Organizacija “Osnažene” razotkrila Telegram grupe gde dele osvetničku i dečiju pornografiju, prave lažne porniće uz AI i odobravaju incest

Nedavno su članice Udruženja za osnaživanje građanki i građana “Osnažene” razotkrile Telegram grupe na kojima neke broje i više od 70.000 članova, gde pedofili dele fotografije dece, gde se odobrava osvetnička pornografija i incest. Sada se uz “deep fake” i veštačku inteligenciju otišlo korak dalje. Kreiraju se lažni pornići samo od fotografija koju je neko preuzeo sa naših društvenih mreža. Princip magazin uz saglasnost organizacije “Osnažene” vam prenosi celokupno istraživanje koje su sprovele hrabre članice Zdravković Ana, Tomašević Nikolina i Ivković Staša u nadi da će nadležni prepoznati ovaj problem i adekvatno reagovati.

Prema podacima dostavljenim našoj organizaciji zaključno sa 13. majem 2024. godine, u periodu od 1. januara 2011. do 16. aprila 2024. godine, za krivična dela iz člana 185 K3 “Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje ponografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju” podneto je 816 krivičnih prijava protiv 717 lica, u vezi čega je izrečeno 415 presuda protiv 408 lica, od čega je uslovna kazna zatvora izrečena u 140 slučajeva, samo uslovna kazna u 13 slučajeva, a novčana kazna u 14 presuda. U istom ovom periodu, za krivična dela iz člana 285b K3 “Iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu”, podneto je 75 krivičnih prijava protiv 71 lica, u vezi čega je izrečeno 10 presuda protiv 10 lica, od čega je uslovna kazna zatvora presuđena u 2 slučajeva, novčana kazna presuđena je u 1 slučaju, dok uslovne kazne nije bilo.

Ukupno 370 lica je prošlo bez kazne. Kako i zašto?

Staša Ivković je 2021. godine učestvovala u raskrinkavanju raznih Telegram grupa u kojoj se delila osvetnička pornografija, dečija pornografija, kao i lični podaci devojaka. Nemanja S., vlasnik najveće Telegram grupe tog tipa “Ex Yu Balkanska soba”, koja je brojala više od 36 hiljada članova, odlukom iz oktobra 2023. godine, neće krivično odgovarati za dopuštanje distribucije osvetničke i dečije pornografije u grupi čiji je bio administrator.

Zbog neadekvatne reakcije nadležnih institucija, odbacivanjem tužbi protiv lica koja aktivno učestvuju u deljenju osvetničke pornografije, oslobodio se put ka stvaranju bezbroj istih (i gorih) grupa istog tipa na Telegramu. Bez obzira što je došlo do ‘gašenja’ tadašnjih najvećih Telegram grupa, državne institucije nisu pokazale dovoljno interesovanja, niti su preduzele korake ka donošenju javnih politika koje bi sankcionisale počinioce i ohrabrile žrtve da prijave nasilje. Samim tim, dali su im podstrek za pravljenje novih grupa, deljenje sadržaja istog tipa, ali su im i omogućili da zarađuju prilikom distribucije pornografskog sadržaja.

‘Klinke Balkana’, ‘🔞DEVOJKE BALKANA🔞’, ‘😈Samo Domacinski💯’, ‘🔞Domace💯Kurve😈’, ‘Balkanske domaćice’, ‘Brutalica😈’, ‘DOMACE DROLJE’, ‘Drolje balkanske’, ‘balkan sex’, ‘DOMACE FULJICE’ su neke od grupa. Broj članova u grupi broji i do 12 hiljada ljudi.
marko marko’, ‘Digimoni’, ‘Knele’, ‘D.r.a.g.a.n.’, ‘X X X’, ‘Scorpion’ su neki od muškaraca koji vode ove grupe i aktivno zarađuju deljenjem osvetničke pornografije, dečije pornografije i promovisanjem incesta u grupama.

Članice organizacije “Osnažene” su provele poslednja 3 meseca infiltrirane u Telegram grupe i ovo je samo delić kobnih sadržaja na koje smo naišle.

Osvetnička pornografija predstavlja objavljivanje, ili pretnje objavljivanjem, privatnih fotografija i snimaka eksplicitne sadržine. Cilj osvetničke pornografije jeste da se žrtva osramoti, ponizi, te da joj se ugrozi lični integritet i dostojanstvo. Ostavlja duboke emocionalne i psihološke posledice. Svakog dana u desetine sličnih grupa se pošalje preko 10 hiljada poruka. Ove grupe su prostor za muškarce da traže seksualne usluge, ali glavna tema im je osvetnička pornografija. Princip rada je sledeći: Gorepomenuti admini grupa žele da zarade. Kako to čine? Sa ili bez novčane nadoknade dobijaju fotografije i snimke uglavno maloletnih devojaka (uz šifru: -18) koje su taj materijal poslale u poverenju, zatim skupljaju što veću količinu fotografija i snimaka, prodaju za minimum cenu od 50 evra. Nakon što zarade dovoljno na tim žrtvama, oni podele i javno taj materijal, jer više ne mogu da zarađuju na njima, pošto su se fotografije/snimci već dovoljno raširili.

Ovo je jedan od kataloga dostupan svima koji su u grupama. Za svaku od kategorija sa kataloga postoji određena suma koja se mora isplatiti da bi se sadržaj dostavio tražiocu. Članici koja je istraživala ove grupe bilo je potrebno svega dva dana da dođe do ljudi koji nude dečiju pornografiju desetinama hiljada članova. Izvor ovih slika i snimaka nije poznat.

ISKUSTVO ŽRTVE

1. Možeš li mi reći, kako si se osećala kada si prvi put otkrila da su tvoje intimne fotografije podeljene bez tvoje saglasnosti?

Prvi put sam saznala da su moje fotografije podeljene sasvim slučajno od nepoznate muške osobe, tako što mi je poslao Message Request putem Instagrama, gde je on izrazio svoje simpatije i oduševljenje povodom objavljenih fotografija. U tom trenutku sam bila u neverici odakle je on to znao, ali nisam pridavala značaju. Mislila sam da je neko nagađanje u pitanju, gde se kasnije ispostavilo da su fotografije zaista objavljene u porno Telegram grupi. Bila sam besna, ljuta i osvetnički nastrojena. S obzirom na to da sam emotivno stabilna osoba, brzo sam prevazišla ovo stanje jer je već učinjeno i povratka nema.

2. Kako je ovo iskustvo uticalo na tvoj svakodnevni život, međuljudske odnose i emotivno stanje?

Morala sam, kako bih zaštitila svoj identitet, da promenim svoj username na mrežama, kako mi se ne bi više javljale osobe iz te Telegram grupe, jer, kada su fotografije bile objavljenje, bio je objavljen i moj identitet. Ja sam to relativno dobro podnela, opet napominjem, jer sam psihički stabilna osoba koja je svesna svega, ali verujem da bi mnogima u mojoj situaciji bilo zaista loše. Imamo dosta primera suicida ili pokušaja suicida baš zbog ovakvih i sličnih situacija koje su nastale zbog kompromitovanja ličnosti.

3. S obzirom na nedostatak konkretnih zakona koji štite žrtve osvetničke pornografije, da li si uspela da nađeš neku podršku ili pomoć?

Što se tiče podrške i pomoći, nigde je nisam pronašla jer time bi trebalo da se bave organi za Visokotehnološki kriminal, a to je kod nas nerazvijeno ili nemaju interesovanja za ovakvu problematiku. Sve je na nama pojedincima, moramo biti maksimalno oprezni jer ne znamo ko šta može iskoristiti protiv nas. Danas je trgovina informacijama najbrža.

