Šta sprečava ljudski imuni sistem da sopstveno telo proglasi neprijateljem? To pitanje, koje decenijama muči medicinu, konačno je dobilo precizan biološki odgovor – i upravo je on doneo Nobelovu nagradu za medicinu za 2025. godinu.
Ovogodišnji laureati, Meri E. Brankou (Mary E. Brunkow), Fred Ramsdel (Fred Ramsdell) i Šimon Sakaguči (Shimon Sakaguchi), nagrađeni su za otkriće mehanizma periferne imunološke tolerancije – sistema unutrašnjih „kočnica“ koji omogućava imunom sistemu da razlikuje opasnost od sopstvenog tkiva. Bez tog mehanizma, snažna odbrambena mašinerija organizma pretvorila bi se u samorazorni proces.
Šimon Sakaguči prvi je identifikovao posebnu populaciju imunih ćelija – regulatorne T ćelije – koje imaju ulogu čuvara ravnoteže. Njihov zadatak nije da napadaju, već da smiruju, ograničavaju i gase preterane imune reakcije. Kako je sam Sakaguči kasnije objašnjavao, imunitet nije samo pitanje snage, već i sposobnosti samokontrole.
| PROČITAJTE I OVU VEST: |
 Profesor sa Harvarda Dejvid Sinkler o revolucionarnom NMN suplementu:da li je starenje moguće usporiti ili čak preokrenuti? |
Ključni deo slagalice dodat je kada su Meri E. Brankou i Fredi Ramsdel identifikovali gen FOXP3 kao centralni regulatorni „prekidač“ koji omogućava pravilno funkcionisanje ovih ćelija. Do tog otkrića došli su proučavajući redak, ali smrtonosan autoimuni poremećaj kod dece, u kojem ovaj gen ne funkcioniše pravilno. Posledice su bile dramatične – imuni sistem napada sopstveno telo bez ikakvog ograničenja.
„Bez ovog regulatornog mehanizma, imuni sistem gubi sposobnost da razlikuje zaštitu od samopovređivanja“, navodi se u obrazloženju Nobelovog komiteta. Upravo taj gubitak ravnoteže leži u osnovi brojnih autoimunih bolesti.
Značaj ovog otkrića prevazilazi teorijsku biologiju. Razumevanje regulatornih T ćelija otvorilo je vrata razvoju novih terapija za autoimune bolesti poput dijabetesa tipa 1, multiple skleroze i reumatoidnog artritisa, ali i za unapređenje uspeha transplantacija organa. U savremenoj onkologiji, ista saznanja koriste se za pokušaje „reprogramiranja“ imunog okruženja oko tumora, kako bi se imuni odgovor preciznije usmerio protiv kancerogenih ćelija.
Ovogodišnja Nobelova nagrada označava i širi zaokret u razumevanju imunologije – od ideje imunog sistema kao jednostavne odbrambene sile, ka shvatanju da je on složen regulatorni sistem koji neprestano balansira između napada i uzdržanosti. Kako su istakli i sami istraživači, zdravlje ne zavisi samo od toga koliko snažno telo reaguje, već i od toga kada zna da stane.
Princip magazin
| PROČITAJTE I OVU VEST: |
 U prvoj urološkoj ordinaciji na Balkanu: stručnjak odgovara zašto je sve više sterilnih muškaraca |
| PROČITAJTE I OVU VEST: |
 Od detinjstva na Kosmetu do diplome na Medicinskom fakultetu – priča Aleksandra Milenkovića, dobitnika pohvalnice za najboljeg studenta |
