Muralista Andrey Kolosov poklonio mural Đokovića i Jokića kako bi mlade inspirisao čemu da streme

Rus, muralista, slikar, ikonopisac Andrey Kolosov zavoleo je Srbiju u manastiru Ćelije pred moštima svetog Justina Ćelijskog i taj trenutak je bio toliko esencijalan, da je on vrlo brzo doneo odluku i preselio se u Beograd. Od tada je uradio mnogo toga, dobrotvorne murale Novaka Đokovića i Nikole Jokića na školi, ali i patrijarha Pavla sa čuvenom porukom „Budimo ljudi“.

Iz porodice hirurga koji su na poseban način cenili i voleli umetnost, za Kolosova je presudan trenutak bio kada su umetnici u njegovoj srednjoj školi oslikali mural.

Tada se posebno oduševio procesom „kako beli zid može da oživi“. Od tog momenta imao je samo jednu želju, da sive zidove pretvori u lepotu, vođen onom čuvenom „Lepota će spasiti svet“ od F. M. Dostojevskog.

U početku se bavio samo uličnom umetnošću, sve do 1999. godine, no vrlo brzo je ušao u Savez umetnika, nakon čega je počeo ozbiljnije da se bavi slikarstvom, pa je tada i dobio svoju prvu porudžbinu što predstavlja značajni preokret u životu svakog umetnika.

– Najviše volim i cenim Pikasa, zato što je on već u četrdesetim godinama bio jedan od najboljih slikara realizma. Svim umetnicima je otvorio vrata slobode, jer je slikao šta god je poželeo, onako kako je on to video. Nadam se tome da ću i ja postati takav slikar koji može da oslika sve – istakao je na početku razgovora za Princip magazin Andrey Kolosov.

Suptilno i tanano sagledava svet i okolinu, jer kako kaže, voli da je „blizu narodu“. Smatra da iz tog razloga voli murale, jer je to ulična umetnost za mnogo ljudi, za koju ne trebaju ni redovi, ni gužve, ni karte, ni liftovi, za koju samo treba da neko zastane i da joj se divi.

– To je umetnost koja ne traži puno, a daje mnogo. Kada slikaš samo na platnu to stoji u kolekciji ili u muzeju i samo oni koji se bave umetnošću dolaze i gledaju radove. No, kada oslikaš zgradu pristup je daleko direktniji, doslovno pričaš sa svima, i sa onima koji vole, i sa onima koji ne vole umetnost. To je neki vid komunikacije i u svakom radu postoji poruka, koju bih želeo da prenesem – govori Kolosov.

Voli on i slike velikih dimenzija, no neprijatna mu je ta logistika, oko prostora, prevoza i svega onog što ide uz to. Zato na poseban način ceni murale, jer su veliki i postojani.

– Sada sedimo ispred murala Novaka Đokovića i Nikole Jokića, koji su napravljeni za studenstki dom „Rifat Burdžović“ i to je u pitanju humanitarni rad. Niko ništa nije tražio zauzvrat u izradi murala, jer je to je poruka studentima kome i čemu treba da streme. Znamo da studenti vole da uživaju, da piju, da se provode, a Đoković i Jokić pokazuju drugi put. Pre svega da su snovi ostvarivi, ali uz puno truda i rada.  Kako mislim da umetnost utiče na ljude, tako sam oduvek želeo da napravim taj mural. Njih dvojica koji su planetarno poznati, koji su najbolji od najboljih, koji su međunarodni brend, najbolje dokazuju šta znači biti ponos Srbije. Sve će to vreme pokazati, a ovi murali svedočiti – kazao je autor.

Različite su tehnike kojima radi i u zavisnosti od toga šta radi, koristi i jajčane tempere, akrilne boje i sprejeve. Koliko je vešt sa modernim tehnikama, isto toliko je umešan u arhaičnim, kao što su freske i ikonopis.

– Sve to deluje različito, ali unutrašnja ideja je da sve ima svoj smisao. Iz tog razloga volim Pikasa. On nas je učio da može da se crta i olovkom, čak i da se za to dobije priznanje. Zbog toga ne mogu da izdvojim određeni mural. Umetnost je različita, kao izraz velike ljubavi prema stvaranju. Ja živim umetnost – objašnjava Kolosov.