4. Šta misliš da društvo može uraditi kako bi bolje podržalo žrtve osvetničke pornografije?

Ja mislim da društvo o ovom problemu nije ni svesno. Svakodnevno smo zatrpani raznim sadržajima tako da nismo ni sposobni da razgraničimo pojedine stvari, a granice su otišle predaleko. Sve ide iz krajnosti u krajnost. Toliko smo kao civilizacija nazadovali pojavom društvenih mreža da je to sada sve svedeno na animalno, to jest preovladavaju samo osnovni nagoni i to je to. Potrebne su decenije da bi došlo do nekog napretka, ali, iskreno, ne nadam se tome.

PSIHOLOŠKI ASPEKT

Razgovarale smo sa studentkinjom MSc Forenzičke psihologije, Dolores Golijan kako bismo saznale nešto više o toku misli ovakvih nasilnika.

Da li postoji specifičan psihološki profil koji može objasniti zbog čega sinovi biraju da krišom fotografiše ženske članove porodice, te dele sadržaj na Telegram grupama?

Odrediti specifičan psihološki profil za ove počinitelje je teško, jer dosta stvari može da objasni njihove motive za ovakvo zlodelo. Mislim da je najbitnije da naglasim jedan bitan faktor, a to je potreba za moći i kontrolom. Osobe koje krišom fotografišu ženske članove porodice imaju neku potrebu da dominiraju nad žrtvom i da osećaju moć, a taj osećaj dominacije i moći dobijaju preko njihove ranjivosti u tretnutku slikanja (gde one nisu svesne toga), a i deljenjem takvog sadržaja, gde se dešava eksploatacija žrtve.

Ima i neke teorije koje bi mogle ovakvo ponašanje da objasne. Na primer, imamo teoriju socijalnog učenja koja nam objašnjava da postoji mogućnost da je osoba bila izložena seksualnom nasilju ili svedok takvom ponašanju u porodici ili okruženju, pa su to ponašanje naučili kao nešto “normalno” i što mora da se ponavlja. Sa druge strane, možda imaju neke potrebe za pripadnost i deljenje i snimanje pornografije mogu biti taj iskrivljeni način da zadovolje tu potrebu ako su u takvom okruženju gde se to od njih traži i gde je normalizovano.

Da li postoje određeni okidači ili situacije u porodičnom okruženju koji podstiču sinove na ovakvo ponašanje?

Određeni okidači ili motivacije koje mogu da podsteknu osobe na ovakvo ponašanje mogu da budu potreba za kontrolom i dominacijom. Osvetnička pornografija generalno, a pogotovo incestna, je jedan vid uspostavljanja kontrole i dominacije nad žrtvom jer se na ovakav nacin reputacija žrtve uništava, a počinitelj uspostavlja kontrolu nad osobom tako što deli privatne slike osetljivog sadržaja i vrši se eksploatacije žrtve. Takođe je bitno naglasiti da je ovde cilj da se žrtva potpuno ponizi, da žrtva nema pravo da da pristanak na ovako nesto (zato što se ovo vrši krišom, iza leđa) i jednostavno uništavanje žrtve psihički i emocionalno.

Sa druge strane, potreba za osvetom ili da se žrtva na neki nacin kazni. Ovde postoji mogućnost da je počinitelj na neki način povređen ili ljut na žrtvu, pokučava da uzvrati udarac i emocionalnu bol tako što će osobu da ponizi i iskoristi njenu ranjivost.

Što se tiče porodičnog okruženja, mislim da je mogući okidač za ovakvo ponašanje generalno kako se ukućani ponašaju prema ženama. Ako otac ponižava majku i/ili ćerku, ako je ćerka odbačena i ponižavana—ovakvo ponašanje postaje “normalno” u takvom okruženju (mislim na ponižavanje).

A vrhunac ponižavanja jeste krišom slikanje ženskih članova, i još deljenje tih slika u grupama jer verovatno misle da mogu da dele slike bez pristanka druge osobe jer su to “njihove slike”. Iskrivljen im je koncept davanja pristanka, a možda postoji i onaj deo da misle da će ostati anonimni i da se neće saznati da su oni podelili slike, pa im ta lažna ideja anonimnosti daje vetar u leđa.

Ovo su osobe koje imaju karakteristike kao što su potreba da se osećaju superiornijim i da imaju kontrolu nad drugima koji nisu u takvoj poziciji, a ovo postižu tako što javno ponižavanju žrtvu i uništavaju reputaciju žrtve. Takođe je bitno naglasiti da ove osobe očigledno nemaju razumevanje za posledice koje se dešavaju/mogu desiti nakon ovakve situacije kao što je osvetnička pornografija, kao na primer emocionalne i psihološke posledice. Pokazuju manjak empatije.

Koja teorija ličnosti bi mogla objasniti motivaciju sinova da se bave osvetničkom pornografijom ženskih članova porodice? Kako se pedofilija dijagnosticira i razlikuje od drugih seksualnih poremećaja?

Da bi se dijagnosticirala pedofilija kod osobe, potrebno je da osoba ima intenzivno seksualno uzbudljive fantazije, porive ili ponašanja koja uključuju dete/decu u predpubertetskom uzrastu (ispod 13 godina) i koje se ponavlja (ove fantazije, porivi i ponašanja) i prisutna su već 6 meseci ili duže. Takođe, treba da se sazna da li je osoba delovala na porive ili se dešava ogromna količina uznemirenosti ili osoba ima osećaj da neće moći da se suzdrži što se tiče nagona i fantanzija. Takođe je bitno naglasiti da uznemirenost nije uslov za dijagnozu (samo uznemirenost) jer u većini slučajeva osobe poriču bilo kakvu uznemirenost prouzrokovano ovim. Osoba mora da utvrdi kod klijenta da li je samo privlače deca, ili je privlače i odrasli i deca. Da li osobu privlače osobe istog pola ili suprotnog (ili oba) i da li su ove fantazije/nagoni/ponašanja usmerena samo ka deci iz porodice ili van (ili oba).

Bitno je naglasiti da osobe koje su pedofili znaju dete i moguće je da je ili osoba iz porodice, ili osoba koja ima neki vid autoriteta nad detetom (učitelj/učiteljica, trener, …). Osobe mogu da dobiju dijagnozu pedofilije tako što se odrade psihološki testovi, razgovori, ali i u nekim slučajevima fiziološki testovi mogu da se odrade za merenje seksualne uzbuđenosti.

Za razliku od drugih seksualnih poremećaja, kod pedofilije primarna seksualna atrakcija je usmerena prema deci i ovo je ključna razlika jer deca ne mogu da daju svoj pristanak na seksualne aktivnosti, dok u drugim seksualnim poremećajima radi se o odraslim učesnicima gde su osobe sposobne da daju pristanak. Takođe je bitno naglasiti da su prisutne i kognitivne distorzije, gde osobe ne shvata da je pogrešno šta radi (u nekim slucajevima, pogotovo kad je incestna pedofilija u pitanju) i opravdava to sto radi.

Koje su najčešće taktike i načini koje pedofili koriste za privlačenje i manipulaciju detetom?

Nekoliko taktika postoji koje pedofili koriste. Jedan od taktika jeste prebacivanje krivice na žrtvu, gde se pedofil oseća bezbedno od bilo kakvog osećaja sramote, osude, krivice dok se na žrtvu prebacuju sva ta osećanja i utiče se na osobu emocionalno i psihički. Ovo bude još gore kada živimo u okruženju gde se žrtve osuđuju, pa nažalost i period zlostavljanja može da traje duže jer žrtva ima osećaj da je ona kriva za to što se dešava, a i okruženje će da je osuđuje.

