Saglasnost u partnerskim odnosima „Da li si dovoljno muško… ako?“

Saglasnost u partnerskim odnosima, muške dužnosti u pogledu seksualnosti, nepoželjan odnos, sve su to pojmovi koji se vrlo retko obrađuju u medijima, retko kada govore prijateljima, a gotovo nikada partnerkama. Usled sve većih pritisaka na poslu, muškarci prolaze kroz faze kada ne žele da budu intimni sa svojim partnerkama, bore se i sa seksualnim disfunkcijama,  i vrlo malo znaju kako da na pravi način zadovolje kako svoje, tako i partnerkine potrebe.

Kako odigrati taj ples u dvoje i kada nastupe problemi u seksu, kako reći „ne želim to“ ili „meni to ne prija“ pitali smo porodičnu psihoterapeutkinju u edukaciji psihološkinju Milicu Veselinović, koja dugo istražuje duboko ukorenjene obrasce u seksualnim odnosima i njihov uticaj na muškarce i žene. Njeno iskustvo pruža uvid u kompleksnost savremenih muških identiteta i izazove koje oni susreću u intimnim vezama. U razgovoru za naš Princip magazin, Milica osvetljava ključna pitanja o seksualnosti, patrijarhalnim normama i važnosti otvorene komunikacije u partnerskim odnosima.

1. Zašto muškarci pristaju na seksualni odnos sa partnerkom iako to u datom momentu ne žele?

Krenula bih odmah od šireg konteksta, a to su društvo i kultura. Koliko je napravljen i godinama u patrijarhalnom društvu građen pritisak da muškarac u seksualnom odnosu treba “da se pokaže”. I onda ako se ne pokaže, to automatski utiče na samopouzdanje i osećaj muškosti. Važan narativ iz biološke perspektive jeste da je muškarac taj koji uvek spreman da reaguje ako vidi neku „metu“. To naprosto nije tako. I muškarci i žene su ljudi i na čiju seksualnu želju, privlačnost i zainteresovanost utiče mnogo faktora. Čak je normalna i zbunjenost kod muškarca „aha kako ja sad to ne mogu, mora da nešto ozbiljno nije u redu sa mnom”, jer im je predstavljena ideja i žive u iluziji da oni uvek moraju i mogu.

Muškarci često imaju sliku o seksualnosti koja dolazi iz patrijarhalnog konteksta. Ideje da se pokaže moć, nešto uradi ili završi. Retko se viđa koncept o razmeni i obostranom uživanju.

Često im je lakše da pristanu na seks nego da razgovaraju o tome da nisu voljni. To je poražavajuće, lakše im je da seksualni odnos svedu na čin fizičkog kontakta i obavljanje radnje, nego da se zapravo upuste u suštinsku priču o tome kako su, šta im je potrebno, zašto su zadovoljni ili nezadovoljni, i šta ih muči ili brine.

Iz kojeg razloga muškarci najčešće ne mogu da imaju seks?

Nekada iz bezazlenih situacija, na primer ako imaju puno pritisaka na poslu. Desi se faza bezvoljnosti kod muškaraca i oni ne mogu da imaju seksualni odnos. Često ne razgovaraju sa svojom partnerkom o tome i onda sebi stvaraju pritisak koji dovodi do daljeg usložnjavanja priče.

Muškarci pristaju na seksualni odnos i kada to ne žele, kada su u grču ili pod pritiskom, kada su im potrebni samo razgovor i dodir.

Posledično može doći do seksualnih disfunkcija. Zbog ogromnog pritiska da moraju da iznesu i učestvuju, baš ih to i parališe. To i jeste teško mesto u terapiji, da se ništa ne mora jer tek tada otpuštanjem pritiska zapravo često i vidimo neke rezultate.

