Mala Gospojina, odnosno Rođenje Presvete Bogorodice, jedan je od velikih Bogorodičinih praznika. Srpska pravoslavna crkva proslavlja ga 21. septembra, a praznik je posvećen rođenju Presvete Deve Marije, Majke Isusa Hrista.
U crkvenom predanju njeno rođenje predstavlja početak velike radosti za čovečanstvo, što naglašava i tropar praznika rečima da je rođenje Bogorodice „radost celom svetu“.
Prema crkvenom predanju, Presveta Bogorodica rođena je u Nazaretu od Joakima i Ane. Njen otac bio je iz plemena Davidovog, a majka iz roda Aronovog. Tako je, po ocu, bila carskog, a po majci arhijerejskog porekla, predobražavajući Onoga koga će roditi – Hrista, Cara i Prvosveštenika.
Joakim i Ana bili su već u poznim godinama, ali nisu imali dece. Zbog toga su tugovali i istrajno se molili Bogu da im podari potomstvo. U crkvenom predanju njihova priča podseća na starozavetne Avrama i Saru, koji su takođe u dubokoj starosti dobili sina Isaka.
Velika Gospojina: Običaji i verovanja koja su vekovima čuvana u srpskom narodu
Molitva Joakima i Ane bila je uslišena. Dobili su ćerku Mariju, ali se, iz hrišćanske perspektive, njihov dar nije završio samo rođenjem dugo željenog deteta. Ona će postati Bogomajka.
U tekstu koji donosi Srpska pravoslavna crkva to je izraženo rečima:
„Jer im darova ne samo ćerku no i Bogomajku; ozari ih ne samo radošću vremenom nego i večnom.“
Presveta Bogorodica rođena je u Nazaretu. Kada je napunila tri godine, roditelji su je, ispunjavajući svoj zavet, odveli u Jerusalimski hram. Taj događaj Crkva posebno proslavlja kao Vavedenje Presvete Bogorodice. Kasnije se vratila u Nazaret, gde će, prema jevanđelskom svedočanstvu, od Arhangela Gavrila primiti Blagu vest da će roditi Sina Božjeg.
Upravo zato Rođenje Presvete Bogorodice u crkvenom predanju nije samo sećanje na rođenje jedne ličnosti iz biblijske istorije. Ono predstavlja početak događaja koji vode ka Hristovom rođenju i spasenju čoveka.
U srpskom narodu Rođenje Presvete Bogorodice poznato je kao Mala Gospojina, dok se praznik Uspenja Presvete Bogorodice, koji se proslavlja 28. avgusta, naziva Velika Gospojina. Nazivi „mala“ i „velika“ ne označavaju značaj Bogorodice niti vrednost samih praznika, već su tradicionalni narodni nazivi kojima se dva velika Bogorodičina praznika međusobno razlikuju.
Mala Gospojina pripada velikim praznicima pravoslavnog crkvenog kalendara.
Suštinu praznika možda najlepše sažima njegov tropar:
Roždestvo tvoje Bogorodice Djevo,
radost vozvjesti vsej vseljenej,
iz tebe bo vozsija solnce pravdi Hristos Bog naš,
i razruši kljatvu dade blagoslovenije
i uprazdniv smert, darova nam život vječni.
Već prve reči tropara objašnjavaju zbog čega Crkva Malu Gospojinu doživljava kao praznik radosti: rođenjem Presvete Bogorodice započinje put koji vodi ka Rođenju Hristovom.
U priči o Joakimu i Ani postoji još jedna snažna poruka ovog praznika. Godine čekanja nisu ih odvojile od vere. I kada je izgledalo da više nema nade da će dobiti dete, nastavili su da se mole.
Zbog toga se njihova priča kroz vekove doživljava i kao svedočanstvo istrajnosti u molitvi, nade i poverenja u Boga. Mala Gospojina tako nosi dve povezane radosti – radost roditelja koji su posle dugog čekanja dobili dete i, prema učenju Crkve, radost čitavog čovečanstva zbog rođenja one koja će postati Majka Hristova.
Poštovanje Presvete Bogorodice zauzima posebno mesto u pravoslavnom hrišćanstvu. Brojni hramovi i manastiri posvećeni su njoj, a sa Bogorodičinim ikonama i svetinjama povezana su brojna predanja o isceljenjima i pomoći vernicima. Na dan Rođenja Presvete Bogorodice obeležavaju se i praznici Bogorodice Kališke i ikone Presvete Bogorodice Počajevske.
U manastiru Presvete Bogorodice kod sela Kališta, nedaleko od Struge, nalazi se čudotvorna Bogorodičina ikona, a crkveno predanje beleži brojna isceljenja i druge događaje povezane sa ovom svetinjom. Počajevska ikona Presvete Bogorodice vezana je za čuvenu Počajevsku lavru i predanje koje seže u 14. vek.
U „Rasuđivanju“ za ovaj praznični dan posebno se govori upravo o Bogorodičinom molitvenom zastupništvu i njenoj brizi za ljude koji joj se obraćaju za pomoć.
Mala Gospojina je, pre svega, praznik jednog rođenja. Ali u hrišćanskom smislu ona govori i o početku mnogo veće priče – o dolasku Presvete Bogorodice na svet i događajima koji će voditi ka Hristovom rođenju.
Zato je 21. septembar u pravoslavnoj tradiciji dan radosti, molitve i zahvalnosti, ali i podsećanje da se ono veliko ponekad rađa upravo onda kada čoveku izgleda da je predugo čekao.
Srećan i Bogom blagosloven praznik Rođenja Presvete Bogorodice – Mala Gospojina.
Izvor: Srpska pravoslavna crkva / Pravoslavni kalendar
Petrovdan – jedan od najvećih letnjih praznika u srpskoj tradiciji
