Nikola Tesla rođen je 10. jula 1856. godine u Smiljanu, u porodici pravoslavnog sveštenika Milutina Tesle i Georgine Đuke Mandić. Svet će ga pamtiti kao genija koji je svojim pronalascima promenio tok civilizacije, ali je iza velikih otkrića ostao čovek čiji su vera, porodica, poreklo i pripadnost srpskom narodu oblikovali njegov pogled na život.
Upravo o tom delu njegove ličnosti svedoči pismo koje je Aleksandra Ninković Tašić, predsednica Obrazovno-istraživačkog društva „Mihajlo Pupin“, podelila sa Princip magazinom. Reč je o dokumentu pristiglom iz Sjedinjenih Američkih Država, sa originalnim pečatom i potpisom, u kojem Tesla prijatelju Amerikancu nedvosmisleno govori ko je i kojem narodu pripada:
„Poštovani gospodine, primio sam Vaše ljubazno pismo od 31. maja i želim da Vam se zahvalim za interesovanje koje pokazujete. Vi, naravno, znate da sam ja Srbin, koji potiče iz jedne od najstarijih loza, s obzirom na to da ime porodice moje majke potiče od davnina kao i druga imena u našem narodu.“
Tesla zatim nastavlja:
„Urednik lista Kansas Farmer and Mail and Breeze nedovoljno razume da je provincija u kojoj sam ja rođen u to vreme bila samo pod političkom vlašću Austrije, što nikakve veze nema sa narodnošću.“
– napisao je Nikola Tesla.
Aleksandra Ninković Tašić objasnila je da taj dokument Teslinim sopstvenim rečima odgovara na kasnije pokušaje prisvajanja i različita tumačenja njegovog nacionalnog identiteta.
– Originalno pismo koje sam sa pečatom i potpisom dobila iz Amerike brani Nikolu Teslu njegovim rečima od zloupotreba kojima je bio izložen sve ove godine – rekla je Ninković Tašić.
O Teslinom odnosu prema srpskom narodu govori i njegovo pismo iz 1895. godine, koje se čuva u fondu Kongresne biblioteke Sjedinjenih Američkih Država. U njemu je pisao o istorijskom stradanju Srba, ali i o snazi koju je narod iz tog iskustva razvio.
– Zbog toga što smo toliko stradali, postali smo narod pesnika i mislilaca. Znate li šta je rekao veliki pesnik Gete o srpskim narodnim pesmama. A šta mislite da bi rekao da je bio Srbin – pisao je Tesla 1895. godine.
Ninković Tašić ukazuje na paradoks da se dokumenti o Teslinom srpskom poreklu čuvaju i objavljuju u Americi, dok se u njegovoj zemlji porekla mnogi od njih malo poznaju.
– Amerikanci malu knjigu o velikom srpstvu Nikole Tesle redovno štampaju u Kongresnoj biblioteci, ne daju da padne u zaborav, kao što mi to činimo – rekla je.
Knjige Aleksandre Ninković Tašić nastale su kao rezultat višegodišnjeg traganja po domaćim i stranim arhivima, bibliotekama i privatnim zbirkama. Njena namera nije bila da Teslu dodatno mitologizuje, već da ga kroz autentična pisma, telegrame, eseje, članke i svedočenja ljudi koji su ga poznavali vrati u njegovo vreme i pokaže kao celovitu ličnost.
U knjizi „Ja, Nikola Tesla“, koju je priredila sa Miloradom Durutovićem, predstavljena su dokumenta koja čitaocu omogućavaju da čuje Teslin glas, ali i glasove članova njegove porodice, prijatelja i školskih drugova.
– U njoj su, između ostalog, pisma, telegrami, do sada neprevedeni Teslini eseji i članci koji pokazuju lik jednog drugačijeg čoveka. Posebnog, ali ne sterilnog. Mudrog, genijalnog, ali dostupnog – otkrila je Ninković Tašić.
Među dokumentima je i Teslina krštenica, koja pokazuje da je kršten pod imenom Nikolaj. Do tih i brojnih drugih podataka istraživači su dolazili prateći tragove koji su ih vodili do američkih arhiva i riznica u kojima još postoji obimna, na srpski jezik neprevedena građa.
– Knjigu smo zajedno stvarali Milorad Durutović i ja. On je upleo sistematičnost, a ja zanos. I za svaku reč našli smo dokaz, izvor. To je bio najveći posao, napisati samo ono što jeste. Imali smo pomagače u Sjedinjenim Američkim Državama koji su uspevali da našim tragom idu i pronalaze blago. Najdragocenije što je ostalo iza Tesle do sada nije prevedeno na srpski – naglašava Ninković Tašić.
Slika Nikole Tesle koja se često prenosi javnosti uglavnom je vezana za laboratorije, električne struje, munje i vizije budućnosti. Međutim, dokumenti i svedočenja koja je Aleksandra Ninković Tašić pronašla otkrivaju mnogo širi svet: Teslino detinjstvo, prijateljstva, humor, nežnost, privrženost porodici i duboku vezu sa majkom.
– To je slika koju smo se trudili da upotpunimo. Treba samo videti anegdote koje su zapisali njegovi školski drugovi pa da pogledate u bajku. Istinitu bajku – naglašava Ninković Tašić.
Posebno mesto u Teslinom životu zauzimala je njegova majka Đuka, žena izuzetne inteligencije i stvaralačkog dara, koja je izrađivala različite predmete i pomagala domaćinstvu sopstvenim izumima. Tesla je upravo od nje, kako je govorio, nasledio pronalazački dar.
