Božićni post, jedan od četiri velika posta u pravoslavnoj tradiciji, počinje 28. novembra i traje do 6. januara, završavajući se ponoćnom liturgijom uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika – Rođenja Hristovog. U narednih četrdeset dana, vernici se pripremaju za Božić kroz telesni, ali pre svega duhovni podvig. Prema Tipiku SPC, u ovom periodu se ne jedu meso, mlečni proizvodi i jaja, dok su ulje i vino dozvoljeni svim danima osim sredom i petkom. Poslednja nedelja posta je stroža, a na Badnji dan se posti „na vodi”.
Međutim, smisao posta daleko prevazilazi pitanje onoga što jedemo. U dvorištu Crkve svetog proroka Ilije u Mirijevu zatičemo oca Borislava Petrića okruženog decom na času veronauke. Dok prolazi između njih, jednostavnim rečima objašnjava suštinu posta: „Post nas podseća da imamo ljude oko sebe, da je Bog za nas stradao i vaskrsao kako bismo te ljude primećivali. U današnje vreme najveći greh možda je to što jedni druge ne vidimo – kao da smo postali gluvi za potrebe bližnjih.“ Njegove reči otvaraju pogled na post koji nije zatvaranje, nego širenje – ne u izolaciju, već ka drugima.
Pravoslavna crkva naglašava da je post uvek lični podvig. Pravila postoje, ali se ne primenjuju šablonski na svakoga. „Ne možemo svima propisati isti post,“ kaže otac Borislav. „Bolesnici, trudnice, porodilje, putnici ili oni koji imaju težak fizički rad – njima se post ublažava ili se razrešava. Crkva želi zdravlje svakome.“
Zato sveštenici preporučuju da svako ko želi da posti najpre razgovara sa svojim parohom, kako bi post bio podvig koji vodi ka miru, a ne opterećenju.
Oni koji nemaju posebna zdravstvena ograničenja, mogu slediti pravila iz kalendara, ali je najvažnije – postiti od početka do kraja, bez „preskakanja“ sedmica. „Jer na kraju posta dolazi Praznik, i mi se pripremamo za Rođenje Hristovo, ne za dijetu“, dodaje.
U zemljama gde se Nova godina slavi po novom kalendaru, SPC uvek naglašava da se proslava ne sme pretvoriti u razlog za prekid posta. Vernici slave Novu godinu skromnije, dok se puna trpeza čuva za Badnje veče i Božić, po starom kalendaru, kako nalaže tradicija srpskog pravoslavlja.
Post nije samo vreme odricanja, već vreme unutrašnjeg preobražaja. Uzdržavanje od hrane samo je prvi korak – suština je u smirivanju misli, u borbi protiv gordosti, zlobe, ogovaranja i ravnodušnosti. „Post nije da se zatvorimo u četiri zida i samo ‘ne jedemo, ne pijemo’. To je vreme da izađemo iz sebe, iz prostora koji nas ograničava, da grlimo ljude oko sebe i da u njima vidimo lik Hristov,“ kaže otac Borislav, dajući najširu definiciju posta.
Za sve nedoumice o tome kada se posti „na vodi“, kada „na ulju“ i kada se jede riba, najbolje je osloniti se na aktuelni crkveni kalendar SPC – svakodnevno ažuriran i jasan, dostupan na sajtu pravoslavno.rs.
Božićni post je vreme koje nas podseća da smanjimo svet oko sebe kako bismo u njemu jasnije videli druge ljude. Da zastanemo. Da osetimo zahvalnost. Da se pripremimo za susret sa radošću Božića – ne kroz pun sto, nego kroz punoću srca.
