Istoričar i profesor istorije u Petoj beogradskoj gimnaziji dr Marko Pištalo, koji je nedavno u Beču održao predavanje o obnovi Pećke patrijaršije na humanitarnom događaju „Srce za Kosovo i Metohiju“, u organizaciji Srpskog centra u Beču, za Princip magazin govori o svojoj monografiji, značaju poznavanja prošlosti i izazovima savremenog obrazovanja.
Profesor koji istoriju učenicima približava kroz muziku, popularnu kulturu, ali i neobične časove van učionice, smatra da je jedan od najvažnijih zadataka obrazovanja razvijanje kritičkog mišljenja, naročito u vremenu društvenih mreža i veštačke inteligencije.
– Bez poznavanja istorije postajemo žrtve propagande, svake vrste, a danas je ima više nego ikada. Čovek koji poznaje istoriju imaće dobru osnovu da razvije trezven pogled na ove stvari – istakao je profesor Pištalo za Princip magazin.
Istoričar i profesor Marko Pištalo nedavno je u Beču učestvovao na humanitarnom događaju „Srce za Kosovo i Metohiju“, na kojem je prikupljana pomoć za porodice na Kosovu i Metohiji. Tom prilikom održao je predavanje o obnovi Pećke patrijaršije 1920. godine, a iz austrijske prestonice, kako kaže, poneo je posebno snažne utiske o mladim ljudima koji su organizovali ovaj događaj.
– Ceo događaj je organizovala grupa vrlih mladih ljudi iz Srpskog centra u Beču. Oni, tj. njihovo pregalaštvo mi je ujedno i najsnažniji utisak koji donosim otuda. Naime, svi oni su jako mladi, mlađi od učenika kojima sam predavao u svojim ranim prosvetarskim godinama, a opet su tako ozbiljni, organizovani, ali ujedno i puni duha kojim je prožeta svaka njihova aktivnost. Tako je bilo i sa humanitarnim događajem čiji deo sam bio – rekao je prof. Pištalo za Princip magazin.
Upravo je obnova Pećke patrijaršije 1920. godine tema njegove monografije „Istorijski i kanonski uslovi obnavljanja Pećke patrijaršije 1920. godine“, objavljene krajem 2025. godine. Za ovu temu zainteresovao se tokom studija na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, kada je uočio da je, uprkos njenom velikom istorijskom značaju, stručna literatura prilično oskudna.
– Završivši osnovne studije na Filozofskom fakultetu, usled velikog interesovanja za istoriju Crkve, odlučio sam da svoje profesionalno i duhovno uzrastanje nastavim na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Tamo sam, među ponuđenim izbornim predmetima, video jedan koji se ticao obnove Pećke patrijaršije 1920. godine. Međutim, iako se radilo o kapitalnoj temi, iznenadila me količina stručne literature. Naime, svega nekoliko naučnih članaka, koji su manje-više govorili iste, šire poznate stvari.
Od tog momenta prošlo je nekoliko godina, a ja sam temu nosio sa sobom da bih se, kada sam položio sve ispite, dogovorio sa mentorom prof. dr Ivicom Čairovićem da upravo obnova Pećke patrijaršije bude tema mog doktorskog istraživanja. Posle nekoliko godina rada nastala je i odbranjena doktorska disertacija da bi se krajem 2025. godine pojavila i kao monografija.
Tema nije nepoznata, štaviše, prepoznata je kao važna pa su, pre nekoliko godina, crkveni i državni vrh obeležili jubilej, sto godina od događaja vaspostavljanja Patrijaršije, međutim, od onih je tema koje se uzimaju zdravo za gotovo jer se doimaju jasnim i naučno zaokruženim. Međutim, jasno je da ovakva tema ne može biti naučno iscrpljena sa nekoliko desetina stranica.
Temi na aktuelnosti daju i politička previranja pa je i sa te strane bilo dobro potražiti primarne istorijske izvore i metodološki se vratiti u prošlost, onako kako to nauka kojoj sam se posvetio nalaže – istakao je profesor.
Obnova Pećke patrijaršije dogodila se u složenim istorijskim okolnostima posle Prvog svetskog rata, kada je stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca otvoren put crkvenom ujedinjenju. Prof. dr Pištalo objašnjava šta je prethodilo ovom procesu i zbog čega je njegov značaj prevazišao tadašnje državne granice.