Sa druge strane, postoji i vrsta manipulacije gde, ako je pedofil u poziciji autoriteta (učitelj/učiteljica, starija osoba iz komšiluka, trener)—žrtva nažalost ima osećaj da mora da sluša i prati šta joj ta osoba autoriteta nameće i da trpi nasilje.

Kada su u pitanju osobe koje se poznaju međusobno (ovo se odnosi na incestnu pedofiliju takođe), pedofil će uspostaviti osećaj straha i terora kod deteta, uz pretnje da će ili žrtvi da naškode ili žrtvinoj porodici. Strah utiče na to da žrtvu zbuni, gde žrtva neće moći da razmišlja o posledicama ili šta pedofil želi da uradi, već razmišlja u strahu šta će se desiti. Na ovaj način se uspostavlja kontrola i žrtva lakše postaje meta, i prihvata to ponašanje od pedofila iz straha.

Ove osobe su sklone da nametnu detetu osećaj da su “posebni” i da im govore da su oni “izabrani” da se prijatelje sa pedofilom. Na ovaj način nameću osećaj da su u dominantnijoj poziciji od deteta i da su oni tu da daju posebnost tom detetu, jer, eto, u kontaktu su.

Na ovaj način takođe uspostavljaju mogućnost da mogu dete da manipulišu i iskontrolišu kad god požele, a da znaju da će dete imati težu mogućnost da napusti njihov odnos jer su “posebni”.

Generalno se taktike fokusiraju na to da se uspostavi poverenje kod žrtve, da se žrtva izoluje od ljudi iz svog okruženja ili od poverenja koji bi mogli da skrenu pažnju ili da shvate da nešto nije u redu. Osoba koja je pedofil će se postaviti kao neki vid “edukatora” i oni su tu da nauče dete o seksu i ostalim seksualnim aktivnostima. Koristiće taktiku da žrtve napadnu tamo gde se žrtve generalno osećaju bezbedno i ne predosećaju da nešto može da se desi jer je to “safe space” za njih. Zato u većini slučajeva se desava na mestu koje je poznatu žrtvi, i to uglavnom bude kod kuće.

Takođe taktika prebacivanja krivice i pretnje, nametanje žrtvi osećaj da joj niko svakako neće verovati i da je sama tražila ovakvo nešto. Ponižavaju žrtvu i nametanjem straha i stida žrtva ne može da razume šta se dešava. Sa druge strane, koriste manipulaciju da žrtvu naprave posebnom, ali onda povuku sve te benificije koje pružaju i na taj način je kažnjavaju.

Psihološkinja i socijalna radnica iz organizacije ‘Astra’ pomogle su nam da na bolji način shvatimo kroz šta devojke prolaze kada se nad njima vrši ovaj tip nasilja.

Kako se osvetnička pornografija (kao i drugi oblici sličnog nasilja) mogu reflektovati na psihičko, emocionalno i mentalno zdravlje žrtava? Koje dugoročne posledice ostavlja?

Osvetnička pornografija (ili neovlašćeno deljenje intimnih fotografija i snimaka) je spečifičan oblik nasilja jer se koristi internet i/ili društveni mediji za brzu i široku distribuciju intimnih sadržaja što može ostaviti ozbiljne posledice po psihičko zdravlje žrtve. Specifičnost ovog oblika nasilja je u tome što niko ne može da proceni širinu distribucije materijala čime se dodatno narušava funkcionisanje žrtve i stvara osećaj nekontrolabilnosti situacije, osećaj bespomoćnosti.

Neke od najučestalijih posledica koje primećujemo kod žrtava sa kojima radimo su:

1. Nisko samopouzdanje i depresija: Osećaj poniženosti, izloženosti i bespomoćnosti može biti preplavljujući i dugotrajan, što dovodi žrtve do teškoća u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, pa čak i do razvijanja težih oblika depresije.

Osećaj stida i krivice: Žrtve se često osećaju zbog onoga što im se desilo, da su svojim ponašanjem doprinele tome, stalno razmišljanje o tome šta su mogle da urade da to spreče iako bi krivica trebala biti isključivo na počiniocu. Ovo može dovesti do dugotrajnog osećaja stida, krivice i samookrivljavanja.

Gubitak poverenja: U većini slučajeva osvetničke pornografije, osoba koja je bliska žrtvi i u koju je žrtva imala poverenja, je izneverila to poverenje. Ovim postupkom se ruši osnovno poverenje žrtve u druge ljude i uverenje da je svet sigurno mesto.
Otežano formiranje zdravih partnerskih odnosa: Gledanje osvetničke pornografije može izazvati poremećaje seksualnog zdravlja kod žrtava, uključujući smanjeni libido. Ovo može otežati formiranje zdravih intimnih odnosa u budućnosti. Može se razviti negativan stav prema seksualnosti i intimnim odnosima.
PTSP: Otkrivanje da je njihova intimnost neovlašćeno izložena javnosti može uzrokovati duboku traumu kod žrtava. Ovaj traumatski događaj može rezultirati posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP), što se manifestuje kroz noćne more, anksioznost, povećanu iritabilnost i ponovne doživljaje traumatičnog iskustva. Ovo znači da žrtve mogu iskusiti dugotrajne posledice nasilja koje su pretrpele, budući da ih čak i mali podsticaji ili situacije kasnije mogu asocirati na traumatično iskustvo. To može rezultirati različitim telesnim i psihičkim reakcijama koje su odgovor na ugrožen integritet žrtve.
Koji su izazovi u radu sa žrtvama nasilja, devojčicama, ženama…? Uključujući i osećaj krivice koji se kod njih javlja.

Rad sa žrtvama osvetničke pornografije, posebno devojčicama i ženama, može biti izuzetno zahtevan zbog različitih izazova s kojima se suočavaju. Prvo, stigma i strah od osude često ih sprečavaju da uopšte prijave zlostavljanje ili traže podršku, posebno u zajednicama gde se žrtve krive ili se smatraju odgovornim za zlostavljanje. Međutim, važno je napomenuti da je samo to što su neke devojčice i žene pronašle hrabrosti da potraže pomoć i podršku veliki korak ka njihovom oporavku, s obzirom na to da se često dešava da žrtve nasilja o tome ćute, iz straha, sramote ili sa željom da se sve što pre završi.

Drugo, emocionalna trauma koju prolaze može biti duboka i dugotrajna, zahtevajući empatiju, strpljenje i razumevanje njihovih emocionalnih potreba. Treće, možda i najizazovnije, izgradnja poverenja između žrtava i pružalaca usluga ključna je za uspešan rad, ali žrtve često imaju poteškoće u sticanju poverenja u druge ljude zbog preživljenog iskustva, što je u potpunosti razumljivo.

Naposletku, osećaj krivice i sramote zbog zlostavljanja može otežati otvoreno razgovaranje o iskustvima i traženje pomoći, iako žrtve nisu odgovorne za ono što preživljavaju one osećaju odgovornost što su uopšte stekle poverenje u osobu koja je to izigrala. Naravno, treba vremena da se prihvati da je svima nama moglo to da se desi i da ih to iskustvo ne čini ni glupim, ni naivnim ni odgovornim za to što se desilo, za tuđe loše postupke.

Izazovno je susresti se sa bespomoćnošću i osećajem nemoći žrtve što se u nekim trenucima može preneti i na pomagača. Takođe neprijante emocionalne reakcije koje žrtva ispoljava znaju biti preplavjujuće ali su deo iskustava žrtve i treba ih razumeti i čuti. Važno je osobi stalno ponavljati da nije kriva i da je uradila najbolje moguće da se zaštiti.

