Brojni su razlozi zašto se neko nađe na ulici i postane beskućnik, porodično nasilje, razvod, novčane prevare najbližih, izvršitelji, bankrot… U svim pričama beskućnika jedno je isto, potone se toliko, da je izbavljenje moguće samo u retkim slučajevima.
Velika je zabluda da su beskućnici samo siromašni i neobrazovani ljudi. Među njima ima i onih sa fakultetskim diplomama, koji su imali dobre poslove, porodicu. A onda ih je život pod teretom neprilika doveo do beskućništva i kontejnera. U smeću osim hrane, pronađu i knjige i stripove, a to ih kako kažu posebno raduje. Za Princip magazin su podelili i kakvi smo mi prema njima, baš onako kako srednjovekovna pesma o siromasima kaže: „Pred njima svako pokaže svoje pravo lice.“
– Evo vam primer krojača Steve. On je bio najbolji u Beogradu, mogao je da sašije odelo ručno, bez šivaće mašine i njega je prevario za pare najbolji kućni prijatelj. Imao je stan u centru, u ulici Kralja Petra. Da bi se izbavio iz problema prodao je stan.
Vrlo brzo je zbog tog razočarenja pretrpeo moždani udar i nije više bio u mogućnosti da radi. „Krckao“ je te pare od stana, da bi se na kraju našao na ulici. Ja sam ga tada pronašao i koliko-toliko mu pomogao – objašnjava Sava za Princip magazin.
Samo Sava, kako kaže, nema prezime, ni godine „Kao u Cecinoj pesmi“. Na naše pitanje da li je beskućnik, on odgovara:
– Pa ne, živim u napuštenoj kući već 10 godina. Znate ja se sa ulicom dobro nosim, jer sam dugo bez doma. Ja više od 20 godina sakupljam te nesretnike koji se tek nađu na ulici. Mene zovu „ulični socijalni radnik“. Zimi ih nekada obilazim, pripremim čaj u termos, pa im razdelim po haustorima. Znam ja sve njihove štekove – kazao je Sava.
Prema njegovim rečima, najteže je onima koji nisu bili na ulici nikada, koji su bili dobrostojeći, pa su silom neprilika ostali bez doma.
– Ma i profesori sada završavaju na ulici. Takva je priča profesora muzičkog iz jednog manjeg grada, da ne govorim ime, prezime i mesto. Ljude je uglavnom sramota kada ostanu na ulici.
Eto u njegovom slučaju on je trpeo porodično nasilje od žene i dece. Oni su ga izbacili iz kuće, koja je bila njegova, dakle od njegovih roditelja. Dobrica! Ma ne mogu vam opisati koliko je to dobar čovek. Sa nekoliko decenija radnog staža je završio na ulici. On je bio potpuno potonuo, u sve se razočarao. Eno ga sad živi po kućama i zgradama koje su u izgradnji.
Od pekara i restorana zamoli za neke ostatke, ako daju, daju. Kad si beskućnik svaki dan je lutrija – govori Sava.
Spavaju ili po napuštenim kućama i zgradama, ili po haustorima, greju se u gradskom prevozu. Sedeći u autobusu, naprave nekoliko krugova po gradu i to najčešće u onim linijama koje idu sa jednog na drugi kraj grada.
– Najvažnije je imati dušek i jorgane. Niko nema grejanje. Nemam šta da krijem, žickam ispred pekare. Neko ti da nešto, neko nikad ne daje. To nije krađa ni prevara. Neko se sažali, neko me „otera u tri lepe“. Odrastao sam bez roditelja, baba je bila nepismena, a ja znam samo nešto osnovno. Danas živiš kako treba, sutra si već na ulici. Niko ne zna šta nosi dan, a šta noć – istakao je Đorđe D.
Zvanična projekcija siromaštva u okviru UN-a u Srbiji za 2023. godinu pokazali su da se 12,1 odsto građana Srbije, odnosno 800.000 njih nalazi u apsolutnom siromaštvu, a koliko je osoba u situaciji beskućništva nisu saglasni predstavnici vlasti i civilnog sektora. Dok neki tvrde nekoliko stotina, drugi tvrde nekoliko hiljada. U popisu Republičkog zavoda za statistiku iz 2011. godine prikupljeni su podaci o 18.287 beskućnika. Novije podatke od poslednjeg popisa stanovništva, nismo uspeli da dobijemo uprkos poslatim zahtevima.
