Prema podacima Forbsa, Oxfama, Svetske banke i UN-a, globalna ekonomija nastavlja da proizvodi rekordne profite za mali broj pojedinaca, dok se istovremeno stotine miliona ljudi nalaze na ivici siromaštva ili gladi. Ovakav raskorak više nije statistička anomalija, već strukturalni obrazac savremenog kapitalizma.
Prema Forbesovoj listi za kraj 2025. godine, na svetu postoji više od 2.800 milijardera, čije se ukupno bogatstvo procenjuje na preko 15 biliona dolara (bilion = hiljadu milijardi). To znači da manje od 0,00004% svetske populacije kontroliše bogatstvo koje premašuje godišnji BDP većine država sveta.
Oxfam u svom izveštaju navodi da 1% najbogatijih poseduje više bogatstva nego preostalih 99% zajedno, dok je samo tokom jedne godine bogatstvo milijardera raslo brže nego u prethodnoj deceniji. Veliki deo tog rasta dolazi iz finansijskih tržišta, digitalnih platformi, energetskog sektora i ratom pogođenih industrija.
Dok se bogatstvo koncentriše na vrhu, 733 miliona ljudi širom sveta suočeno je sa hroničnom glađu, prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Više od 3 milijarde ljudi živi sa manje od 6,85 dolara dnevno, što Svetska banka definiše kao granicu siromaštva za zemlje srednjeg dohotka.
Inflacija hrane, klimatske promene, ratovi i rast troškova života dodatno pogoršavaju situaciju, posebno u Africi, Latinskoj Americi i delovima Azije. Ali ni razvijene zemlje nisu izuzetak — sve veći broj ljudi u Evropi i Severnoj Americi radi, a ipak ne može da pokrije osnovne životne troškove.
Sociolozi i ekonomisti upozoravaju da ovakva koncentracija bogatstva nije samo moralni problem, već i politički i bezbednosni rizik. Visok stepen nejednakosti potkopava poverenje u institucije, slabi demokratiju i stvara plodno tlo za ekstremizam, društvene nemire i autoritarne modele vlasti.
U takvom poretku, ekonomske elite ne utiču samo na tržišta, već sve snažnije oblikuju i javni diskurs i političke odluke. Kroz vlasništvo nad velikim medijima, oglašivačkim mrežama i tehnološkim platformama, ali i kroz lobiranje i finansiranje političkih kampanja, interesi najbogatijih često se predstavljaju kao „opšti interes“.
Vlade, umesto korektiva nejednakosti, neretko postaju čuvari postojećeg bogatstva – štiteći kapital kroz poreske olakšice, deregulaciju i slabljenje socijalnih sistema. Istovremeno, svakodnevni život ogromnog broja ljudi postaje sve skuplji i nesigurniji: plate ne prate troškove, stanovanje postaje nedostižno, a osnovna egzistencija izvor stalnog stresa. Tako se jaz ne produbljuje samo u prihodima, već i u moći, vidljivosti i pravu da se utiče na sopstvenu budućnost.
Francuski ekonomista i profesor na Pariskoj školi ekonomije Tomas Piketi (Thomas Piketty) autor knjige Kapital u 21. veku, već godinama upozorava da savremeni kapitalizam ima ugrađenu tendenciju ka ekstremnoj nejednakosti.
„Kapitalizam automatski stvara proizvoljne i neodržive nejednakosti koje radikalno potkopavaju meritokratske vrednosti na kojima su zasnovana demokratska društva“, upozorava Tomas Piketi, objašnjavajući da se bez snažnih korektivnih mehanizama bogatstvo nužno koncentriše u rukama malog broja ljudi.
„Kada je stopa povrata na kapital trajno viša od stope ekonomskog rasta, prošlost proždire budućnost, a bogatstvo stečeno juče dominira nad radom današnjice“, navodi on, ističući da takav sistem ne nagrađuje trud i inovaciju, već nasledstvo i privilegiju.
Piketi dodatno upozorava da ekstremna nejednakost ne ugrožava samo ekonomsku ravnotežu, već i samu demokratiju, jer „koncentracija bogatstva vodi koncentraciji političke moći, a to neminovno potkopava poverenje građana u institucije i ideju jednakih šansi“. U tom smislu, zaključuje da nejednakost nije prirodna niti neizbežna, već rezultat političkih odluka, dodajući da „istorija pokazuje da se raspodela bogatstva uvek oblikuje zakonima, porezima i kolektivnim izborima – nikada sama od sebe“.
Dok mali broj ljudi gomila bilione, a stotine miliona ne zna kako će obezbediti sledeći obrok, postaje jasno da problem nije u „nedostatku resursa“, već u načinu na koji su oni raspodeljeni.
Da li je svet spreman da se suoči sa ekonomskim modelom koji proizvodi ekstremno bogatstvo za nekolicinu i trajnu nesigurnost za većinu – ili ćemo i dalje posmatrati rast brojki na vrhu, dok se dno sve više širi? Da li o tome razmišljaju najbogatiji ljudi sveta:
Elon Musk – ~ $713 – $748 milijardi
(Tesla, SpaceX, X)
Larry Page – ~ $257 – $263 milijardi
(Google/Alphabet)
Jeff Bezos – ~ $245 – $251 milijardi
(Amazon)
Sergey Brin – ~ $237 – $243 milijardi
(Google/Alphabet)
Larry Ellison – ~ $241 – $245 milijardi
(Oracle)
Mark Zuckerberg – ~ $220 – $226 milijardi
(Meta/FB)
Bernard Arnault & family – ~ $190 – $195 milijardi
(LVMH)
Jensen Huang – ~ $162 – $163 milijardi
(Nvidia)
Warren Buffett – ~ $146 – $147 milijardi
(Berkshire Hathaway)
Amancio Ortega – ~ $145 – $147 milijardi
(Inditex/Zara)
AUTOR: LENA KARMAN
