Putovanja nisu samo promena mesta. Ona su susreti sa ljudima, upoznavanje kultura, širenje vidika i stvaranje uspomena koje ostaju zauvek. Upravo tu poruku poslali su učesnici svečane dodele Draganove nagrade 2026, održane u Narodnoj biblioteci Srbije, gde su se okupili najbolji putopisci trećeg doba iz svih krajeva zemlje.
Na dvanaestom po redu književnom druženju, koje tradicionalno organizuju Udruženje „Snaga prijateljstva“ – Amity i portal Penzin, učestvovalo je gotovo 150 autora i gostiju, dok je dodeljeno 13 nagrada i 13 pohvala za najbolje putopise starijih osoba.
,,Draganova nagrada“ odnosno ovogodišnja manifestacija bila je i prilika za promociju Zbornika putopisa „Putovanje od čoveka do čoveka“, koji čuva najlepše priče nastale na prethodnom konkursu i svedoči da radoznalost, želja za učenjem i putovanjima ne poznaju godine.
Predsednica Upravnog odbora udruženja Amity, Nadežda Satarić, podsetila je prisutne na istorijat konkursa, ističući da „Draganova nagrada“ iz godine u godinu promoviše zdravo i aktivno starenje, ali i međugeneracijsku solidarnost.
Kako je naglasila, učesnici konkursa svojim pričama nastavljaju da povezuju ljude, gradove i države, ostavljajući dragoceno svedočanstvo o vremenu u kojem žive.
Ovogodišnji zbornik nosi naziv „Putovanje od čoveka do čoveka“, a kroz desetine putopisa čitaoci imaju priliku da upoznaju svet očima ljudi koji iza sebe imaju bogato životno iskustvo.
Program je otvorila i zatvorila pevačka grupa Hrišćanske humanitarne organizacije „Hleb života“, koju čine korisnici Dnevnog kluba, dok su se prisutnima obratile i članice žirija Gordana Krajačić i Biljana Kordić, nekadašnje dobitnice prve nagrade na ovom konkursu.
,,Draganovu nagradu“ i pohvalnice laureatima uručile su Marija Kuka i Nadežda Satarić, a svaki od nagrađenih autora imao je priliku da publici predstavi svoju priču i podeli iskustva sa putovanja.
Program je vodila Željka Cvjetan Gortinski, dok su organizatori posebnu zahvalnost uputili direktorki Narodne biblioteke Srbije Jasmini Ninkov, kao i Isidori Injac, koje su omogućile da se ovaj događaj održi u zdanju nacionalne biblioteke.
Jedna od najemotivnijih priča vezana je upravo za nastanak Draganove nagrade. Njeno ime nosi u čast književnika Dragana Kuke, a ideju da se ustanovi pokrenula je njegova ćerka Beba Kuka, koja je za Princip magazin ispričala da je želela da očuva uspomenu na svog oca, ali i da podstakne ljude trećeg doba da nastave da stvaraju.
– Želela sam da učinim nešto u znak sećanja na mog tatu. On je svoju prvu knjigu objavio tek u sedamdesetoj godini života i znam koliko mu je pisanje značilo. Pomoglo mu je da ostane aktivan, da okuplja prijatelje i da nastavi da stvara. Kako i sama volim putovanja i već sam napisala jedan putopis, zajedno sa Nadeždom Satarić došli smo na ideju da spojimo putovanja i pisanje u konkurs namenjen osobama starijim od 60 godina – istakla je Kuka za Princip magazin.
Ona ističe da su upravo stariji ljudi često nepravedno zapostavljeni u društvu.
– Umesto da učimo iz njihove mudrosti i iskustva, često ih zaboravljamo. Želeli smo da stvorimo prostor u kojem će osetiti da neko želi da ih čuje, da njihove priče imaju vrednost i da mogu da inspirišu druge – kaže ona.
Posebno je raduje što ovogodišnji finalisti imaju između 60 i 94 godine, jer upravo to pokazuje da kreativnost nema rok trajanja.
