Recept za uspeh ne postoji. Karakterne osobine su ključne – jasnog je stava neretko najbolja odbojkašica Evrope Maja Ognjenović.
„Uspeh je proces – zbir malih napora, koji se ponavljaju iz dana u dan“, rekao je davno Robert Kolier, pisac knjiga o metafizici, i ostao aktuelan duže od veka.
Tumačenje uspeha se razlikuje od podneblja do podneblja, od kulture do kulture, sve češće i od čoveka do čoveka, ali ono što ga potvrđuje i čini opšteprihvaćenim jesu postignuti rezultati koji se cene na svakoj tački planete.
Uspeh se najlakše prepoznaje u sportu i zato vam „Princip magazin“ predstavlja izuzetnu sportiskinju, ženu koja uspešno „kuva lopte“ protivnicama, zadaje im taktičke muke i ostvaruje fantastične rezultate pune dve decenije – odbojkašicu Maju Ognjenović.
Do svih priznanja, nagrada i medalja, pa i pomeranja granica ličnih ostvarenja, Maja je stigla po „receptu“ Roberta Koliera. Redovno treniranje dva puta dnevno i sportsko žrtvovanje ne samo da su joj doneli angažmane u najboljim evropskim klubovima, nebrojena MVP priznanja i kapitensku traku nacionalnog tima, nego joj je dalo opstanak na terenu, na najvišem nivou, punih 20 seniorskih sezona.
– Tek pred kraj, u ovim godinama, postala sam svesna svojih individualnih ostvarenja. Tokom cele karijere skretali su mi pažnju da sam skromna jer sam uvek za svoje zasluge isticala tim, ali tako sam mislila i pojedinačne nagrade me zaista nisu opterećivale. Sada kada neko nabroji sve moje nagrade sama sebi kažem: Vau, zaista je mnogo – rekla je Maja Ognjenović pre dve godine tokom gostovanja na K1, kada se treći put vratila u turksi klub Ezačibaši i potpisala dvogodišnji ugovor koji je završen ovog maja.
Najbolja odbojkašica Evrope predstojeće vreme će posvetiti obavezama reprezentacije – kvalifikacijama za Olimpijske igre u Parizu 2024. Nije tajna da Maja silno želi olimpijsko zlato u svojoj kolekciji, jer osim njega osvojila je sa nacionalnim A timom sve što se osvojiti može.
– Moje igranje za reprezentaciju nikada nije bilo sporno i upitno – uvek je govorila Ognjenovićeva koja je samo dva leta napravila pauzu, što je verovatno rekord u stažu poput njenog.
Tolika spremnost na odricanja i posvećenost nečemu pravi šampione, stvara uspešne i ostvarene ljude. Majina mama Bosa umela je da kaže da je njena kćerka prošla kroz „spartanski rad, u kome je bilo i znoja i suza“, ali sa vrha na koje se njeno dete odavno popelo i na njemu uspešno opstaje može da se konstatuje – isplatilo se.
Maja je počela da se bavi odbojkom u rodnom Zrenjaninu, prateći četiri godine stariju sestru Miljanu. Imala je svega osam godina, volela je loptu i matematiku. Nikada niko, tada, nije govorio da je baš to dete vanserijski talenat, ali je baš ona bila dete koje je uverilo sve da je vaspitano, disciplinovano i vredno… Danas kada je to dete stasalo i postalo pobornik dobrog i lepog vaspitanja, ne deli recepte za uspeh, samo rezonuje smisleno:
– Recept za uspeh ne postoji. Karakterne osobine su ključne. Moje su bile istrajnost i upornost – rekla je Ognjenović za Princip magazin.
Kada je počinjala da gradi karijeru i sa 22 godine se otisnula u prvo inostranstvo (Rumuniju) mislila je da će sa 30 da se penzioniše. A onda su došle te „velike“ godine i otkrile joj neke nove prilike:
– Počela sam u njima da se osećam savršeno. Shvatila sam da na terenu mogu da uradim šta poželim, da svaki trening čekam sa nestrpljenjem, da igram sa velikom voljom i neverovatnim žarom – kaže iskusna odbojkašica koja je sa sportskom karijerom i životom uspešno sticala i samopouzdanje.
Maja Ognjenović je stilski, i privatno i profesionalno, uvek vrlo precizna. Oduvek je bila, i u poznim tridesetim je ostala, mila i draga, emotivna i stabilna, nasmejana i pristojna, vrlo moderna, ambiciozna i vredna, verujuća, posvećena porodici i ljubavi. Sve titule i pehari, bronzane, srebrne i zlatne medalje, sva finala i lična priznanja nisu je vinula među nedodirljive zvezde – što je možda najveći uspeh jedne svetski poznate i poslovno ostvarene osobe.
Tokom 18 godina igranja u inostranstvu, odnosno 16 u reprezentaciji, stekla je iskustvo, proputovala svetom, upoznala razne kulture i ljude, osetila ukus radosti i razočarenja, isplakala reke suza sreće i tuge, a „kićenje“ titulama stiglo je kao nagrada za uloženi trud – 19 reprezentativnih medalja (7 zlatnih, 5 srebrnih i 7 bronzanih), 28 klubskih i 17 priznanja za najboljeg tehničara Evrope.
I kada se, do sada, podvuče crta Maja Ognjenović je, kao najbolji tehničar i organizator igre, uspešno „skuvala“ sve što joj je u životu i karijeri bilo servirano. I nastavlja dalje sa svakodnevnim malim naporima do novih velikih rezultata.
AUTOR: I.J.