Koliko su seksualne disfunkcije učestale kod nas?
– Mislim da u Srbiji nemamo istraživanja koja nam govore o seksualnim disfunkcijama kod muškaraca i žena, ali iz dosadašnjeg iskustva rekla bih da je češće nego što se o tome govori. Mislim da je nekako i vidljivo uz sva ova pomagala koja se reklamiraju. Čini mi se da se takva pomagala i sredstva ne koriste samo zbog seksualne disfunkcije, nego da bi se ispunili kriterijumi koji se viđaju u pornografskim sadržajima. Da to traje celu noć, beskonačno dugo, da budem beskrajno jak i snažan. Neretko se događa i da se određene pojave smeste u seksualnu disfunkciju, a zapravo to nisu. I to je ovaj deo upravo normalnosti, u smislu da je potpuno u redu da ponekada nismo raspoloženi za seksualni odnos, to ne znači odmah da postoji disfunkcija.

Koliko je važno muškarcima da partnerka doživi orgazam i bude zadovoljna tokom seksa?
Postaje sve važnije. Imam utisak da je sve više muškaraca koji su otvoreni i zainteresovani da prate instrukcije partnerke vezano za to kako da ona doživi orgazam. Ali ima i druge strane novčića, iz patrijarhata nam je stigla poruka da muškarci doživljavaju seks kao vrstu izduvnog ventila. Usled velikih pritisaka i na drugim poljima, muškarci često nemaju mogućnost da se emotivno i fizički ventiliraju zbog brzog tempa života, pa tu funkciju preuzima seks – kao fizički i emotivni regulator. Na kratke staze seks ispuni svoju funkciju, ali na duge staze zapravo se ne grade povezanost i kvalitetan seksualni odnos sa partnerkom.
Koliko su muškarci otvoreni za razgovor o seksu?
U terapiji su žene te koje češće otvaraju temu seksa. One dođu do određenog stepena nezadovoljstva kada kažu „hoću li ja doživeti orgazam u svom partnerskom odnosu, ne želim da budem sama u tome. Bez razmene i komunikacije oni su praktično sami zajedno. Čak i u jeziku se o seksualnom odnosu govori da muškarac nešto radi ženi, muškarac je aktivan – žena je pasivna. Nema ideje o tome da je to ples dve osobe. Važna je uloga i žena. Nekada su žene ozbiljne čuvarke patrijarhata u tom smislu, pa i one ne žele da iskorače i da kažu šta im prija, šta muškarac treba da uradi da bi one doživele orgazam.

U tom smislu je korisno da obe strane budu uključene u razmeni, da budu otvoreni da čuju drugu stranu i iniciraju promenu ukoliko primećuju da su se „zaglavili“ u pojedinim patrijarhalnim ulogama. Nekada i čitavi životi prođu bez onih pravih suštinskih razgovora između partnera.

Kako da balansiramo između naših potreba i potreba partnera, kako da se osolobimo uvreženog mišljenja „bitno da je ona zadovoljna“?
Prvi korak bi bio razumevanje sopstvenih potreba, a sledeći da naučimo kako da zadovoljimo naše sopstvene potrebe. Naposletku, tokom vremena možemo da radimo na tome da razumemo potrebe partnera i kako da ih zadovoljimo. To je svakodnevni trud i ples, postavljanje granica… Postavljanje granica je ključno za mlade ljude kako bi pažljivo ulazili u odnose, uključujući seksualne odnose.

Važno je jasno izražavati svoje potrebe i granice, kao što su: „ne prija mi ovaj dodir“, „ne želim ovo sada“, „ne prija mi kada to radiš“. Ovakva komunikacija pomaže u očuvanju telesnog integriteta i seksualne slobode.

I kako nam i Ester Perel navodi “Seks nije čin koji se dešava samo u krevetu, počinje od ranog jutra i čini ga puno malih koraka koji u zbiru daju kvalitetan seksualni odnos uveče.”
Kako približiti kulturu saglasnosti među muškarcima?
Korisno je osvrnuti se na feminizam u kontekstu koliko je koristan i za muškarce. Bitno je proširiti temu šta feminizam sve donosi muškarcima, ne samo ženama. Ovo može biti dobro mesto za početak. Važno je preuzeti odgovornost i reći nešto drugačije od očekivanog kada god smo u prilici, te se ne povući u strahu od osude. Promovisanje kulture saglasnosti zahteva aktivno angažovanje i edukaciju kako bi se razumelo da je saglasnost ključna za zdrave i ravnopravne odnose.

AUTOR: PROF. VLADIMIR PUVAČA