Prisutnima su se obratili dr Ivana Bašičević Antić, direktorka MNMU, i kustosi izložbe Danica Đorđević Janković i Vladimir Korokuš. Otvaranjem izložbe obeležen je i jubilej – 65 godina Muzeja naivne i marginalne umetnosti. Dr Ivana Bašićević Antić je u uvodnom govoru navela: “Pred vama je preko 170 dela slika, grafika, crteža, tapiserija, murala, plakata, ilustracija knjiga, skulptura, dizajna tepiha koji u zbiru čine prvu ikad priređenu muzejsku retrospektivu ovog izuzetno važnog umetnika.
Iako je ime Lazara Vujaklije većini poznato, odnos naše sredine, najpre ovde mislim na institucije kulture, prema opusu Lazara Vujaklije, veoma je neobičan. Tokom priprema za ovu retrospektivu uvideli smo da su radovi ovog umetnika zastupljeni u brojnim muzejskim kolekcijama, da su neretko u stalnim postavkama, poneki čak i na mestima sa kojih ih nismo uspeli dobiti. Istovremeno, nijedan od tih muzeja mu nije priredio potpuniju retrospektivnu izložbu. Izuzetak je, u određenoj meri, poduhvat kustoskinje Poklon zbirke Rajko Mamuzić iz Novog Sada, Jovanke Stolić”.
Pročitajte i ovo:
Direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti je dodala: “Iako je nezahvalno definisati razlog tome, naša je pretpostavka da se upravo granična pozicija umetnosti Lazara Vujaklije, između umetnosti samoukih i mejnstrim akademske umetnosti koja postaje reprezentativna državna u određenom momentu, činila kustosima pa i institucijama preprekom koju ne žele ili još uvek ne znaju kako da premoste. Iako živimo u vremenu kada se svetska umetnička scena izmenila i ta duboka granica između akademskih i neakademskih umetnika se u velikoj meri počela gubiti, u našoj kulturnoj sredini još uvek je primetan strah ispunjen pitanjem kako da se ta podela premosti. Samim time što nije bilo savremenijih analiza Vujaklijinog opusa, njegova interpretacija, predstavlja složen poduhvat. Nov pogled na tu umetnost, neopterećen prošlošću, doneli su mladi kustosi našeg muzeja Danica Đorđević Janković i Vladimir Kokoruš.”
Kustoskinja Danica Đorđević Janković je u svom govoru istakla: “Obrazovan kao zanatlija, knjigovezac, nakon neformalnog večernjeg tečaja crtanja i slikanja kod Petra Dobrovića, Vujaklija je već od samog početka bio posmatran i označavan kao amater, samouk, naivac. Ta pozicija mu nije samo pripisivana, već je često i nametana, u skladu sa aktuelnim umetničkim i ideološkim tendencijama šeste decenije dvadesetog veka. Kritika je tu poziciju, svesno ili nesvesno, dodatno učvršćivala u kolektivnoj memoriji, te je pred nama bio opus koji je bilo potrebno izroniti iz okova prošlosti, očistiti od naslaga ideoloških tumačenja i predstaviti kroz jednu drugačiju, savremenu matricu čitanja. Iz te potrebe proistekla je i koncepcija izložbe. Ona nije nastojala da ponudi retrospektivu u klasičnom smislu, već da prikaže unutrašnju logiku Vujaklijinog rada – njegovo neprekidno traganje za odnosom između predstave i ideje, vidljivog i misaonog.”
Kustos Vladimir Korokuš pročitao je izjavu Lazara Vujaklije: “Kao dečak i mladić mislio sam da ću naslikati devet velikih slika iz Danteovog pakla. Mislio sam ili nisam tada ništa ni mislio. Tokom godina došao sam do saznanja da su misli koje sam kao dečak hteo da naslikam ljudima davno dobro znane. Iz oblaka pao sam na zemlju, slikao sam sve što vidim, osećam i mislim. Ovim slikama davao sam imena, ali su brzo nestajala. Ove bezimene slike primite kako vam drago – kao moj protest prema sebi, ali i kao moju čežnju za lepotom smisla života.”
Umesto linearnog, hronološkog prikaza, postavka je organizovana u šest tematskih celina: Dišanovski gest – u kojoj se ispituje čin samocitiranja kao strategija autorstva; Aproprijacija, koja promišlja prisvajanje kao metod preosmišljavanja vizuelnih uzora; Anticipacija, kao iskaz protesta prema kanonu modernizma i svojevrsni dekolonijalni impuls; Ambivalentnost, kroz shvatanje umetnosti kao prostor preispitivanja; Anahroničnost – u kojoj je prošlost aktivirana u savremenosti; i Demokratizacija umetnosti, u kojoj se umetnost ispoljava kao zajednički prostor iskustva. Na taj način, kustoski koncept izložbe reartikuliše njegov misaoni i stvaralački prostor, predstavljajući slikarstvo kao proces otpora i samopropitivanja.
Izložba je realizovana u saradnji sa 20 muzeja i institucija kulture, a prati je bogato ilustrovana monografija sa kritičkim tekstovima dr Ivane Bašičević Antić, Danice Đorđević Janković i dr Branislava Dimitrijevića, koja će biti objavljena tokom trajanja postavke. Uz monografiju, izložba donosi i ekskluzivno rekonstruisanje Vujaklijinog prvog murala, koji je posebno za ovu priliku realizovala Darinka Pop-Mitić. Postavka takođe obuhvata bogat audio – vizuelni materijal, kako arhivski tako i namenski produciran, čime se dokumentuju i predstavljaju i umetnikovi manje poznati ili teže dostupni radovi u javnim prostorima i enterijerima – od reprezentativnih ambijenata Palate Srbija do jedine sačuvane skulpture Lazara Vujaklije u krugu fabrike „Prvi maj” Pirot. Izložba je otvorena do 24. maja 2026. godine, navedeno je u saopštenju.
Pročitajte i ovo:
