U Velikoj Britaniji pokrenut je jedan od najkontroverznijih i najsmelijih naučnih poduhvata današnjice — stvaranje veštačkog ljudskog genoma od nule. Za mnoge, ovo je korak koji otvara vrata ogromnim medicinskim mogućnostima, ali i pitanjima koja do juče nismo ni znali da treba da postavimo.
Iako je ideja o „dizajniranju“ ljudskog DNK zapisa godinama tinjala u naučnim krugovima, ovaj projekat do sada nije bio moguć, pre svega zbog etičkih i društvenih strahova — od stvaranja „dizajniranih beba“ do zloupotrebe tehnologije za nepredvidive eksperimente nad generacijama koje dolaze.
Ove godine, podršku ovom pionirskom koraku dala je jedna od najuglednijih britanskih fondacija, Wellcome Trust, koja je obezbedila početnih deset miliona funti, piše BBC.
Projekat nazvan Sintetički ljudski genom deo je šire inicijative koja dolazi 25 godina nakon čuvenog „Human Genome Project“ – međunarodnog napora koji nam je prvi put omogućio da „pročitamo“ ceo zapis ljudske DNK. Ali sada naučnici idu korak dalje: plan je da se DNK sekvence grade molekul po molekul, sve do čitavog ljudskog hromozoma – potpuno ispočetka.
Jedan od istraživača uključenih u tim, dr Džulijan Sejl iz Laboratorije za molekularnu biologiju Medicinskog istraživačkog saveta u Kembridžu, objašnjava:
„Cilj je razvijanje terapija koje bi omogućile zdravije starenje, manju učestalost bolesti i čak regeneraciju oštećenih organa — jetre, srca, pa i celog imunog sistema.“
Ipak, nisu svi oduševljeni idejom da se ljudski DNK stvara veštački. Stručna javnost i deo društva upozoravaju na ozbiljne rizike — od zloupotrebe tehnologije do pitanja ko će i kako kontrolisati ono što je stvoreno.
Profesor Bil Ernšo sa Univerziteta u Edinburgu upozorava:
„Ako neka organizacija ima pristup neophodnoj opremi, gotovo je nemoguće sprečiti ih da sintetišu šta god žele.“
Čak i pitanje vlasništva nad veštački stvorenim biološkim jedinicama ostaje otvoreno — ko će imati pravo na podatke, a ko na samu tehnologiju?
Sa druge strane, profesor Metju Hurls, direktor instituta Wellcome Sanger, ističe da je ovo možda jedini način da se zaista razume kako DNK funkcioniše, jer do sada nismo mogli da je stvorimo od nule, već samo da je menjamo.
Na sve dileme osvrće se i dr Tom Kolins iz fondacije Wellcome:
„Smatramo da je bolje da se ova tehnologija razvija odgovorno, uz otvorenu raspravu o etičkim i moralnim pitanjima, nego da njen razvoj ostane bez ikakve kontrole.“
I dok se naučnici utrkuju s granicama onoga što je moguće, ostaje jedno pitanje za sve nas:
Da li će i ovo biti zloupotrebljeno, kao i mnogi drugi pronalasci?
Princip magazin