– Trenutak u kojem se dešava obnova Pećke patrijaršije jeste Evropa posle Prvog svetskog rata sa konturama i odnosima iscrtanim na Versajskoj mirovnoj konferenciji. Pravoslavni srpski narod, sa svojih čak šest pokrajinskih crkava, našao se pod vlašću jednog političkog autoriteta, a u granicama novostvorene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Sve ove ljude povezivala je ideja Pećke patrijaršije, koja je, premda formalno ukinuta 1766. godine, postojala kao neki idejni konstrukt što vidimo iz raznih istorijskih izvora i dela učenih ljudi onog vremena. Ovom neugaslošću ideje Pećke patrijaršije objašnjava se činjenica da su svega dve nedelje posle državnog ujedinjenja episkopi dotadašnjih crkava održali svoju konferenciju u Sremskim Karlovcima gde su iscrtane glavne smernice rada na ujedinjenju.
Posle niza episkopskih konferencija, pregovora sa Vaseljenskom patrijaršijom i Bukovinsko-dalmatinskom mitropolijom (dve dalmatinske eparhije su bile otrgnute od Karlovačke mitropolije i priključene ovoj pomesnoj crkvi), čekanja da se međunarodne okolnosti u trouglu Grčka-Osmansko carstvo-Vaseljenska patrijaršija reše povoljno po našu stvar, pristupilo se svečanom proglašenju.
Ispostavilo se da je ono crkveno bilo mnogo trajnije od državnog. Pored velikog značaja kakav dobijanje nacionalne crkve ima u pravoslavnom svetu, važnost ovog događaja, ili bolje rečeno procesa, treba sagledavati i u kontekstu raspada bivše Jugoslavije i rastakanja srpskog nacionalnog korpusa na više delova – objasnio je profesor Pete beogradske gimnazije.
Osim monografije o obnovi Pećke patrijaršije, prof. Pištalo je objavio i knjigu „Demon praznoslovlja i druge istorijske priče“. I kroz pisanje, kao i kroz dugogodišnji rad u učionici, nastoji da istoriju približi ljudima kroz stvarne događaje i životne priče, ne odustajući pritom od naučne utemeljenosti.
– Smatram da nema ništa gore za nauku nego da ona svoj život provodi u uskom akademskom diskursu, kao u nekom tesnom kavezu sačinjenom od (malobrojnih) stručnjaka. Rečju, ako je pišu naučnici za naučnike.
Istorija ima taj blagoslov (premda se očas posla preokrene i u prokletstvo) da za predmet proučavanja ima stvarne ljude, neretko i naše pretke, njihove, često neverovatne priče, emotivne momente i tako dalje, što nam omogućava da je pred čitaoce ili slušaoce iznesemo u zanimljivijem i, na koncu, prihvatljivijem obliku.
Naravno, sa druge strane vreba opasnost od subjektivnosti, romantizovanja, uprošćavanja i celog niza onoga što bismo nazvali devijacijama struke. Izbeći ove nepoželjnosti, a ostati zanimljiv jeste ideal dobre mere popularne nauke kakvom teži knjiga „Demon praznoslovlja i druge istorijske priče“ – objasnio je profesor istorije.
Princip magazin je svojevremeno sa profesorom Markom Pištalom i njegovim učenicima proveo jedan sasvim neobičan čas istorije – na groblju, gde je đacima govorio o žrtvama Prvog svetskog rata. U nastavi je koristio i mimove, muziku, internet i druge sadržaje popularne kulture. Takav pristup zadržao je i danas, mada priznaje da je učenike sve teže iznenaditi.
– Pristup se nije promenio, i dalje mi je popularna kultura jedan od oslonaca u nastavi i važno „nastavno sredstvo“. Popularna kultura je važno ogledalo društva i iz nje možemo svašta da iščitamo. Sećam se kako sam strancima objašnjavao razliku između jugoslovenskog i sovjetskog društva i vlasti kroz pank muziku (vreme nastanka i teme koje su obrađivane u pesmama).
Jedino što ih sada teže iznenadim jer su, zahvaljujući medijima, kako tradicionalnim tako i digitalnim, već čuli za ove nastavne metode pa se desi da, kada dobijem prvake u septembru, oni već na prvom času pitaju kada ćemo da radimo nešto od ovoga – objašnjava sa osmehom.
