Ukoliko ti fiksni telefon nije muzejski eksponat nego deo detinjstva, već znaš gde ćeš 23. novembra. A ako imaš nekog da povedeš, možeš ga pozvati mobilnim. Filip neće zameriti. (Kaže da se na pozive sa skrivenog broja ljuti samo ako su iz banke ili od političara.)
Premijera predstave „Ja sam dete devedesetih“ u Akademiji 28 najavljuje povratak u vreme kada su igračke bile iz Kine, televizori iz komšiluka, a zajedništvo iz komšijske ljubavi.
Tim povodom sreli smo se sa Filipom Ugrenovićem, komičarem, radijskim i televizijskim voditeljem, čovekom koji je odrastao, kao i mnogi od nas, sa jednim fiksnim telefonom, jednim kasetofonom i, kako kaže, „milion smešnih situacija koje danas ne bi preživeo ni TikTok“.
Filip u razgovoru za Princip širi onu svoju poznatu, iskrenu energiju, onu vrstu osmeha koju možeš prepoznati i zatvorenih očiju. U njemu se i danas oseća dete koje je preživelo sve što su devedesete mogle da bace pred tinejdžera – od nestašica u prodavnicama, do hitova sa kaseta – ali bez gorčine, bez gunđanja, bez onog „nije kao pre“.
Predstava je, kako kaže, omaž jednoj generaciji, jednoj mladosti, jednoj mešavini tuge i radosti, gde je svaki problem imao bar tri humorne verzije. Devedesete su bile, kako Filip lepo kaže, „kao burek: svi ga se sećamo, ali nije baš za svaki dan“.
– Publika može da očekuje da sazna šta je to nekada bilo bolje, osim ako već ne zna. I može da čuje kako su, bez obzira na sve, neke stvari danas svakako kvalitetnije. Ipak, glavna tema predstave je: Da li su nove generacije bolje ili gore od starih? Ja mislim da je svaka bolja od prethodne i taj stav ću izneti publici. Pa ćemo videti da li će me gađati cvećem ili paradajzom“ (smeh) – istakao je Ugrenović i dodao da je zahvaljujući roditeljima svet doživeo kao igru, a ne kao pretnju:
– Zahvaljujući lepom vaspitanju, mojim divnim roditeljima koji su mi svet predstavili kao igru i na neki način me sačuvali od grozota oko mene, nekako su traume došle kasnije. Većina detinjstava je na kraju lepa. Pa makar ona bila i u devedesetima – objasnio je za Princip magazin.
Filip je i komičar, i televizijski i radio-voditelj, i dobar kolega, i dobar drug. Nismo hteli da postavimo kliše pitanje „kako sve postiže“, ali je on ipak odgovorio…
– Teško je ukoliko želiš da budeš još jedna cigla u zidu. Ako želiš da budeš ono što jesi i da se kao takav predstavljaš svetu, to je najlakši posao – istakao je komičar.
Više puta smo se uverili u Ben Akibi da publika podjednako dobro reaguje i na šale koje je u trenu smislio, ali i na životne situacije koje je preživeo.
– Publika se uvek najviše smeje na stvari za koje je sigurna da su smišljene u sekundi, da ih je napravila sama situacija. U našem poslu publika najviše ceni brze reakcije i šalu koju nije očekivala – kaže Ugrenović.
U Srbiji živimo tragikomično: u prevozu, na pijaci, na šalteru… Spisak je toliko dugačak, da bi nam „oteo“ tekst ukoliko bi redom sve napisali. Moglo bi se reći da smo raj za komičare.
– Sigurno nam i šalteri, i prevoz, a naročito politika oblikuju živote. Ipak, ljudima smo najviše okruženi i oni generalno utiču na naš svet. Tako da i mene situacije sa mojim prijateljima najviše inspirišu. Doduše, i sa neprijateljima, ali to je ipak neka druga tema…
U jednom trenutku karijere shvatimo da je i ovo posao. Kao rad na šalteru, u sudu, u bolnici, u čistoći. Nikada se nikome ne radi baš svakog dana, ma koliko voleo posao. Uvek dođe taj neki dan kad bi samo ostao u krevetu. I onda izguraš. Ipak, ovaj posao ima jednu neverovatnu prednost: ti u trenutku dok radiš odmah vidiš proizvod svog rada. A to zaista ispunjava na jedan poseban način i daje ti snagu da možeš sve – rekao je komičar.
Filip Ugrenović je jedan od retkih poznatih televizijskih ličnosti (a znamo to jer smo radili sa njim i svaki dan je bio zabava) koji je isti privatno i kada se kamere uključe. „Kuća-poso“ – uvek isti, nasmejan, prijatan, te smo ga i pitali: „Kako, čoveče?“
– Bog nam je dao ovaj život ne da budemo ljuti na sve, nego da volimo sve. Naravno, to je gotovo nemoguće, osim ako nisi Deda Mraz, ali to ne znači da ne treba da težimo tome. Pa koliko izguramo. Nemam vremena da tražim zamerke u svemu. Kako ću onda biti srećan u bilo čemu? Ljudi se dele na one koji su zatvoreni dok ne steknu poverenje jer ne žele biti povređeni i na one koji veruju u čoveka od starta dok to poverenje možda nekim slučajem nekada na neki način ne izgube. Ja sam u drugoj kategoriji. Lakše mi je da nekad lupim glavom o zid, ali da ta glava može mirno da spava – istakao je Ugrenović.
Osim 23. 11. u Akademiji 28, predstavu „Ja sam dete devedesetih“ Filip će izvesti i 30. 11. u Novom Sadu, u prostorijama Radničkog doma. Komičari ostavljaju krv, suze i znoj na sceni, jure sa događaja na snimanja, dok drugi upale kamere u kući i postanu TikTok senzacije. Stoga smo ga pitali i šta je bolje?
– Postanite TikTok trend, mnogo je lakši put!
AUTOR: LENA KARMAN