Kako možemo prepoznati da osoba konzumira sadržaj osvetničke pornografije, da bismo se zaštitile na vreme? Da li uopšte postoje određene karakteristike koje se mogu prepoznati?

Ne postoje jasne prepoznatljive karakteristike osoba koje konzumiraju osvetničku pornografiju. Često, osobe koje konzumiraju pornografski materijal možda ni ne shvataju ili im nije važno da li je u pitanju osvetnička pornografija- što je posledica normalizacije konzumiranja pornografskog sadržaja.

Međutim, važno je naglasiti da oni koji imaju nameru da distribuiraju intimni materijal bez dozvole često dolaze do takvog materijala kroz vrlo suptilne metode, posebno kada su u pitanju maloletne žrtve.

Prvi korak jeste uspostavljanje kontakta i izgradnja poverenja. Zatim, nasilnici često normalizuju takvo ponašanje, pokušavajući da opravdaju svoje postupke i to što potražuju da im se pošalje intimni foto/video materijal.

Oni govore: “To rade svi ljudi koji se vole” ili “Ti si moderna, ovo će nas dodatno povezati”. Takođe, mogu pokušati i da zamene teze, predstavljajući to kao izraz slobode i autonomije nad telom: “Ti možeš da radiš sa svojim telom šta želiš, ti si dovoljno zrela da odlučuješ o tome”.

Važno je imati na umu da je to vreme kada devojčice počinju da istražuju svoje telo i pitanja seksualnosti, te da je ovo, jednim delom i posledica toga što nemamo formalizovano edukativno sticanje znanja o seksualnom razvoju i rizicima sa kojima se neko može susresti.

Koliko je bitna podrška okoline za žrtve osvetničke pornografije (kao i drugih oblika nasilja), kao što su porodica, žrtve, prijatelji, partner…?

Podrška okoline igra ključnu ulogu u procesu oporavka žrtava osvetničke pornografije i drugih oblika nasilja.

Emocionalna podrška: Podrazumeva okruženost bliskim osobama koje na adekvatan način pružaju podršku, stvarajući osećaj sigurnosti, pripadnosti, razumevanja, doživljaja da je nekome stalo do njih. Na taj način doprinoseći smanjenju osude, osećaja da su same sa svojim problemom, da ih niko ne razume.
Praktična pomoć: Porodica, prijatelji i partneri mogu pružiti praktičnu pomoć u rešavanju svakodnevnih problema kao što su smeštaj, finansijska podrška ili organizacija pravnih saveta. To može uključivati podršku u traženju profesionalne pomoći, kao što su terapija ili savetovanje.

Prevencija daljeg zlostavljanja: Važnu ulogu u prevenciji imaju bliski ljudi i šira okolina koje je mogu podržati u jačanju njenih kapaciteta za samozaštitu i zauzimanje za sebe kao i vraćanju osećaja kontrole nad životom.Bliske osobe mogu pružiti podršku u postavljanju granica i traženju pomoći u slučaju ponovnog zlostavljanja.

Podsticanje samopoštovanja: Pozitivna podrška i ohrabrivanje od strane bliskih osoba može pomoći žrtvi da povrati osećaj samopoštovanja i samopouzdanja nakon traumatičnog iskustva.
Međutim, važno je napomenuti da okolina na različite načine može pružati podršku žrtvama što može biti dobro i podstičuće ali nekada neadekvatno. Često ljudi iz najbolje namere i neke svoje ideje šta je za žrtvu dobro čine ili govore stvari koje nisu najadekvatnije za žrtvu. Jedna od čestih strategija koju ljudi koriste kada žele da pomognu jeste da ulaze u ulogu spasioca ili savetnika time stavljajući žrtvu u pasivni položaj, a cilj podrške bi trebala biti da se žrtvi vrati moć odlučivanja i osećaj kontrole. Osobi koja je preživela iskustvo osvetničke pornografije je neophodno bezbedno i sigurno okruženje i razumevanje za sve njene emocije koje uključuju i tugu ali i bes i ljutnju.

Da li imate odgovor kojim se objašnjava nesankcionisani pravo muškarca da radi takve stvari?

Pravo muškarca (ili bilo koje osobe) da vrši nasilje ili da konzumira osvetničku pornografiju ne postoji. Osvetnička pornografija i bilo koji oblik nasilja su nelegalni i za društvo sa nultom tolerancijom na nasilje—neprihvatljivi. Međutim, postoje mnogi faktori koji mogu doprineti takvom ponašanju, kao što su patrijarhalne norme, rodne nejednakosti, kulturni i socijalni uticaji, emocionalne traume, nedostatak obrazovanja o pravima i dostojanstvu svih ljudi, i drugi.

Važno je da društvo osudi ovakvo ponašanje i da se preduzmu mere za sprečavanje i suzbijanje nasilja i zlostavljanja u svim njegovim oblicima.

To uključuje promociju rodne ravnopravnosti, edukaciju o pravima i dostojanstvu svih osoba, podršku žrtvama, jačanje zakonskih okvira i sprovođenje adekvatnih kazni za počinioce nasilja. Niko ne bi trebalo da ima “nesankcionisano pravo” da čini štetu drugima. Svi smo odgovorni za svoje postupke i za poštovanje osnovnih ljudskih prava svih članova društva.

PRAVNI ASPEKT

Kako dolazi do toga da ovi direktni i indirektni nasilnici slobodno šetaju bez kazne, ispričala nam je Vesna Ćorić, viša naučna saradnica sa Instituta za uporedno pravo.

1. Koje su to prepreke koje sprečavaju donošenje Zakona o osvetničkoj pornografiji iz ugla pravnika?

Osnovna prepreka ogleda se u pristupu koji preovlađuje u srpskom zakonodavstvu, a prema kojem ne bi trebalo donositi nove specifične zakone tamo gde to nije apsolutno neophodno. Umesto toga, zagovara se pristupanje izmenama i dopunama već postojećih zakona. Budući da se kod osvetničke pornografije pre svega radi o vidu sajber nasilja, smatramo da bi bilo uputno datu materiju regulisati kroz izmene i dopune Krivičnog zakonika ali i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, preciziranjem šta je osvetnička pornografija, načina njenog otkirvanja i gonjenja, kao i preciziranjem da je reč o vidu visokotehnološkog kriminala. Bitno je imati u vidu da postoje vidovi osvetničke pornografije koji ne spadaju u digitalno odnosno sajber nasilje, o čemu će kasnije biti više reči.

Na drugom mestu, nailazi se na terminološke dileme koje usporavaju proces zakonodavnog regulisanja osvetničke pornografije. Iako brojni pravni sistemi sankcionišu “osvetničku pornografiju”, držeći se dakle te formulacije, potrebno je pažljivo odabrati što adekvatniju terminologiju kako bi se sva nedozovoljana postupanja iz tog spektra njome obuhvatila. Pojam osvetničke pornografije čini se prilično uskim budući da je potrebno zabraniti sve vidove činjenja dostupnim intimnog sadržaja bez pristanka snimanog lica, bez obzira da li su motivi osvetnički ili se radi o nekim drugim motivima (npr. Može biti reč o pukoj želji za dobrom zabavom npr. trećeg lica koji je slučajno došlo u posed takvih materijala). U literaturi se dodatno ukazuje na to da je termin osvetnička pornografija zastareo i prevaziđen budući da se njime ne pokrivaju ni sve češće situacije u kojima se dele “lažni” snimci koji su nastali kao proizvod veštačke inteligencije. U tom smislu, predlaže se, između ostalog, upotreba sledećeg termina u stručnim krugovima “image-based sexual abuse” (bukvalni prevod bi bio: “seksualna zloupotreba posredstvom snimaka”).1

Donošenje novog zakona, pa i izmene postojećih ne bi mogle odmah da počnu da se primenjuju budući da je potrebno prethodno izvršiti potrebne obuke onih koji će postupati u datim predmetima.