Njegovi učenici su ga svojevremeno opisivali kao „drugačijeg“ profesora, dok je on isticao da ga u radu uvek vodi pedagoški momenat. Ipak, približavanje svetu mladih ne znači i odustajanje od visokih kriterijuma, ozbiljnog rada i znanja koje se od gimnazijalaca očekuje.
– Mislim da to nije neka složena akrobatika. Jednostavno, proširivanje predmeta priče na sferu njihove zabave (a popularna kultura je prvenstveno zabava) ima za cilj samo da olakša savladavanje onoga što piše u programu i učini nam učenje kvalitetnijim.
Sa druge strane, gimnazijski standardi su veoma visoki, naročito kod društveno-jezičkih ili specijalizovanih odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za istoriju i geografiju pa je moguće i kroz povremenu zabavu ostati na liniji ozbiljnog rada i ozbiljne provere postignuća – istakao je prof. Marko Pištalo.
Prof. Pištalo je jednom prilikom rekao da deca ne treba samo da se prilagođavaju odraslima, već da i nastavnici moraju da dozvole učenicima da ih menjaju. Posle sedamnaest godina rada u prosveti, pitali smo ga i kako razdvojiti promene koje su se dogodile među generacijama učenika od onih kroz koje je i sam prošao.
– Vrlo teško pitanje. Nisam siguran zapravo, koliko sam se ja promenio, pa samim tim i moja percepcija učenika, a koliko su se zapravo promenili oni…
U međuvremenu smo dobili pametne telefone, veštačku inteligenciju, široko dostupan internet… Sve ove stvari su, naravno, uticale i na mene. Na času ne izgleda ništa drastično drugačije. Osim kada postavljamo veštačkoj inteligenciji pitanja naprednog nivoa pa ocenjujemo njene odgovore – objasnio je prof. Marko Pištalo za Princip magazin.
U vremenu kada se za pažnju dece istovremeno bore telefoni, društvene mreže, kratki video-sadržaji i ogromna količina informacija, zainteresovati mlade za događaje stare nekoliko vekova predstavlja poseban izazov. Pištalo, međutim, smatra da rešenje nije u nadmetanju sa digitalnim sadržajima, već u tome da učenici nauče da razlikuju znanje od površnih informacija i da razumeju zbog čega je poznavanje istorije važno za sagledavanje savremenog sveta.
– Tržište pažnje, kako to stručnjaci nazivaju, postalo je bojno polje. Međutim, u radu sa svojim gimnazijalcima, na prvim časovima im ukazujem šta jeste nauka, šta nije, kako se izolovan podatak tretira u nauci, kako se podatak interpretira i ugrađuje u smisaonu celinu. Drugim rečima, ne ulazim uopšte u trku sa multimedijom i mrežama niti na taj način pokušavam da se izborim za pažnju učenika nego im pokazujem šta znači obrazovanje, a šta brza (i kusa) zabava.
Naravno, primere često nalazim u njima bliskim sadržajima što onda bude dvostruka korist. Često im na primeru veštačke inteligencije demonstriram šta znači „znanje znati“.
Začuđujuće, oni vrlo brzo to shvataju i ispravno uviđaju odnos između dubljeg, školskog pristupa istoriji i TikTok videa koji započinje rečima „ovo su krili od vas“.
Bez poznavanja istorije postajemo žrtve propagande, svake vrste, a danas je ima više nego ikada. Ljudima se dnevnopolitičke teme često prikazuju kroz prizmu (tendenciozno tumačene) istorije, neke države se preko noći proglašavaju večnom braćom (setimo se samo kakav je status imala Francuska u Kraljevini SHS), neki večnim neprijateljima, prekrajanje granica se objašnjava nekakvim istorijskim pravom…
Čovek koji poznaje istoriju imaće dobru osnovu da razvije trezven pogled na ove stvari. Ne morate vi znati kada je tačno rođen Volter niti kako mu je bilo pravo ime da biste shvatili kako su međunarodni odnosi stvar trenutnih interesa i okolnosti te da u njima nema ničega večnog, ponajmanje večnih neprijatelja i večne braće – rekao je za kraj profesor istorije Marko Pištalo.
AUTOR: LENA KARMAN