Prihvatilište za stara i nezbrinuta lica u Kumodraškoj ulici ima samo 104 kreveta, a u njemu može da se boravi do šest meseci. Privremena prihvatilišta rade preko zime i imaju 30 do 40 slobodnih mesta i tu uglavnom beskućnici mogu da se okrepe, popiju čaj, okupaju, ili nešto pojedu. Od prošle godine na adresi Milutina Ivkovića, po prvi put u Srbiji otvoreno je i prihvatilište koje prima beskućnike i tokom noći. Na nivou zemlje postoje prihvatilišta u Subotici i Kragujevcu, koja rade na sličnom principu kao i u Beogradu, gde dolaze pretežno starije osobe. Međutim svuda su kapaciteti mali, tako barem tvrde beskućnici.
Procenjuje da u Srbiji ima oko 20.000 beskućnika, od čega je 5.000 ljudi bez krova nad glavom u Beogradu. Svaki četvrti ima manje od 14 godina. Prema poslednjim podacima UN-a na svetu oko 100 miliona ljudi živi bez doma, a više od 1.6 milijardi ljudi danas živi u neadekvatnim stambenim uslovima, dok oko 15 miliona svake godine trpi prisilno iseljenje.
Zima je beskućnicima najveći neprijatelj, a kako se bliži to godišnje doba, dok se mnogi raduju, oni strepe da li će preživeti.
– Kad krene zima čovek bi im najiskrenije njima poželeo sreću, da samo prođu neoštećenog zdravlja i da prežive. Teško je doći do zvaničnog broja koliko trenutno ima beskućnika. Mi koji odlazimo na teren možemo da kažemo da ih u našoj bazi ima najmanje 4.000. Trenutno imamo 700 korisnika koji su najugroženiji i kojima nudimo higijenske usluge. Imamo pakete pomoći od nekih preduzeća, koje sadrže vreće za spavanje, koje mogu koliko-toliko da pomognu za predstojeće zimske dane i noći – kaže direktor Adventističkog razvojnog i humanitarnog rada (ADRA) Igor Mitrović za Princip magazin.
Kako bi im olakšali život na ulici, svi ljudi dobre volje mogu da pomognu finansijskim uplatama i to na zvaničnoj stranici ADRA. Tu možete i da pogledate životne priče mnogih lica bez krova. Svima koji su ugroženi, koji spavaju na klupi ili po haustorima, uvek možete ostaviti hranu ili ih uputiti na prenoćište u Milutina Ivkovića 2.
Tu je i Crkvena kuhinja Verskog dobrotvornog starateljstva koja se bavi pripremanjem i posluživanjem obroka siromašnim sugrađanima tokom cele radne nedelje. Svakog dana na pet punktova u gradu se podeli 2.000 obroka (u sklopu parohijskih domova pojedinih hramova), koji se pripremaju u centralnoj kuhinji u Zemun Polju. Ručak se poslužuje od 12.00 do 13.30, dok je podela obroka je od 13.30 do 14.00 časova. Oni čak imaju opciju „Nahrani gladnog“ u okviru koje možete da pošaljete SMS poruku 200 na 2844.
Kako kaže Sava, mnogo je veća solidarnost i empatija među ljudima koji su bez krova, nego ljudima koji imaju posao, stan, kuću… Oni drugi koji uglavnom nemo prolaze pored njih, koji ih ne vide, neretko zatraže pomoć.
– Koliko smo puta pomagali ljudima, da pronađu psa, mačku, ključeve… Svima nama ne treba puno i uprkos svemu mi volimo ovaj život. Kakav je, takav je, naš je. Ne biste verovali koliko ima nas koji čitamo, koji volimo poeziju, koji se razumemo u muziku i stripove, i koliko se obradujemo kada pronađemo neku sitnicu u kontejneru. Nisu to sve alkoholičari i neradnici, kako ljudi misle – objašnjava on.
Na pitanje koliko je sada opasno živeti na ulici, Sava odgovara:
– Pa nije opasno, huligani nas ne diraju, to je najvažnije. Danas je opasnije biti na ulici od „gospode“ oni su ti koji nas vređaju, teraju, polivaju vodom – rekao je Sava.
AUTOR: LENA SLADOJEVIĆ