Film „Čuvar ikone svetog Đorđa“ rediteljke i producentkinje Jelene Bajić Jočić imao je svetsku premijeru na Moskovskom međunarodnom filmskom festivalu, jednom od najstarijih i najuglednijih filmskih festivala u svetu. U središtu filma je sudbina Stanoja Reljića, čoveka koji brani svoje ognjište na jugu Srbije, dok njegova lična drama prerasta u univerzalnu priču o pravdi, nepravdi i granici između dobra i zla. Pred međunarodnom publikom, kako kaže autorka, film je izazvao snažne i emotivne reakcije, potvrđujući da priče duboko ukorenjene u lokalnom prostoru mogu da progovore jezikom razumljivim na različitim meridijanima.
Jelena Bajić Jočić već godinama gradi prepoznatljiv autorski i produkcijski put, od velikih televizijskih projekata i serija koje su obeležile domaći ekran, do filmova koji se bave identitetom, tradicijom i pitanjem kako sačuvati ono što nas određuje. Kao jedan od osnivača i vlasnika produkcijske kuće Contrast Studios, radila je na brojnim ostvarenjima, među kojima su „Selo gori, a baba se češlja“, „Led“, „Ravna Gora“, „Psi laju, vetar nosi“, „Šifra Despot“, „Preživeti Beograd“ i „Azbuka našeg života“. U razgovoru za Princip magazin govori o značaju moskovske premijere, saradnji sa Radošem Bajićem, prostoru juga Srbije kao važnom likovnom i simboličkom elementu filma, ali i o novom projektu koji priprema.
Imali smo tu čast da naš film doživi svoju svetsku premijeru na tako značajnom filmskom festivalu. Ovo je projekat na kom smo radili dugo, u vrlo složenim uslovima i zaista smo ponosni na činjenicu da smo uopšte uspeli da snimimo jedan ovakav film, a zatim i da budemo u prilici da ga prikažemo premijerno baš pred moskovskom publikom.
Na naše veliko zadovoljstvo, interesovanje za film je bilo odlično, a reakcije nakon projekcije su bile emotivne i snažne. Tokom razgovora sa publikom, koji je usledio i trajao skoro sat vremena, bilo je jasno da je naša priča o borbi dobra i zla, pravde i nepravde, svojim univerzalnim jezikom i porukom našla put do internacionalne publike.
Bilo nam je veliko zadovoljstvo i čast da budemo gosti i učesnici jedne tako prestižne filmske smotre. Moskovski internacionalni filmski festival je jedan od najstarijih u svetu, osnovan davne 1935. godine. Među dvesta filmova, koliko ih je prikazano ove godine, našao se i film „Čuvar ikone svetog Đorđa“, koji je upravo u Moskvi imao svoju svetsku premijeru.
Iskrena da budem, jesmo se nadali i priželjkivali, ali smo tek po odlasku na festival postali svesni veličine i značaja tog kulturnog događaja, pa nam zato dodatno imponuje činjenica da je selekciona komisija festivala prepoznala kvalitet filma i poruku koju on nosi i uvrstila ga u program festivala.
Gotovo svi naši projekti nose u sebi niti upravo tih tema – kako sačuvati identitet, jezik, kulturu, tradiciju. Kako sačuvati ognjište. Tom tematikom se bavi i moj debitantski film „Led“, kao i dobar deo serije „Selo gori“. Rekla bih da su to pitanja koja mi kao tim i produkcija negujemo i o kojima imamo potrebu da govorimo.
Kada se krene po Srbiji, kada se vidi sva ta lepota, blagorodna zemlja, priroda, pa se vide sela u kojima više nema dece, nema mladih, tada postaje jasno da mi kao narod imamo gorući problem. I to nije nešto novo, to nestajanje traje već jako dugo, lagano, naizgled neprimetno.
Stanoje Reljić je arhetipski junak kroz čiju sudbinu se prelamaju sudbine mnogih u Srbiji, ali i širom sveta. On je oličenje unutrašnje snage, izdržljivosti, ali i tragične nevidljivosti pred sistemom. Bilo je važno pronaći autorski pristup kojim ova lokalna drama prerasta u univerzalnu parabolu.
Incident sa medvedom, koji je zapravo metafora, navodi nas da se zapitamo – šta se dešava kada čovekova potreba za opstankom naiđe na zakone, institucije, na licemerje savremenog društva. I koliko uopšte vredi jedan ljudski život? To su univerzalna pitanja i teme koje zapravo, kada se postave kroz pravu dinamiku, dobijaju vanvremenski umetnički stav.
Radoš i ja blisko sarađujemo dugi niz godina. Ta saradnja je plodonosna s obzirom na činjenicu da se dobro razumemo, uvažavamo i imamo poverenja jedno u drugo.
Veoma sam zahvalna i ponosna na činjenicu da mogu na ovakav način da sarađujem sa ocem. Mislim da smo zajedničkim snagama napravili jedan izuzetno lep i snažan film, koji se posebno izdvaja izuzetnom ulogom koju je Radoš ostvario kao glumac, gradeći lik Stanoja Reljića.
Iako se mi bavimo upravo jugom Srbije, tačnije zonom kod Kosmeta, mesto dešavanja radnje je od krucijalnog značaja za sam kontekst priče. No ipak, kako ovaj film nosi univerzalnu temu koja može da se prepozna na mnogim meridijanima, u tom smislu likovno i atmosferski ambijent planine Radan, lepota tih obronaka, sela i zaseoka doprinela je globalnoj estetici filma, ali i samoj naraciji.
Ovaj film nosi jedan minimalizam kako u fotografiji, tako i u rediteljskom postupku, stvarajući atmosferu samoće, tihovanja i napuštenosti, koja upravo čini ovu priču istovremeno intimnom, ali i epskom.
Ovo je priča o jednom čoveku koji prkosi pritiscima, čuvajući ikonu svoje krsne slave kao duhovni simbol postojanja. U svojoj borbi za pripadnost, pravdu, čast i cenu opstanka koju moderni svet ne primećuje, on iznalazi snage da opstane, da odoli svim iskušenjima, da istraje i sačuva svoje pradedovsko ognjište.
Suštinski, ovo je priča o univerzalnoj borbi dobra i zla, pravde i nepravde, zato verujem da će publika na svim meridijanima moći da razume ove poruke, metaforu koja prožima film i da se sa njom poistoveti.
Nakon učešća na domaćim festivalima koji nas očekuju tokom leta, film „Čuvar ikone svetog Đorđa“ imaće svoju beogradsku premijeru na jesen ove godine, a zatim i bioskopsku distribuciju širom Srbije i regiona. Ako se po jutru dan poznaje i ako je sudeći prema reakcijama publike u Rusiji, verujem i nadam se da će emocija i poruka ove priče naći svoj put i do domaće publike.
Ono što sada spremam je potpuno drugačija priča, koja treba da pruži ljubav, sreću i utehu. Pripremamo se za početak snimanja filma koji je spin-off popularne serije čiji sam autor – „Azbuka našeg života“. Biće to film u kojem su nosioci priče dobro poznati junaci serije, a radnja se dešava sedam godina nakon završetka priče iz druge sezone ove serije.
Nadam se da će to biti film na radost svih onih koji vole „Azbuku“ i lepe, pitke, porodične teme.
AUTOR: LENA KARMAN
