U prvom delu putopisa sa Martinika prošetali smo ulicama For-de-Fransa i kroz burnu istoriju glavnog grada ovog karipskog ostrva – od francuske kolonizacije i grada koji je izrastao oko tvrđave, preko razornih požara i ciklona, do Biblioteke Šelšer, Katedrale Svetog Luja, stare Gradske većnice i drugih znamenitosti koje svedoče o vekovima promena.
U drugom delu putovanja ostajemo na Martiniku, ali upoznajemo i njegovo drugačije lice. Vladimir Cvetković Cvele vodi nas do tvrđave Sen Luj, otkriva od čega danas žive stanovnici ostrva, šta obavezno treba probati iz kreolske kuhinje, kako izgleda beg brodićem do jedne od njegovih plaža i kako se kolonijalna prošlost For-de-Fransa danas susreće sa modernim soliterima i spektakularnim karipskim zalascima sunca.
Kada sa glavnog trga u For-de-Fransu skrenete ka samoj ivici obale, pred vama se otvara strmo, stenovito poluostrvo koje lenjo uranja u tirkizno Karipsko more. Na tom komadu kamena smestio se Fort Saint Louis, masivni vojni kompleks koji vekovima kontroliše ulaz u zaliv. Ovo mesto me je privuklo jer ima najčudniji dvostruki život na ostrvu – reč je o istorijskom spomeniku pod zaštitom države koji istovremeno funkcioniše kao aktivna pomorska baza francuske vojske.
Sve je počelo još 1638. godine, kada su rani francuski kolonizatori podigli prve drvene palisade kako bi zaštitili svoje trgovačke brodove od večitih rivala – Britanaca i Holanđana. Kako su sukobi rasli, obično utvrđenje moralo je da preraste u neosvojivu citadelu. Krajem XVII veka, guverner grof od Blenaka preuredio je tvrđavu prateći stroge, geometrijske principe čuvenog francuskog vojnog arhitekte Vobana. Kroz istoriju je menjala imena u zavisnosti od toga ko je vladao ostrvom: bila je For Roajal, britanski Fort Edvard, pa čak i Fort Republike, da bi joj kraljevska restauracija konačno vratila ime svetog Luja.
Zbog činjenice da vojnici i danas ovde žive i rade, unutrašnjost ne možete istraživati sami, već isključivo uz pratnju lokalnog vodiča. Masivni kameni bastioni svedoče o vremenu kada je od ovih zidina zavisila sudbina celih Kariba.
Ako očekujete da Martinik živi samo od turizma, slika je malo komplikovanija. Turizam jeste važan, ali nije jedini stub ekonomije. Veliki deo života vezan je za javni sektor, trgovinu, usluge, saobraćaj, građevinarstvo, ugostiteljstvo i različite profesionalne delatnosti. Tu su i poljoprivreda, posebno proizvodnja banana, šećerne trske i drugih proizvoda, kao i čuvena proizvodnja ruma. For-de-Frans ima dodatnu prednost jer je administrativni i poslovni centar ostrva.
Ako bih morao da izdvojim jednu stvar koju ne treba samo videti već zaista probati, to bi bila lokalna kuhinja. U njoj se mešaju afrički, evropski, indijski i karipski uticaji. Jedno jelo može da vas podseti na nekoliko različitih delova sveta.
Počnite sa accrasima. To su mali prženi zalogaji, često pripremljeni od bakalara, začina i bilja. Jednostavni su, ali veoma karakteristični. Zatim dolazi colombo – to je lokalna verzija začinjenog karija, često sa piletinom, jaretinom, svinjetinom ili ribom.
Ako volite morsku hranu, probajte ,,fricassée de chatrou“, jelo od hobotnice. Tu je i blaff, posebno zanimljiv ljubiteljima ribe. A zatim boudin créole, lokalna verzija krvavice sa potpuno drugačijim začinima i karakterom. Za nešto jednostavnije probajte ti nain lan mori, kombinaciju zelene banane i slanog bakalara. A ako ste ljubitelj avokada, postoji i féroce d’avocat, veoma zanimljiva kombinacija avokada, bakalara, manioke i ljutih začina.
I naravno, tu je rum ;-).
Martinik je posebno poznat po poljoprivrednom rumu, odnosno rumu koji se proizvodi direktno od soka šećerne trske. A onda dolazi punch. Mali, jednostavan, opasan i veoma lako može da vas zavara. Punch izgleda kao mali i bezazleni koktel, ali nije.