Svedočenja o njihovom poslednjem susretu i njenoj smrti pokazuju naučnika koji nije bio hladni usamljenik odvojen od sveta, već sin duboko vezan za porodicu.
– Opisi njene sahrane, epskih suza Nikole Tesle, sve vas to vodi do čoveka koji zna jezik zvezda, ali zna i da pruži ruku, da se osmehne. Svaki red u knjizi je buđenje, vraćanje duga. Nažalost, zablude su upletene oko njega, a one su gore od zaborava – kaže Ninković Tašić.
Jedna od najupornijih priča u domaćoj javnosti jeste ona o navodnom velikom sukobu Nikole Tesle i Mihajla Pupina. Prema istraživanjima Aleksandre Ninković Tašić, dokumenta iz američkih arhiva ne potvrđuju tu sliku. Naprotiv, pokazuju međusobnu brigu dvojice naučnika i odnos koji je bio mnogo složeniji i prisniji od kasnije stvorenog mita.
– Priča o sukobu podmetnuta je u Beogradu već 1929. List „Politika“ objavljuje neistinu i ona kreće da razara istinu o odnosu dva najveća Srbina u Americi. Američke arhive pokazuju potpuno drugačiji njihov odnos, drugačije ličnosti. Pupin je uvek svojim autoritetom branio nauku Nikole Tesle, a Tesla je probao da savetima čuva Pupinovo zdravlje. Pogledajte u arhivu štampanih medija ili u arhivu Kongresa, ili Američke akademije nauka ili Kolumbije, svi ti papiri svedoče istinu. I to kakvu istinu – nikada o sukobu, uvek o brizi – ističe Ninković Tašić.
Dokumenta tako ne govore o dvojici sujetnih velikana koji su jedan drugom bili suparnici, već o ljudima koji su, uprkos razlikama, razumeli značaj rada onog drugog. Za Aleksandru Ninković Tašić, najvažnija pouka njihovih biografija nije samo u naučnim dostignućima, već u vrednostima kojima su se rukovodili.
– Oni uspeh nikada nisu stavljali na prvo mesto. Ko čita njihove reči, tu dobrotu dobija kao zlatni putokaz. Piše Pupin, a vi mu verujete, da su porazi samo kratka odmorišta za buduće pobede. To kakvi su bili ljudi ostavlja bez daha. Na grudima Teslinim, kada je preminuo, knjiga je bila okrenuta na pesmu „Smrt majke Jugovića“. Poslednje što je Pupin pred smrt zapisao bio je mali esej o Filipu Višnjiću. Eto takvi su ljudi bili – zaključuje ona.
U knjizi „Zraci vere Nikole Tesle“ Aleksandra Ninković Tašić dodatno je istražila njegove lične stavove, odnos prema pravoslavnoj veri, porodici i nacionalnom identitetu. Umesto naknadnih tumačenja, oslonila se na autentične dokumente, pisma i Tesline tekstove, omogućavajući da o tim pitanjima govori sam naučnik.
Takav pristup otkriva Teslu kao čoveka svog vremena, duboko povezanog sa porodičnim nasleđem i kulturom iz koje je potekao. Njegova vera i poreklo nisu bili suprotstavljeni nauci, već deo ličnosti iz koje je izrastala njegova potreba da razume prirodu i svoja otkrića stavi u službu čovečanstva.
Tesla se tako pred čitaocima više ne pojavljuje samo kao usamljeni genije okružen električnim pražnjenjima, već kao čovek sa uspomenama, gubicima, humorom, prijateljima i snažnim osećanjem odgovornosti prema ljudima.
Dok se Teslini pronalasci izučavaju širom sveta, u srpskom obrazovnom sistemu tri najveća imena domaće nauke – Nikola Tesla, Mihajlo Pupin i Milutin Milanković – prema programu se obrađuju u veoma ograničenom obimu. Princip magazin ranije je pisao da se njihova imena u osnovnim i srednjim školama često svode na delove samo jednog nastavnog časa, dok je prostor posvećen njihovim životima, delima i moralnim načelima prepušten entuzijazmu pojedinih nastavnika.
Ninković Tašić smatra da njihova sećanja i autobiografska dela deci ne nude samo znanje o nauci, već i dragocene smernice za život i odrastanje.
– Moj savet je svakom nastavniku, profesoru, da uzme deo sećanja Tesle, Pupina i Milankovića, koji nisu pisali kako bi svoje znanje okačili o klin, nego da podele svoje iskustvo kako bi nam i danas pomagali. Sve što su pisali je jezgrovito, pa ih može razumeti i obrazovan i neobrazovan, i malo dete i odrastao čovek. Dali su nam alatke sa kojima lakše prolazimo kroz školu i studije, lakše učimo i bolje razumemo svet oko nas – rekla je Ninković Tašić za Princip magazin.
Stotinu i sedamdeset godina nakon njegovog rođenja, možda je važnije nego ikada da Nikolu Teslu ne pamtimo samo po izumima koji su promenili svet. Podjednako je važno da upoznamo čoveka koji je stajao iza njih – njegove reči, poreklo, veru, ljubav prema majci i odgovornost prema narodu kojem je pripadao. Dokument koji je Aleksandra Ninković Tašić podelila sa Princip magazinom na to pitanje daje njegov najkraći i najjasniji odgovor:
– Ja sam Srbin!
AUTOR: LENA KARMAN
PROČITAJTE I OVAJ TEKST
