Sociolog Lola Janković, pasionirana ljubiteljka knjiga i umetnosti, ovoga puta nam izdvaja citate i misli velikih pisaca koji su na nju ostavili poseban utisak. Iako ju je život odveo u druge poslovne vode, strast prema književnosti i umetnosti – ta „pozlata“, kako voli da kaže – zauvek je ostala važan deo njenog života.
Od Dostojevskog, Hemingveja, Ljermontova i Oskara Vajlda, preko Meše Selimovića, Crnjanskog, Kiša i Kovača, do Prusta, Dikensa, Džojsa, Flobera, Maje Anđelou i Kamija – pred vama je četrnaest književnih misli o životu, ljubavi, prijateljstvu, porazima, vremenu, sreći i čoveku.
„Svet slomi svakoga i nakon toga mnogi su jaki na lomljenim mestima.” – Ernest Hemingvej
Ernest Hemingvej, američki pisac i novinar i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, ostavio je dela koja su snažno obeležila književnost 20. veka. Rat, gubici i ljudska izdržljivost neke su od tema koje su obeležile njegovo pisanje.
„Možda ćeš naići na mnoge poraze ali ne smeš biti poražen. Zapravo, možda je potrebno iskusiti te poraze da bi znao ko si i iz čega se možeš izdići.” – Maja Anđelou
Maja Anđelou, američka književnica, pesnikinja, i aktivistkinja za građanska prava, pisala je o identitetu, dostojanstvu, nepravdi i ljudskoj snazi da se prevaziđu teška iskustva.
„Ne volim ljude koji se izvlače iz svega kao kišne gliste. Bez ožiljka i bez ogrebotine. Komedijaši.” – Danilo Kiš
Danilo Kiš, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih pisaca 20. veka, u svojim delima bavio se istorijom, stradanjem, identitetom, sećanjem i sudbinom pojedinca.
„Ima susreta, čak sa potpuno nepoznatim osobama, za koje se počinjemo interesovati već od prvog pogleda, nekako odjednom, neočekivano, pre nego što ijednu reč progovorimo.” – Dostojevski
Fjodor Mihajlovič Dostojevski, jedan od najvećih ruskih i svetskih književnika, u svojim romanima ponirao je u složena pitanja ljudske prirode, vere, krivice, slobode, ljubavi i moralnih izbora.
Sociolog Lola Janković: Kako da čitamo u digitalnom dobu i koje naslove tokom praznika
„Pitao sam ga jednom, kako to da je baš meni poklonio svoje prijateljstvo. Prijateljstvo se ne bira, ono biva ko zna zbog čega kao ljubav. A ništa ja nisam poklonio tebi već sebi.” – Meša Selimović
Meša Selimović, autor romana „Derviš i smrt” i „Tvrđava”, ostavio je neka od najznačajnijih dela naše književnosti, u kojima je promišljao o čoveku, ljubavi, prijateljstvu, vlasti, strahu i samoći.
„Vreme menja ljude ali ne menja sliku koju zadržavamo o njima.” – Marsel Prust
Marsel Prust, francuski književnik i autor monumentalnog ciklusa „U traganju za izgubljenim vremenom”, u središte svog književnog sveta postavio je vreme, sećanje i način na koji prošlost nastavlja da živi u čoveku.
„Da budeš nekome razlog bola ili radosti, a da nemaš na to nikakva posebna prava – nije li to najslađa hrana našeg ponosa? A šta je zapravo sreća? Zasićen ponos.” – Ljermontov
Mihail Ljermontov, jedan od najznačajnijih predstavnika ruskog romantizma, bio je pesnik i prozni pisac čija dela prožimaju ljubav, ponos, usamljenost i čovekova unutrašnja previranja.
„Biti glup, sebičan i dobrog zdravlja tri su preduslova za sreću; mada, kad glupost izostane, i ostalo je badava.” – Gistav Flober
Gistav Flober, veliki francuski romanopisac i autor „Gospođe Bovari”, ostao je poznat po izuzetnoj posvećenosti jeziku i stilu, ali i oštrom, često ironičnom pogledu na ljudsku prirodu.
„Nikad nećete biti srećni ako nastavite istraživati od čega se sreća sastoji. Nikad nećete živeti ako budete tražili smisao života.” – Albert Kami
Albert Kami, francuski pisac, esejista i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, u svojim delima bavio se apsurdom, slobodom, moralnom odgovornošću i čovekovom potragom za smislom.
„Nisam nikad shvatio, i još ne shvaćam, tko povezuje stvari koje nas začuđuju, koje nas pokatkad tjeraju da vjerujemo kako netko mrsi i razmrsuje konce naših života, namješta te male zamke o kojima se poslije pripovijeda. Kao da se vrag šali s nama i dokazuje nam što sve može.” – Mirko Kovač
Mirko Kovač, jedan od značajnih južnoslovenskih književnika, romanopisac, scenarista i esejista, ostavio je upečatljiv opus u kojem se prepliću porodične sudbine, istorija, sećanje i tamne strane ljudske prirode.
„U budućnost treba ići. U budućnost gledaju i idu svi srećniji narodi.” – Miloš Crnjanski
Miloš Crnjanski, jedan od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka, bio je pesnik, romanopisac, novinar i diplomata. U njegovom delu snažno su prisutni zavičaj, seobe, istorija, čovekov nemir i potraga za pripadanjem.
„Misliš da bežiš, a u stvari naletiš na samoga sebe. Najduži put okolo je u stvari najkraći put kući.” – Džems Džojs
Džejms Džojs, irski književnik i jedan od ključnih autora modernizma, promenio je način na koji književnost pripoveda o čovekovoj svesti, svakodnevici i unutrašnjem svetu.
„Bilo je to najbolje doba, bilo je to najgore doba; doba mudrosti i doba ludosti, epohe verovanja i epohe neverice, vreme Svetlosti i vreme Mraka; proleće nada i zima očaja…” – Čarls Dikens
Čarls Dikens, jedan od najznačajnijih i najčitanijih engleskih književnika, u svojim romanima prikazivao je velike društvene razlike, siromaštvo i nepravdu, ali i ljudsku dobrotu, nadu i mogućnost promene.
„Ne rasipajte zlato svojih dana, ne slušajte dosadne, nemojte pokušavati da popravljate sudbinu onih koji su svoj život promašili zanavek, ne poklanjajte svoj život neznalicama, prostacima i običnima! To su bolesni ciljevi, lažni ideali našeg doba. Živite! Živite divnim životom koji je u vama! Ništa ne izgubite! Uvek tražite nove doživljaje za čula vaša! Ne bojte se ničega!…” – Oskar Vajld (iz romana „Dorijan Grej”)
Oskar Vajld, irski književnik, pesnik i dramaturg, ostao je poznat po britkom duhu, paradoksima i razmišljanjima o lepoti, umetnosti, društvu i slobodi pojedinca. Njegov jedini roman, „Slika Dorijana Greja”, postao je klasik svetske književnosti.
AUTOR: LOLA JANKOVIĆ