Dakle, zbog specifičnosti uopšte sudskog postupka biće potrebno određeno vreme da se tužioci, sudije pa i predstavnici policije koji postupaju u ovim predmetima obuče. Budući da se radi o specifičnoj materiji gde je potrebno hitno postupanje kako bi se sprečilo dalje deljenje snimaka, kao i specifičan dokazni postupak , biće potrebno da tužioci koji se inače bave visokotehnološkim kriminalom dodatno prodube svoja specifična znanja.

Najzad, iz uporednopravnog ugla ukazujemo na još jednu prepreku koja se objašnjava shvatanjem koje je dugo preovlađivalo u evropskoj doktrini i praksi. U uporednim rešenjima koja pripadaju evropskim kontitentalnim sistemima, fokus se stavlja na povredu prava privatnosti kod osvetničke pornografije, a ne na povredu seksualnog integriteta. Nasuprot tome, akcenat se u angloameričkim pravnim sistemima stavlja na povredu seksualnog integriteta, te stoga osvetnička pornografija smatra “pravim” seksualnim deliktom. Iz ovakvih različitih pogleda proizilazi to da i pored toga što veliki broj evropskih država krivičnim pravom sankcionišu osvetničku pornografiju, oni je ne regulišu kao zasebno krivično delo (sa izuzetkom Slovenije, Crne Gore, Italije, Hrvatske, Belgije i Francuske), već na nju gledaju kao samo jedan aspekt nekog od tradicionalih krivičnih dela kojima se štiti privatnost pojedinca.2 To dalje ima za posledicu da javni tužioci u evropskim kontinentalnim državama gledaju na osvetničku pornografiju kao na manje ozbiljno i teško krivično delo u poređenju sa krivičnim delima kojima se povređuju polne slobode. Nasuprot tome u državama angloameričkih pravnih sistema, osvetnička pornografija se smatra tzv. seksualnim krivičnim delom odnosno, u duhu terminologije našeg krivičnog zakonodavstva, jednim od krivičnih dela protiv polne slobode, što vodi ozbiljnijem režimu pri gonjenju i kažnjavanju osvetničke pornografije. O ovakvim različitim pristupima svedoči i činjenica da je u Nju Džersiju u SAD osvetnička pornografija kriminalizovana davne 2004., u Velikoj Britaniji 2015. i 2016. godine, dok izvestan broj država u centralnoj Evropi još uvek nemaju u svojim krivičnim zakonodavstvima eksplicitino inkriminsanu osvetničku pornografiju već je tretiraju kao neko od tradcionalnih krivičnih dela usmerenih na povredu privatnosti (to je trenutno slučaj i u Srbiji).

2. Da li postoje načini/pozitivne prakse da se takve prepreke/izazovi savladaju i prevaziđu?

Pored situacije na terenu koja govori u prilog hitnog regulisanja ove materije, kao dodatni argument koji svedoči o potrebi za hitnom i detaljnom regulativom ove materije je taj što EU upravo usvaja regulativu koja se odnosi na sprečavanje nasilja prema ženama. U tom kontekstu se navodi da tzv. “cyber flashing” treba da počne da se tretira u svim državama članicama EU kao krivično delo. Pojam “cyber flashing” upravo se odnosi na činjenje dostupnim online intimnih snimaka i sadržaja u odsustvu pristanka lica kojeg se nalazi na datim snimicma.

Ističe se da će pomenuta regulativa EU odnositi kako na prave odnosno istinske snimke kao i na one koje predstavljaju proizvod nastao veštačkom inteligencijom.5 Dakle, upravo ovako široko postavljen obim zaštite koja se uvodi i koja dakle pokriva i kreacije nastale upotrebom veštačke inteligencije govore o potrebi da se i u RS pažljivo pristupi izboru optimalne terminologije kako bi se mogla pružiti sveobuhvatna zaštita. Predlažemo da se u Srbiji, u skladu sa EU tendencijama, inkriminiše dakle i širenje materijala nastalih upotrebom veštačke inteligencije i da se stoga optira za širi termin od osvetničke pornografije.

Pored toga, Nacionalna strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021–2025 sadrži predlog za uvođenje posebnog krivičnog dela kojim bi se regulisala osvetnička pornografija.

Inače, termin osvetnička pornografija je prepoznatljiv budući da se dugo koristi, i to je njegova osnovna prednost. On je, primera radi, još ranije bio upotrebljavan u Konvenciji Saveta Evrope o sajberkriminalu i u Direktivi 2011/92/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 13. decembra 2011 o suzbijanju seksualne zloupotrebe i eksploatacije dece i dečije pornografije.

Kao dodatni razlog koji čvrsto govori u prilog potrebi da se ova materija što pre reguliše jeste činjenica da je Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLJP) već razvio praksu iz koje proizilazi da će države koje ne budu adekvatno sankcionisale slučajeve osvetničke pornografije biti u obavazi da plaćaju pravična zadovoljenja žrtvama osvetničke pornografije. Kao primer prakse ESLJP navodimo predmet novinarke iz Azerbejdžana koja je tajno snimana tokom seksualnog odnosa, a zatim je snimak procureo na mreže i medije. Nakon nekoliko godina manjkave istrage, ESLJP je utvrdio da je ovim činom povređeno njeno pravo na privatnost, ali i pravo na slobodu izražavanja.8

Na putu prevazilaženja ovih problema potrebno je dodatno da se obuče tužioci, sudije i policija na koji način da pristupe otkrivanju i gonjenju u pogledu ovih krivičnih dela. Stoga, nakon donošenja zakonskih izmena i dopuna smatramo da je potrebno još neko vreme da se data lica obuče i da tek nakon toga možemo da očekujemo efikasnu primenu novih rešenja.

U tom pogledu postoji prostor kako za dodatnu izmenu krivičnopravnih propisa, kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala po ugledu na uporedna zakonodavstva. Čini se da je potrebno osavremeniti, proširiti i precizirati definiciju visokotehnološkog kriminala, odnosno krivičnih dela koja su njome pokrivena koja postoji u pomenutom zakonu u cilju prilagođavanja najnovijim tendencijama tehnološkog razvoja. Čini se da se između ostalog iz odredbi datog zakona ne vidi da su njime obuhvaćena i online i offline krivična dela.

Kao primer dobre prakse regulisanja ovog pitanja u materijalnopravnom smislu navodimo krivično delo koje su, uvedeno u Kazneni/Krivični zakon Hrvatske 2022. godine pod nazivom „zloupotreba snimke spolno eksplicitnog sadržaja“. U članu 144a pomenutog Kaznenog/Krivičnog zakona Hrvatske predviđa se da će kazniti lica koja intimne snimke koji su nastali uz pristanog snimanog lica i za ličnu upotrebu ustupe određenom licu ili većem broju lica bez pristanka lica koja se nalaze na tim snimcima i na taj način povrede pravo na privatnost snimanog lica. U takvom slučaju deljenja snimka trećim licima preti sankcija od godinu dana zatvora. Ispravno se navodi u literaturi da iza novouvedenog krivičnog dela stoji ideja inkriminisanja pre svega zloupotrebe poverenja.

Dalje, u Kazneni/Krivični zakon Hrvatske uvodi se i delo povezano sa takozvanom deepfake pornografijom, u kojoj se korišćenjem moderne tehnologije i manipuliranjem (eksplicitnog) sadržaja na slici ili snimku digitalno menja lik ili se izradi novi, manipulativni sadržaj, s ciljem povrede nečije privatnosti. U ovom slučaju, dakle, hrvatski zakonodavac je uspešno prepoznao tendenciju koja se naknadno razvila u pravu EU a koja se odnosi na deljnje “fabikovanih” snimaka upotrebom veštačke inteligencije.

