Osmostruki svetski šampion u harmonici Petar Marić: Harmonikom do zvezda i svetske slave

Iako ima samo 33 godine njegova muzika se izvodi širom sveta, od Amerike do Austrailije, dok najveću popularnost zavređuje u Kini. Maestro Petar Marić osmostruki svetski šampion u klasičnoj, virtuoznoj i elektronskoj harmonici, toj maloj kockici, kako kaže, duguje sve, jer je njegova muzika napravila put oko sveta.

Ljubav prema harmonici krenula je još u vrtiću, na dečjem rođendanu. Nije mogao ni da posmisli da će taj nečiji radosni dan obeležiti njegov život.

– Kako su se deca igrala, harmonika koja je bila u ćošku slučajno je ispala i ja sam se tada sagnuo da je podignem, a kako sam levoruk, okrenuo sam harmoniku naopačke i krenuo da sviram. Onako kao dete, više je to bila igra. No, definitivno je to za mene bilo otkriće i nešto što će moj život zauvek muzički zavrteti – počinje razgovor za magazin Princip.

U njegovoj porodici nije bilo harmonikaša. Dok su drugu decu roditelji molili da se bave nečim, njega su molili da odmori od harmonike, jer ju je on svirao svakodnevno i po šest, sedam sati.

– Majka i otac su se tada brinuli za moje zdravlje, ali su ubrzo shvatili da je harmonika moja velika ljubav i to su i prihvatili. Tako su me i podržali, pa sam prvo išao u muzičku školu u Beogradu. Potom sam otišao u Pariz gde sam i završio akademiju, onda i master studije u Bratislavi – govori Marić.

Dok su se njegovi vršnjaci tražili, šta da upišu i kojim putem da pođu, Petar je već doneo odluke i uz pomoć dva čoveka velikog srca, došao do visina da njegove muzičke bravure proputuju čitav svet.

Prvi je profesor Aleksandar Nikolić koji svira bandoneon, vrli instrument, čarobnog zvuka popularnog u Argentini i Urugvaju.

Drugi je Dragan Marković generalni sekretar Norveškog društva Srbije.

– Vrlo mlad pitao me je da li pristajem da mu pomognem da otputuje za Norvešku da mu platim kartu i još neke troškove, a on je obećao da će se vratiti kao pobednik. Ja sam ga pogledao i svidelo mi se kako je samouvereno nastupio i rekao sam da može. Kad sam platio tu kartu i troškove, on je rekao “Pa ja ne mogu da putujem sam ili ću morati da putujem sa svojim profesorom ili sa majkom” i ja tu shvatim da on osim što dobro svira, dobro i pregovara – prisetio se kroz osmeh Dragan.

Put u Norvešku je bila umetnikova odskočna daska. Nakon toga, odlazi u Ameriku na razmenu studenata i vrlo brzo osvaja i publiku tamo. Kada je završio školovanje krenuo je na svetske turneje. Stacioniran je u Njujorku i u Beogradu i iz ta njemu vrlo draga grada ide dalje na putovanja.

– Imam to zadovoljstvo da sam jedini uneo harmoniku u jedan svetski hram koji se zove Kenedi centar, svetski hram naravno uz Karnegi hol. Tamo sam jedini koji je odsvirao solo harmoniku i u publici je bila čuvena i poznata Selin Dion kojoj sam nakon koncerta imao priliku da odsviram uživo muziku iz filma “Titanik” i to je za mene bilo jedno posebno zadovoljstvo – govori Marić i dodaje da je mu je najdraže da svira proslavljenom teniseru Novaku Đokoviću sa kojim je u međuvremenu postao i prijatelj.

– On je izuzetno opušten i najviše voli da mu sviram pesme Miroslava Ilića, iako poznaje i sluša drugu kvalitetnu muziku – ističe svetski šampion u harmonici.

Marić je sada najtrofejniji harmonikaš ikada u istoriji Srbije, no kako kaže, uspeh nije došao preko noći. Svakodnevno vežba i po osam sati, a o harmonici razmišlja i dok spava.

– Sve to je stiglo kao rezultat napornog rada i temeljnog spremanja. Naravno i fenomenalan odnos sa profesorom Aleksandrom Nikolićem koji mi je i danas velika podrška. Sve je to dolazilo redom, korak po korak, stepenik po stepenik. Nikada u životu do sada nisam dobio nešto, što nisam stvarno zaslužio – kazao je maestro.

Brojne osvojene medalje, koje ponosno stoje u njegovom domu u Beogradu gde je i rođen, najviše svedoče o tome koliko je uspešan, gde je sve bio i šta je sve osvojio.

– Harmonika, možda za nekoga mala stvar, mene je povela na put oko sveta. Moj rad, moj talenat, podrška porodice, profesora, prijatelja, sve to je mene dovelo na sve svetske meridijane da upoznam sve dobre, imućne i bitne ljude ovog sveta – govori Marić.

U današnje vreme kada su mladi ljudi izuzetno lomljivi, kada lako odustaju, kada nešto ne uspe onda kada su oni to zamislili, Marić savetuje, da se ne odustaje. Jedan korak gore, korak je gore, sve i da se padne, bitno je samo ići gore. Svaki rad i trud, prema njegovim rečima, biće kad-tad isplaćen.

Autor: Lena Sladojević