove projekte u kojima nastavljate da stojite uz svoj narod tokom borbe za zdravu Srbiju?
-Mi ne stojimo uz narod, mi smo narod. Srbija je naša zajednička kuća. Mi drugu nemamo. Naravno da želimo da bude čista, sređena, lepa, zdrava, pravedna, slobodna… Čini mi se da nema potrebe da to posebno objašnjavamo, a kamoli da se bilo kome izvinjavamo zbog toga.

AUTOR: MARIJA KOJIĆ