Plaža Anse à l’Âne predstavlja jedno od onih ušuškanih mesta na Martiniku gde se tropska priroda savršeno stapa sa opuštenim ostrvskim životom. Ono što je čini posebno šarmantnom jeste drveni dok sa kojeg redovno polaze brodići ka glavnom gradu, dajući celom mestu živu atmosferu. Ovi mali morski šatlovi kompanije Vedettes Tropicales saobraćaju svakodnevno – uglavnom na svaka dva sata, a u špicevima i češće – i spajaju plažu sa For-de-Fransom za samo 20 minuta vožnje. Karta u jednom smeru iznosi 5 evra, dok je povratna karta znatno isplativija i košta 7 evra.
Ova uvala sa finim, svetlim peskom i kristalno čistim, mirnim morem izgleda poput živog pejzaža sa razglednice, a prirodni hlad palmi pruža savršeno utočište od jakog sunca. Zbog dugog plićaka i potpunog odsustva velikih talasa, plaža je omiljeno stecište porodica i svih onih koji žele bezbrižno kupanje u toploj, tirkiznoj vodi.
Duž same obale smešteni su lokalni barovi iz kojih dopiru mirisi kreolskih začina i zvukovi lokalne muzike, pa posetioci mogu u kupaćem kostimu da pređu direktno sa peska na ručak ili osvežavajući tropski koktel. Plaža uspeva da spoji praktičnost i dostupnost sa onim autentičnim, opuštenim duhom Kariba.
Na mestu gde se kolonijalna istorija susreće sa smelim vizijama budućnosti, kompleks Pointe Simon u For-de-Fransu stoji kao arhitektonski simbol modernog Martinika. Izranjajući direktno iz istorijskog jezgra ostrva, impozantni stakleni Lumina toranj i elegantni hotel Simon nastali su iz čiste potrebe da se tradicionalni, kolonijalni šarm glavnog grada poveže sa savremenim globalnim tokovima i ekonomskim razvojem.
Ovaj poslovni i ugostiteljski epicentar ne samo da transformiše siluetu grada, već predstavlja most koji spaja bogato kulturno nasleđe prošlih vekova sa ambicijama novog doba, nudeći kosmopolitski komfor u srcu Kariba.
Dok se dan polako gasi, ova staklena vertikala postaje platno za najlepšu prirodnu predstavu na ostrvu. U trenucima kada sunce uranja u beskrajno plavetnilo Karipskog mora, fasada kompleksa eksplodira u dramatičnim nijansama boje. Mogu samo zamisliti pogled sa terase hotela Simon u tom trenutku, koji briše granice između hladne arhitekture i divlje tropske lepote, ostavljajući posmatrača nemog pred prizorom gde se moderni ljudski napredak i spektakularni karipski sumrak stapaju u savršenu večernju harmoniju.
Dok se dan polako gasi, a mi se laganim korakom približavamo našem plovećem hotelu, ova staklena vertikala postaje platno za najlepšu prirodnu predstavu na ostrvu. U trenucima kada sunce uranja u beskrajno plavetnilo Karipskog mora, fasada kompleksa eksplodira u dramatičnim nijansama purpurne i vatrene narandžaste, dok se u njenom staklu reflektuje silueta našeg kruzera koji nas verno čeka u luci.
Posmatrajući taj veličanstveni prizor, preplavljuje nas zahvalnost prema agenciji Alegra krstarenja, čija je savršena organizacija pretvorila ovo putovanje u stvarnost i omogućila nam da doživimo trenutak gde se moderni ljudski napredak i spektakularni karipski sumrak stapaju u savršenu večernju harmoniju.
AUTOR: VLADIMIR CVETKOVIĆ CVELE
Vladimir Cvetković Cvele je nekadašnji model, putopisac, fotograf i uspešan preduzetnik, koji je tokom svojih brojnih putovanja obišao skoro sve zemlje sveta. Svoja iskustva beleži fotografijama i putopisima, a deo bogate fotografske arhive predstavio je i kroz izložbe. Cvele redovno piše za Princip magazin, a njegove putopise, u kojima čitaoce vodi kroz istoriju, kulturu, svakodnevni život i zanimljivosti različitih krajeva sveta, čitaoci sa nestrpljenjem iščekuju.