Posebno mu je mio mural patrijarha Pavla, no isto tako ceni i one na kojima je slikao prirodu, dve devojke koje daju pticama hranu, jer oni jasno ukazuju samo jedno „Budimo ljudi“.

Posebno voli tu umetnost, jer ima moć da ulepša neki kraj i živote onih koji tu žive.

Sve to nije lako napraviti i jedan mural obuhvata pripremu zida, kilograme boje, merenje dimenzija… i iako najviše radi četkom, hvata se i drugih alata.

– Zavisi od toga koji cilj stoji ispred mene, šta ja želim umetnički da pokažem. Zbog toga ja i koristim različite tehnike i ispred svakog rada ja pripremam sve kako treba. Onda sa sigurnošću mogu da kažem za koliko dana mogu određeno delo da uradim. Veoma je važna priprema, ali i vremenski uslovi. Kada smo radili mural Jokića i Đokovića, bilo je više od 40 stepeni. Zato smo slikali od četiri ujutro, do 11.00 časova, a radove smo nastavljali od 19.00 do 22.00 časa – istakao je umetnik.

FOTO: Privatna arhiva

Dobra tehnika je posebno važna kod murala, jer je to garant za dugotrajnost. Ljudi generalno imaju predrasude, da će mural brzo da nastrada usled vremenskih neprilika, ali kako objašnjava, to nije tako.

– Od početka koristim najkvalitetnije boje i zbog toga je muralu zagarantovana trajnost. Kad se uz to doda i humanitarni rad, dolazimo do univerzalne večnosti koja je mnogo dobro objašnjena u hrišćanstvu. Umetnost može i treba da postoji svuda oko nas i zato se rado odazovem kada je dobročinstvo u pitanju – rekao je Kolosov i dodao da trenutno radi na nekoliko većih porudžbina u inostranstvu, ali i da planira tamo da pokaže rusko-srpsku umetnost:

– Volim da radim preko i da putujem, ali moje srce je u Srbiji. Prvi put sam ovde došao zahvaljujući liku i delu svetog Nikolaja Velimirovića. Još prvi put kada sam čitao njegov rad, toliko sam se oduševio da sam došao u manastir Ćelije, kako bi se poklonio pred moštima svetog Justina Ćelijaskog. Prvi put je bio Prenos moštiju 2014. godine i tada sam osetio toliku ljubav i radost, da sam poželeo da živim u Srbiji. Volim Srbiju, volim narod, želim da postanem Srbin i još malo dobiću srpsko državljanstvo.

Zbog toga je srećan što je umetnik i što može da radi bilo gde u svetu, ali i da pokloni svoj dar narodu, u ovom slučaju Srbiji.

– Mi umetnici ne slikamo zato što očekujemo nešto, nego zato što ne možemo da živimo bez umetnosti.

Mladom umetniku kažem da je uspeh 1 odsto talenta, i 99 odsto rada. U modernom svetu ima puno toga što nam ne daje razvoj, alkohol, droga, televizija, igrice… Ima i onih koji jednom nešto naprave i umisle da su nešto posebno. Ja kažem najbolji je put kada svaki dan radiš.

Želim da ostavim još jednu važnu poruku. U Rusiji sam držao školu za razvijanje umetnika i možda ima neki čovek koji bi hteo isto to da radi, pa bi mogao da mi se javi da mu pomognem oko realizacije, jer šteta je to da ne postoji – govori Kolosov.

Voli da radi i ne boji se posla, pa osim velikih dela radi i manje formate u stanovima i kućama, kao što možete da vidite na fotografiji iznad. Direktor je Kulturnog centra Dorćol, i tamo ima grandiozne ideje, za koje se nada da će ih uskoro sprovesti.

– Voleo bih da napravim mali muzej pod nebom, kao neka ulična umetnost na otvorenom. Da tu dolaze različiti slikari, koji bi tu stvarali i gde bi ljudi slobodno u tome uživali. Ove godine ćemo organizovati dosta izložbi koje će trajati po sedam dana i na kojima će i ruski umetnici imati priliku da pokažu svoje stvaralaštvo. Želim da učestvujem u spajanju dve prelepe kulture Rusije i Srbije, želim da budem deo toga, to je najmanje što mogu – istakao je umetnik Andrey Kolosov.

AUTOR: NEVENA AGATONOVIĆ