Konačno, Kazneni/Krivični zakon Hrvatske predviđa da kada se snimci bivših partnera, ali i deepfake pornografski snimci objave na društvenim mrežama, onda se radi o krivičnom delu težeg oblika, za koje se predviđa kazna zatvora do tri godine.9

Primer hrvatskog rešenja je naveden imajući u vidu da je reč o državi koja sa RS deli veoma sličnu pravnu tradiciju. Smatramo da ga je potrebno primeniti uz uzimanje u obzir svih novih tendencija koje su proizilaze iz aktuelnog regulatornog okvira EU. Slično krivično delo je nedavno uvedeno i u krivičnopravne propise Crne Gore. S druge strane, kao primer dobre prakse navodimo da je u Velikoj Britaniji u toku 2023. godine, usvojen Zakon o online bezbednosti (Online Safety Act) koji uvodi različita srodna krivična dela (tzv. revenge porn, cyberflashing i epilepsy-trolling) propisujući kaznu do pet godina zatvora, kao odgovor na razvoj društvenih mreža i drugih online platformi. Datim zakonom se, između ostalog, obavezuju internet platforme da poseduju i koriste sisteme i procese u cilju uklanjanja štetnih sadržaja sa njihovih sajtova.

Bitno je imati u vidu da pored krivičnopravne zaštite, žrtve treba da se koriste i mogućnošću naknade štete (materijalne i nematerijalne) u skladu sa institutima koje poznaje nacionalno građansko pravo. Uporednopravno gledano bilo je slučajeva gde su žrtve osvetničke pornografije gubile posao, tako da tu dolazi i do jasnih mogućnosti zahtevanje naknade i materijalne i nematerijalne štete.11

3. S obzirom da u Republici Srbiji nema specifičnog Zakona o osvetničkoj pornografiji, na koji način žrtve mogu dobiti svoju pravdu? Kako žrtve osvetničke pornografije mogu zaštiti svoje pravo na privatnost, nakon objavljivanja sadržaja koji ima za cilj da povredi nečije dostojanstvo i lični integritet?

Imajući u vidu da u Republici Srbiji ne postoji specifičan Zakon o osvetničkoj pornografiji, žrtve trenutno mogu da ostvare svoja prava na nekoliko načina: kroz dostupne krivičnopravne i građanskopravne mehanizme.

Krivičnopravni mehanizmi:

1) Najpre, Krivični zakonik Republike Srbije u članu 145 inkriminiše neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka na koje se mogu pozvati žrtve osvetničke pornografije.

Međutim, u tom slučaju, žrtve se susreću sa problemima prilikom ostvarivanja svoje zaštite zbog toga što se za dato krivično delo goni isključivo po privatnoj tužbi.12 Ista je situacija i sa krivičnim delom neovolašćenog fotografisanja iz člana 144 Krivičnog zakonika na koje se mogu pozvati žrtve u određenim slučajevima. Takvo rešenje čini se neadekvatnim pošto se gonenjem na osnovu privatne tužbe zapravo teret dokazivanja prebacuje na žrtvu. To je naročito problematično zbog toga što je dokazivanje osvetničke pornografije dodatno oteženo raznim mogućnostima koje nudi internet, kao što su lažni profili, itd.

Ipak, bitno je imati u vidu da Krivični zakonik Republike Srbije inkriminiše u članu 185 iskorišćavanje maloletnika za proizvodnju slika, audio-vizuelnih ili drugih predmeta pornografske sadržine, kao i pribavljanje za sebe ili drugog, posedovanje, prodaju, ili činjenje dostupnim slika, audio-vizuelnih ili drugih predmeta pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem maloletnog lica. U pogledu tog krivičnog dela predviđa se gonjenje po službenoj dužnosti. Ipak, očigledan nedostak ovako formulisanog bića krivičnog dela ogleda se u tome što je ono primenjivo jedino kada se radi o žrtvi koja je maloletnik, odnosno kada se maloletik nalazi na takvom snimku. Slična manjkavost važi i za online nacionalnu platformu „Čuvam te“ na kojoj se prijavljuje digitalno nasilje, ali kao što i sam naziv platforme govori („Nacionalna platforma za prevenciju nasilja koje uključuje decu“), ona je primenjiva isključivo kada je neko od učesnika dete.

2) Kako bi se izbeglo gonjenje na osnovu privatne tužbe i žrtva oslobodila tereta dokazivanja predlažemo da žrtve pribegnu rešenjima iz Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala budući da smatramo da se na osnovu njega omogućava gonjenje od strane javnog tužioca. Smatramo da odredbe datog zakona idu u pravcu takvog tumačenja. Naime, odredbe datog zakona predviđaju da kada postoji sumnja da je gorenavedeno krivično delo neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka (kao uostalom i bilo koje drugo krivično delo koje je usmereno protiv sloboda i prava čoveka i građanina) izvršeno na određen način ili da je došlo do upotrebe određenih sredstava onda se takvo delo može smatrati krivičnim delom visokotehnološkog kriminala što dalje povlači gonjenje po službenoj dužnosti od strane posebnog javnog tužioca.

Pod određenim načinom izvršenja krivičnog dela odnosno upotrebom određenih sredstava koji predstavljaju uslov za kvalifikovanje određenog krivičnog dela kao dela visokotehnološkog kriminala smatraju se krivična dela kod koji se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnih dela javljaju računari, računarski sistemi, računarske mreže, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku.

Smatramo da stoga da se osvetnička pornografija koja pretpostavlja postojanje interneta i distribuciju materijala preko različitih socijalnih mreža odvija sa oslanjanjem na računare i računarske sisteme i da se zbog toga navodne žrtve mogu pozvati na odredbe ovog zakona i s tim u vezi mogu da podnesu krivičnu prijavu pomenutom posebnom tužiocu u smislu člana 4 ovog zakona.

Napominjemo, pri tome da bi bilo uputno da definicija visokotehnološkog kriminala neznatno izmeni kako bi se u što većoj meri prilagodila novim vidovima digitalnog nasilja koje uključuje i osvetničku pornografiju. Bitno je imati u vidu i to da u određenom slučaju osvetnička pornografija nema u sebi elemente visokotehnološkog kriminala, te je stoga žrtvama za sada jedino dostupno da podnesu privatnu tužbu u skladu sa gorenavedenim krivičnim delom iz Krivičnim zakonikom (to je slučaj kada neko npr. u papirnoj formi po komšiluku podeli kompromitujuće slike).

Građanskopravni mehanizmi:

3) Pored mogućnosti krivičnopravnog gonjenja, žrtve osvetničke pornografije mogu da se služe i pravnim mehanizmima koja su im dostupna na osnovu Zakona o rodnoj ravnopravnosti i Zakona o zabrani diskriminacije. Njihova primena je moguća budući da većina istraživanja sprovedenih na ovu temu potvrđuju da su žrtve osvetničke pornografije uglavnom žene ili devojčice.14 Zakon o rodnoj ravnopravnosti upućuje na mehanizme iz Zakona o zabrani diskriminacije, te stoga u slučaju povrede odredbi oba zakona stranke mogu da koriste mehanizme iz Zakona o zabrani diskriminacije a to je podnošenje pritužbe Povereniku i tužbe sudu o čemu će biti više reči u narednim redovima.

