Princip intervju: Ruski milijarder Mihail Slipenčuk o književnosti, rusko-srpskim odnosima i kupovini „Putnika“

Mihail Viktorovič Slipenčuk ruski milijarder, preduzetnik, političar, književnik i  naučnik u intervjuu za magazin Princip kaže da od svega najviše voli da ga zovu “geograf” i da mu je najdraži posao upravnika Katedre za upravljanje životnom sredinom prestižnog Moskovskog državnog univerziteta “M. Lomonosov”.  Srbiji je postao poznat kada je kupio hotelsku agenciju “Putnik” i sa ove vremenske distance, na taj poslovni potez gleda kao na veliki rizik.  

Kada se raspadao Sovjetski Savez, on je bio student geografije, čija je stipendija iznosila samo sedam dolara. Trgovao je vaučerima i jedva preživljavao, ali kada je pogledao film “Wall Street” rekao je sebi da će uspeti i da će trgovati na berzi kada se otvori u Rusiji. Prvu kancelariju je imao u kolima, a pare je brojao ručno. Tako je počeo, a danas je jedan od najuticajnijih ljudi u Rusiji.

– Pre svega najviše volim kada me ljudi uvažavaju kao geografa, sve to što se najbrojali pre, meni ne prija, niti se ponosim. Geografiju volim jer je to nauka, koja opisuje procese koji se dešavaju na zemlji, a tu nisu samo prirodni, nego i ekonomski i socijalni procesi – ističe profesor Slipenčuk.  

U Srbiji se nije pojavio kao geograf, već kao svetska zverka, odnosno milijarder koji je 2007. godine kupio turističku agenciju “Putnik”. Pitali smo ga i kako sagledava taj korak sa ove vremenske distance? 

– Veliki rizik i zbog tog gesta i danas me nazivaju kroz šalu avanturistom. Za mene je to pre svega bilo interesantno da se bliže upoznam sa srpskim narodom i da razumem kako se razvijaju stvari od srpskog narodam, ka ruskom. Nisam više investitor u srpsku ekonomiju, ne zbog toga šta je sve bilo, jednostavno ni u Rusiji nije jednostavna situacija. Imao sam firme u 10 zemalja sveta i zatvorio sam sve. Sada se bavim samo investicijama u Rusiji. Smatram ako Rusija bude jaka, biće jakih i prijatelja. Znam da u Rusiji ima mnogo Srba i ako se pogleda istorijski može da se vidi da je Srbija veliki doprinos dala ruskoj kulturi i istoriji – objašnjava profesor.  

Srbija sada ima priliku da ga upozna u nešto drugačijem ruhu, kao književnika. Autor je četiri monografije i više od 50 naučnih publikacija “Arktik: ekonomska dimenzija”, “Voda izvor života, ekonomije, politike”. Ove godine je u Ruskoj Federaciji objavio i dve naučno popularne knjige o ruskom naučniku, učesniku četiri Sovjetske ekspedicije za proučavanje Antarktika “Andrej Kapica, život izuzetnih ljudi” i “Kolumbo XX Veka”.  

– To je knjiga o Andreju Kapici jednom o načuvenijih istraživača XX veka, jer je pre svega bio učesnik u četiri ekspedicije u Sovjetskom Savezu. Šezdesetih godina prošlog veka napravio je podvodni reljef Arktika i tada je otkrio da se ispod nalazi jezero pitke vode. U to vreme instrumenti su bili veoma oskudni, tako da možemo samo da naslutimo koliko je zahtevno bilo istraživanje. Devedesetih godina su engleski istraživači savremenim instrumentima ispod stanice “Istok” dokazali i potvrdili njegove teze . Tamo su temperature -92°C, znači nije bilo drugih otkrića takve vrste u XX veku i zbog toga se knjiga o Andreju Kapici zove “Kolumbo XX veka” – kazao je profesor i dodao da se te dve knjige baziraju na istinitim događajima.  

Naučnik Kapica, kako kaže, sa samo 32. godine je bio najmlađi dekan Geografskog fakulteta na Moskovskom fakultetu “M.Lomonosov” i tada je napravio tehnički centar dalekog istoka tadašnjeg Sovjetskog Saveza.

Profesor Kapica je bio i prvi osnivač Katedre ekologije u Sovjetskom Savezu, a Slipenčuk njegov učenik, prvi diplomac, koji od 2011. godine postaje šef te katedre. Iste godine je posetio stanicu “Istok”. 

– Bio sam ogorčen jer je cela stanica bila pod snegom, samo se antena videla. Veoma bogat Rus Leonid Mikhelson vlasnik kompanije “Novatek” izdvojio je značajna sredstva i napravio je novu stanicu “Istok”. Odlično je urađeno i sledeće godine će biti ponovo otvorena najsavremenija tehnološka stanica. Ponosan sam što je moj učitelj Kapica osnovao prvu stanicu, a što sam ja učestvovao u stvaranju druge – sa osmehom odgovara naučnik.  

Sa obzirom na to da je bio u ekspedicijama na Arkitku na Severnom polu i na Antarktiku na Južnom polu, interesovalo nas je i u kakvom je stanju tamo priroda.  

– Saglasan sam sa onim što me je učio moj profesor Kapica, koji je sve promene objašnjavao kao globalni klimatski ciklus. Navešću Vam jedan primer: Na slikama flamanskih slikara XV I XVI veka u Holandiji ljudi se na klizaljkama klizaju jer je zamrznuta voda u kanalima. Konkretno delo je Piter Brojgel Stariji “Lovci u snegu” iz 1565. godine. Pre 10.000 godina na teritoriji Moskve bio je ledeni glečer, ranije još su tu mamuti pasli, ako su mamuti pasli, bila je vegetacija. Naglašavam to je globalni ciklus i ne treba se bojati – objasnio je profesor za magazin Princip.  

Mihail Viktorovič Slipenčuk je pre svega zagovornik i pristalica harmoničnog razvoja ekologije i ekonomije i prema njegovim rečima, na čovečanstvu je da razmišlja o ravnoteži, jer nema smisla ni da se priča o prirodi, ukoliko će čovečanstvo sve da uništi.  

Autor: Lena Sladojević