Kastelfidardo „Glavni grad harmonike“ od 15.000 stanovnika i čak 45 fabrika tog instrumenta

Italijanski grad Kastelfidardo u blizini Ankone ima najveću harmoniku na svetu upisanu u Ginisovu knjigu rekorda, dugogodišnju tradiciju tog instrumenta od druge polovine devetnaestog veka i predstavlja mesto ujedinjenja Italije. Preteča harmonike je drevni instrument iz Kine „čeng“ ili „šeng“ , a patent za taj instrument podneo je 1829. godine u Beču Kiril Demijan, da bi se potom harmonika dodatno redizajnirala u Italiji, tačnije Kastelfidardu.

To područje postaje kolevka u kojoj se razvijaju instrumenti „organetti“ ili „fisarmoniche“ i zahvaljujući francuskim trupama u službi Papske države već tada počinju da uživaju veliku popularnost. Instrumenti su kasnije dorađeni i prilagođeni etno-muzičkim ukusima, a Kastelfidardo sa svega 15.000 stanovnika se razvio u pravu meku harmonike, sa muzejima i čak 45 fabrika harmonike. Tako je ovaj italijanski gradić dobio naziv „Meka harmonike“ iliti „Glavni grad harmonike“ i tu se svake godine održava svetski poznato takmičenje u klasičnoj harmonici. Među valovitim brežuljcima rivijere Konero, zanatlije i dan danas ponosno čuvaju viševekovnu tradiciju.

– Ljubitelji zvuka harmonike dolaze iz celog sveta, kako bi posetili fabrike, muzeje i slikali se pored najveće harmonike na svetu. Farbika harmonike ima toliko mnogo da se ne mogu ni prebrojati, jer su neke mnogo aktivne, dok neke slabije rade. Ono što je interesantno u celoj priči je to da imaju tržište po celom svetu. Najpoznatiji brendovi ovog instrumenta su definitivno Piđini „Pigini“, Scandali „Scandalli“ i Bugari i samo se u Kini prodaju na desetine hiljada godišnje – objašanjava u Kastelfidardu za Princip magazin svetski poznati umetnik  i profesor džeza Univerziteta u Norveškoj Jovan Pavlović.

Boravio je u Kastelfidardu jer su ga organizatori pozvali na džez festival. Inače se takmičenje sagledava kao svetski kup harmonike i novčane nagrade za pobednike u svim kategorijama su pozamašne.

– Pored toga postoji i prestižni džez festival „Jazz accordion festival“ koji organizuje poznati italijanski džez harmonikaš Simon Zanćini u saradnji sa tom opštinom. Festival funkcioniše tako što oni kontaktiraju tri izvođača na harmonici iz celog sveta, a kasnije svako od njih ima svoje veče na kojem može predstaviti svoj program i muziku. Ja sam imao veliku čast da su me kontaktirali sa željom da otvorim festival i to solo koncertom – istakao je profesor Pavlović i dadao da mu je veoma prijao nastup u malom, ali prepunom džez klubu sa euforičnom publikom:

– Iako sviram i nastupam bukvalno po celom svetu, moram priznati da je ovo bilo veoma specifično iskustvo koje definitivno nikada neću zaboraviti.

Ne možete da zamislite taj broj harmonikaša na jednom mestu, koji su došli da odmere snage, ali i da „provere“ moje kvalitete sedeći u prvom i drugom redu ne skidajući pogled sa mojih dirki.

Nakon nastupa sam upoznao mnoge kolege, a jedan od njih je Marius Preda koji se definitivno razlikuje od „standardnog“ harmonikaša.

Marius je multi-instrumentalista, kako kaže, i svira cimbalo, harmoniku, violinu, klavir, panovu frulu i ko zna koliko još instrumenata i svaki na visoko profesionalnom nivou. Živi u Holandiji, ali s obzirom na to da je rođen u Rumuniji odmah se povezao sa beograđaninom profesorom Pavlovićem koji je između ostalog i svirao na venčanju norveške princeze.

– Proveli smo mnogo vremena zajedno, a kako je imao koncert dan posle mene, odmah je iskoristio priliku da me pozove kao gosta, što sam ja vrlo rado i prihvatio. Maurisov koncert je bio odličan, a završio se tradicionalnom džez sesijom do kasnih sati – kazao je profesor Pavlović.

Profesora su kontaktirali neki od direktora fabrika harmonika za željom da ga upoznaju i da mu pokažu majstorske radionice, ali i kako se prave ti čuveni instrumenti. Takvi sastanci se ugovaraju veoma dugo, prema njegovim rečima, jer mnogo ljudi dolazi sa željom da kupe neki od najnovijih modela harmonike.

– Posebno su me oduševili Frančeska Piđini i njen rođak Federiko, koji je inače vlasnik te fabrike. Oni su me poveli u obilazak uz praktična objašnjenja. Shvatio sam da je „građenje“, odnosno pravljenje dobre harmonike jedan veoma kompleksan posao.

Postoji pet različitih hala gde više od 50 zaposlenih radi vrlo konkretno svoj deo posla na izgradnji različitih delova harmonike. Neko pravi klavijaturu, drugi basove, dok neko samo montira drvo, a postoje i mašine koje „farbaju“ i štimuju harmoniku na kraju celog procesa.

Interesantno je da se harmonike tradicionalno izrađuju u crnoj i crvenoj boji, ali Frančeska mi je otkrila da Šveđani sve češće naručuju ljubičaste, čak i zelene harmonike – objašnjava za Princip magazin profesor Pavlović.

Na balkanskom tržištu najpoznatija je harmonika Skandali, posebno među harmonikašima koji sviraju narodnu muziku. Direktor te fabrike Mirko Patarini, prema rečima profesora, osim što je na toj poziciji, izvanredan je izvođač koji se godinama školovao po inostranstvu. Direktor je svetske organizacije harmonike i uprkos svojim obavezama, poslepodnevnom nastupu i seminaru u Brazilu, uspeo je da odvoji vremena i za razgovor.

– Retko ko zna da se harmonike za profesionalne harmonikaše rade po porudžbini. Bukvalno ovako „Koliko hoćete dirki?“, „Koliko basova i registara?“, „Koje registre želite da napravimo za Vas?“. Sve su to pitanja, koja dobijete kada kupujete novu harmoniku. Cene harmonika variraju od najeftinijih 500 evra, do najskupljih više od 30.000 evra.

Moja harmonika je vrlo specifična jer ima poseban sistem u basu koji je po priči Frančeske i Mirka, veoma teško izgraditi jer je potpuno van šablona koji oni koriste u izgradnji. Sedeo sam sa Mirkom nekoliko sati i proučavao, zajedno za njegovim glavnim majstorom, kako napraviti sličnu harmoniku, koja ima bolji zvuk od moje, a da je lakša, jer moja teži 14 kilograma. On je obećao da će uspeti da izgradi potpuno novu harmoniku koja će biti lakša od moje. Kada smo došli do priče o ceni, završilo se sa „For you my friend, special price!“- istakao je za kraj profesor Jovan Pavlović.

AUTOR: LENA SLADOJEVIĆ