U tom kontekstu, najpre Zakon o rodnoj ravnopravnosti zabranjuje svaki oblik nasilja zasnovan na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu i nasilja prema ženama u privatnoj i javnoj sferi (član 51) i predviđa obavezu svakog lica, organa javne vlasti, poslodavca, udruženja i ustanova da prijavljive takvo nasilje (član 53). Dati zakon sadrži sledeće relevatne definicije koje govore u prilog toga da se osvetnička pornografija može smatrati pomenutim vidovima nasilja:

“rodno zasnovano nasilje je svaki oblik fizičkog, seksualnog, psihičkog, ekonomskog i socijalnog nasilja koje se vrši prema licu ili grupama lica zbog pripadnosti određenom polu ili rodu, kao i pretnje takvim delima, bez obzira na to da li se dešavaju u javnom ili privatnom životu, kao i svaki oblik nasilja koji u većoj meri pogađa lica koja pripadaju određenom polu”;

„nasilje prema ženama označava kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije prema ženama i sva dela rodno zasnovanog nasilja koja dovode ili mogu da dovedu do: fizičke, seksualne, psihičke, odnosno, finansijske povrede ili patnje za žene, obuhvatajući i pretnje takvim delima, prinudu ili proizvoljno lišavanje slobode, bilo u javnosti bilo u privatnom životu;
„uznemiravanje jeste svako neželjeno ponašanje koje ima za cilj ili posledicu povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu pola, odnosno roda, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, zastrašujuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje“;
„seksualno, odnosno polno uznemiravanje jeste svaki neželjeni verbalni, neverbalni ili fizički akt seksualne prirode koji ima za cilj ili posledicu povredu ličnog dostojanstva, a naročito ako se time stvara strah, neprijateljsko, zastrašujuće, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje“.

Datim zakonom se predviđaju sledeća prava za žrtve nasilja (član 54):

pravo na psihosocijalnu pomoć u skladu sa zakonom i besplatnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu, i
pravo na besplatnu pravnu pomoć, u skladu sa zakonom kojim se reguliše besplatna pravna pomoć.
Zakonom o rodnoj ravnopravnosti se dalje garantuju specijalizovane usluge podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja (član 55) od kojih sledeće usluge mogu da budu od značaja za žrtve osvetničke pornografije:

pružanje u poverljivom obliku usluge SOS telefona za devojke i žene sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja, a dati pozivi se neće snimati niti na drugi način činiti dostupnim trećim licima, koju na teritoriji Republike Srbije u vidu besplatnog nacionalnog SOS telefona obezbeđuje i finansira nadležno ministarstvo za socijalnu zaštitu, a na teritoriji jedinice lokalne samouprave ili u upravnim okruzima nadležni organ ili organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;
pružanje besplatne podrške žrtvama seksualnog nasilja, koja je dostupna 24 časa, sedam dana u nedelji;
sprovođenje programa specijalizovanih savetovališta za žrtve nasilja, prilagođenih individualnim potrebama žrtava nasilja uključujući i žrtve iz osetljivih društvenih grupa.

Što se tiče prekršaja, Zakon o rodnoj ravnopravnosti ne predviđa prekršaje značajne za osvetničku pornografiju, buduću da se jedini iole relevantni prekršaji u ovom kontekstu odnose na one koje bi izvršio poslodavac u kontekstu nepoštovanja zabrana uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja zaposlenih na radu ili u vezi sa radom na osnovu pola ili roda.

Zakon o zabrani diskriminacije je takođe primenjiv budući da predviđa, kao oblike diskriminacije, uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje.16 Osvetnička poronografija bi se mogla podvesti pod neki od datih oblika uznemiravanja, pa samim tim i diskriminacije. Za procesuiranje osvetničke pornografije posebno je značajan član 12 Zakona o zabrani diskriminacije kojim se predviđa da je zabranjeno svako „uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje“. U sledećem stavu tog člana se dodaje: „Polno uznemiravanje je, u smislu ovog zakona, svako verbalno, neverbalno ili fizičko neželjeno ponašanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili njegovog ličnog integriteta, a koje izaziva strah ili stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje“.

Zakonom o zabrani diskriminacije se dalje predviđa da žrtva može ili da se obrati Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom ili da podnese tužbu shodno zakonu kojim se uređuje parnični postupak u slučaju nastupanja povrede gorenavedenim diskriminatornim postupanjem (postupak po tužbi je hitan).17 Tužbom može da se traži, između ostalog, utvrđenje da je tuženi diskriminatorno postupao, izvršenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatornog postupanja i naknada materijalne i nematerijalne štete. Za detaljan opis toka postupka, nadležnosti Poverenika, mogućnosti podnošenja tužbi od strane drugih lica i tereta dokazivanja u postupku videti članove od 33 do 46 Zakona o zabrani diskriminacije. Imajući u vidu potrebu za hitnim delovanjem kako bi se otklonilo dalje nastupanje povrede prava žrtve osvetničke pornografije, značajno je i rešenje Zakona o zabrani diskriminacije kojim se predviđa mogućnost za tužioca da zahteva uz tužbu (pa sve do trenutka dok izvršenje ne bude sprovedeno) da sud određivanjem privremene mere spreči disriminatorno postupanje radi otklanjanja opasnosti od nasilja ili veće nenadoknadive štete (npr. u slučaju kada je potrebno ukloniti intiman sadržaj kojim se povređuju prava žrtve osvetničke pornografije sa društvenih mreža).

4. Na koji način se može dokazati kršenje prava žrtava, ukoliko ne postoji specifičan Zakon o osvetničkoj pornografiji, kao što je slučaj u našoj zemlji?

Imajući u vidu težinu posledica do kojih dovodi osvetnička pornografija, važno je da se takvo krivično delo ne goni po privatnoj tužbi. Budući da se žrtvi osvetničke pornografije nanosi duboka emotivna šteta, značajno je da joj u prikupljanju dokaza, pre svega digitalnih, pored policije, pomoć pruži i najbliži krug prijatelja i rođaka tako što bi, po potrebi, umesto žrtve proveravali njene naloge na mrežema i prenosili joj i dokumentovali sporne sadržaje.18 Podrška je bitna i zbog potrebe za hitnim postupanjem, kako bi se sprečilo uklanjanje tragova i otklonio nastanak dalje štete (povrede učinjene u digitalnom prostoru se čine dostupnim znatno većem broju ljudi), kao i zbog činjenice da nisu svi dovoljno vešti u pogledu prikupljanja digitalnih tragova i dokaza. Dakle, žrtva bi trebalo da pribavi podatke sa svojih i tuđih online naloga iz kojih se vidi da su njeni intimni sadržaji učinjeni dostupnim određenom užem ili širem krugu trećih lica. I pored toga što je žrtva u nekim slučajevima dala saglasnost za određeno snimanje, data saglasnost ne podrazumeva i njen pristanak na dalju distribuciju intimnih snimaka.

U Srbiji je Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal nadležno za procesuiranje osvetničke pornografije. Prilikom postavljanja posebnog tužioca, prednost imaju lica koja poseduju posebna znanja iz oblasti informatičkih tehnologija.

Stoga se očekuje da su on policija dovoljno obučen da dalje vode dokazni postupak i usmeravaju sprovođenje dokaznih radnji koji se po pravilu ne zasnivaju isključivo na podnetim digitalnim sadržajima već i na daljem pretresanju, veštačenju, svedočenju itd. Na tužilaštvu i policiji je da dalje pažljivo postupa i primeni potrebne radnje naročito imajući u vidu praksu postojanja lažnih profila, skrivenih IP adresa itd.