– Među putopisima ima svega. Neki autori pišu o putovanjima koja su nedavno doživeli, drugi se prisećaju prvih odlazaka iz rodnog sela u veliki grad, a bilo je i onih koji zbog bolesti ili nepokretnosti više nisu mogli da putuju. Oni su zato putovali maštom. To pokazuje da ljudska mašta nema granice, čak i kada ih telo ili godine imaju. Lepo je znati da život može da bude ispunjen i u tim godinama – zaključila je Beba Kuka.
Među ovogodišnjim laureatima bila je i Mira Cvetković, koja je na konkursu učestvovala treći put. Njeni putopisi nastajali su iz različitih životnih perioda – od studentskih dana do šetnji koje danas, kako kaže, imaju sasvim drugačije značenje.
– Putovala sam kad god sam mogla, naročito otkako sam u penziji. Danas su okolnosti malo drugačije i više ne mogu na daleka putovanja, ali uspomene ostaju, a inspiracije ne nedostaje – kazala je Cvetković.
Prvi putopis bio je inspirisan kružnim putovanjem, drugi se vraćao u studentske dane i put od Beograda do Niša, za koji je prošle godine osvojila drugu nagradu, dok je ovog puta inspiraciju pronašla u – običnoj šetnji.
– Pisala sam o jednoj šetnji kroz grad i zadržavanju na mestima koja svakodnevno prolazimo, a retko kada zaista pogledamo. Kroz tu priču prisetila sam se istorije, geografije i svega što jedno mesto nosi sa sobom. Iskreno, mislila sam da će me možda diskvalifikovati jer to nije klasičan putopis, ali je žiri prepoznao njegovu vrednost – kaže ona.
Na pitanje šta za nju predstavljaju putovanja, odgovara da su mnogo više od samog odlaska iz jednog mesta u drugo.
– Putovanje je jedna velika životna metafora. To je iskonska ljudska potreba da se izmestimo iz svakodnevice, da promenimo perspektivu i doživimo nešto novo. Putovanje nije samo geografija. Ono podrazumeva susret sa ljudima, istorijom, umetnošću i svim iskustvima koja nosimo u sebi. Upravo zato ono nikada ne može da razočara – ističe Cvetković.
Dodaje da danas, uz pomoć štapa, prelazi kraće relacije nego nekada, ali da joj to ne oduzima želju za otkrivanjem novih priča.
– Možda više neću putovati kao ranije, ali uvek postoji način da proširimo priču i pronađemo novu inspiraciju. Dok god postoji radoznalost, postoji i putovanje – zaključila je za Princip magazin.
Penzionisani profesor srpskog jezika i jugoslovenske književnosti Milivoje Trnavac smatra da su putovanja jedan od najboljih načina da čovek obogati svoj život.
– Putovanja su mi oduvek mnogo značila. Proširivala su moja znanja i vidike. Kao profesor često sam putovao sa učenicima i organizovao ekskurzije. Učio sam ih da posmatraju, zapisuju i slušaju. Posle svakog putovanja pisali smo pismene zadatke i nastajali su zaista divni radovi – objasnio je Trnavac za Princip magazin.
Iako danas putuje ređe nego ranije, veruje da za nova iskustva nikada nije kasno.
– Uvek ima prostora za putovanja. Ona su prozor koji čoveka ispunjava, ne samo zadovoljstvom, već i novim saznanjima. Čovek uči čitavog života – poručio je.
U recenziji ovogodišnjeg zbornika ističe se da putopis nije samo beleška o pređenim kilometrima, već spoj sećanja, osećanja i ličnog doživljaja sveta.
Kako navode organizatori, „Putovanje od čoveka do čoveka“ nije samo zbir putopisnih zapisa, već podsećanje na iskonsku ljudsku potrebu da posmatramo, pamtimo i pripovedamo, pronalazeći kroz putovanja smisao, lepotu i nova poznanstva.
Zato organizatori i ove godine pozivaju sve ljubitelje putovanja da nastave da istražuju, pišu i dele svoja iskustva, podsećajući na misao koja najbolje oslikava duh Draganove nagrade:
„Nije bitno koliko imate godina, već kakav život živite u godinama koje imate.“
AUTOR: LENA KARMAN
PROČITAJTE I OVAJ TEKST:
