Navršilo se skoro deset godina otkako je prikazan viralni video „živog“ modularnog robota – snimak koji ovih dana ponovo kruži mrežama, izazivajući istu reakciju: fascinaciju i nelagodu. Projekat pod nazivom „The Modular Body“ prikazuje biće sastavljeno od organskih modula koji se uklapaju i odvajaju poput živih kockica, a iako deluje kao laboratorijski eksperiment iz budućnosti, zapravo je reč o spekulativnom umetničkom delu holandskog biologa Kornelisa Vlasmana. Njegov cilj nije bio da predstavi realnu tehnologiju, već da otvori pitanja o granicama između života i mašine, nauke i etike, ljudskog tela i tehničke konstrukcije.
Umetnički projekat je zamišljen kao dokumentarac iz paralelnog univerzuma u kojem postoji OSCAR – modularni organizam sastavljen od „klikabilnih“ organa uzgojenih iz ljudskih ćelija. Upravo zato je snimak toliko uverljiv: koristi naučni jezik, laboratorijsku estetiku i naraciju koja podseća na savremene biotehnološke eksperimente. Međutim, OSCAR nikada nije postojao, i njegova „realnost“ ostaje u domenu naučne fikcije.
Ali – dok je „Modular Body“ ostao umetnička konstrukcija, stvarna nauka je u međuvremenu napravila ogroman korak napred.
Najbliža realna paralela Vlasmanovom konceptu dolazi iz laboratorija Tufts Univerziteta i Univerziteta Vermont (UVM), gde su biolozi i informatičari stvorili prve ksenobote (Xenobots) – minijaturne, samoregenerišuće biološke mašine načinjene od ćelija žabe Xenopus laevis.