Pitanje prihvatljivosti digitalnih dokaza i njihova nedovoljna regulisanost i dalje otvaraju brojne dileme ne samo u Republici Srbiji već i u drugim državama. Njihova upotrebljivost i zakonitost je od značaja ne samo u pogledu dokazivanja osvetničke pornografije već i svih drugih krivičnih dela koja se vrše u digitalnom prostoru. U pogledu digitalnih dokaza, značajni su standardi koje razvija Sud pravde EU i Evropski sud za ljudska prava. Sud pravde EU je u svojoj nedavnoj praksi zauzeo stav oko toga koji dokazi se ne mogu smatrati digitalnim dokazima, već mogu služiti isključivo kao operativni podaci. Međutim, za kvalitet krivične prijave koju žrtva podnosi nebitno je koji će se od prikupljenih materijala smatrati dokazima a koji operativnim podacima u daljem postupku, budući da svi prikupljeni materijali predstavljaju putokaz za organe krivičnog gonjenja za dalje procesuiranje.

Među standardima koje je razvio ESLJP u vezi sa rukovođenjem digitalnim dokazima značajno je pre svega da je ESLJP utvrdio da Evropska konvencija o ljudskim pravima u članu 6 ne propisuje pravila o prihvatljivosti dokaza i njihovoj oceni, već da su to pitanja kojima treba prvenstveno da se bave nacionalno pravo i nacionalni sudovi. Kada je reč o mogućnosti primene istražnih metoda kao što je tajni nadzor nad komunikacijama, ESLJP je utvrdio da ona ne predstavlja sama po sebi povredu pravičnosti krivičnog postupka i da je u pogledu „pretresanja“ podataka prenesenih putem komunikacionih tehnologija važno razlikovanje masovnog pretresanja podataka i ciljanog individualizaronog pretresanja. Dalje, ESLJP postavlja uslove koji organi krivičnog gonjenja moraju da poštuju prilikom ciljanog indivudaliziranog pretresanja kako bi se očuvala pravičnost posupka i obezbedila prihvatljivost tih dokaza.19 Iako se dati uslovi ovde neće detaljno navoditi, iz prakse ESLJP nesumnjivo proizilazi da nije na pojedincu da samouko „dokazuje“ krivična dela izvršena u digitalnom prostoru, već da je na žrtvi da pruži početne navode i smernice koji se kroz dalja ciljna individualizirana pretresanja od strane organa krivičnog gonjenja, veštačenja i sprovođenje drugih dokaznih radnji dodatno konkretizuju.

Dalje nam je pomogla i advokatica, programska direktorka, iz Komiteta pravnika za ljudska prava ‘Yucom’, Milena Vasić.

“Što se tiče normativnog okvira, kod nas su ključna dva krivična dela: neovlačćeno fotografisanje i neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđih spisa, portreta i snimka. Za ova krivična dela predviđene su novčane kazne i kazne do jedne godine zatvora, eventualno ako je kvalifikovani oblik, ako je to učinilo službeno lice, onda je kazna do 3 godine zatvora. Nijedno od njih se ne odnosi direktno na osvetničku pornografiju, već na bilo koje fotografisanje odnosno objavljivanje nečijeg lika. To su krivična dela koja spadaju u poglavlje: krivična dela protiv slobode i prava čoveka i građanina. Ono što je problem sa osvetničkom pornografijom jeste što se ova krivična dela ne gone po službenoj dužnosti, već po privatnoj tužbi, dakle žene bi same morale da plaćaju advokata i da vode taj postupak, što predstavlja jedan oblik dvostruke viktimizacije.

Žene često nemaju podatke tih lica koja su to objavila i nemaju mogućnosti da sklone taj sadržaj sa interneta. To su najveći problemi i izazovi sa kojima se susreću žrtve ovakvog oblika nasilja. Eventualno, ukoliko ima elemenata još nekog krivičnog dela, kao što je krivično delo proganjanja ili krivično delo ugrožavanja sigurnosti, onda može da se desi da VTK uzme predmet da zastupa po službenoj dužnosti. Ali i u tom slučaju, postupci jako dugo traju i dešavalo se čak i da zastare.

Žene nemaju adekvatnu podršku da se izlažu novčanom izdatku i da same vode postupak protiv počinioca.

Jako su male kazne u odnosu na štetu koja je učinjena ženi koja je žrtva takvog oblika uznemirivanja. Iako žena ima pravo da traži odštetu u krivičnom postupku, finansijsku odštetu, retko će sud usvojiti pritužbe. Ako žrtva želi naknadu štete, ona mora da vodi krivični postupak, u kom će se utvđuje da li je on kriv i, nakon toga, da vodi još jedan parnični postupak za naknadu štete, ukoliko hoće naknadu štete. Ceo sistem demotiviše žrtvu da uopšte se potrudi da zaštiti svoja prava, jer nema nikakve institucionalne podrške. Tu vidimo jednu nezaineteresovanost nadležnih državnih organa da se bave ovom temom. To je pre svega, zbog malog kapaciteta VTK-a i zato što oni za taj broj predmeta koji imaju, nemaju dovoljno ljudi i sredstava da se bave sa tim. Apsolutna zastarelost nastupa nakon 6 godina, odnosno 2 godine ukoliko nije kvalifikovani oblik, što je sramno, jer osvetnička pornografija može da uništi život, ne samo jednoj osobi, nego i porodici te osobe i bliskim licima i ovo je stvar koju krivično pravo kod nas još uvek nije osvestilo. Često možemo čuti tužioce kako ne treba uvoditi krivično delo pornografije, jer ono već postoji i to je problem što se ne razume položaj žrtve, koji je mnogo težak u takvoj situaciji.

Najbolji pozitivni primer je u Hrvatskoj. U uporednom pravu to je upravo rešeno u Hrvatskoj, na jedan odličan način, tako što je uvedeno novo krivično delo, koje po opisu odgovara osvetničkoj pornografiji i za koje je predloženo gonjenje po predlogu oštećenog. Za razliku od tužbe, oštećena treba samo da podnese predlog, što je kao jedan oblik saglasnosti da se tužilaštvo bavi tim postupkom i oni onda preuzimaju dalje i vode postupak po službenoj dužnosti. I to je mnogo lakše za samu žrtvu, jer ne mora ona stalno da pribavlja dokaze i da plaća advokata da se bavi ovim pitanjem.”

Zaključak

Imajući u vidu naše tromesečno istraživanje, kao i intervjue sa stručnjakinjama, zaključujemo da je osvetnička i dečija pornografija, kao i incest, problem koji je duboko ukorenjen u našem društvu, ali i normalizovan. Prevashodno, došle smo do zaključka da ne postoji dovoljna zainteresovanost državnih institucija za rešavanje ovako poražavajuće situacije. Naime, opravdanje koje često dolazi od strane institucija jeste da nemaju dovoljno kapaciteta, ljudi i resursa za njihovo rešavanje. Pored toga, ono što je otežavajuća okolnost za institucije jeste i nepostojanje Zakona o osvetničkoj pornografiji, te zbog toga nisu u mogućnosti da pokrenu postupak po službenoj dužnosti ukoliko je u pitanju punoletno lice.

S druge strane, naše društvo je takvo da je u konstantnoj potrazi za ‘idealnom žrtvom’, pa i nakon deljenja intimnih fotografija/snimaka, krive žrtvu, a ne počinioca.

Vaš drug, brat, otac, komšija može biti taj koji vrši nasilje, a da vi to ne znate.

Vaša drugarica, sestra, ćerka, majka, komšinica, može biti žrtva, a da vi to ne znate.

Osnažimo žrtve i pokrenimo pozitivne promene!

 

AUTORKE: ZDRAVKOVIĆ ANA, TOMAŠEVIĆ NIKOLINA I IVKOVIĆ STAŠA