Pred veliki koncert benda Goblini večeras, 13. juna od 20 časova u Luci Beograd, razgovarali smo sa frontmenom Brankom Golubovićem Golubom o pesmama koje ni posle tri decenije nisu izgubile smisao, studentskom pokretu, koncertima koji se otkazuju širom Srbije i generacijama koje dolaze.
Iza bine i reflektora krije se i druga Golubova životna priča. Dok Goblini i dalje okupljaju publiku različitih generacija, njihov frontmen već godinama radi humanitarni posao u najugroženijim delovima sveta, pomažući bolnicama, školama i ljudima pogođenim ratovima, siromaštvom i humanitarnim krizama.
– To je i dalje moj osnovni posao. Već tri godine sam u Libanu, gde se uglavnom bavim projektima vezanim za zdravstvo i školstvo. Pomažemo bolnicama kroz nabavku lekova, opreme i obuku medicinskog osoblja, ali i školama, jer je mnogo dece ostalo bez mogućnosti da pohađa nastavu. Trudimo se da pronađemo alternativne načine da uče, jer su oni budućnost – kaže Golub.
– Mnogo je prijatno znati da si nekome pomogao ili spasao život. Posetite bolnicu punu ranjenih civila i shvatite da ste tog dana možda spasili nekoliko ljudi. To je velika stvar. Ipak, čovek nikada ne može da se navikne na prizore užasa čovečanstva. Nije lako. Posebno kada u Africi gledate decu koja umiru od neuhranjenosti i gladi, a znate da neka od njih možda neće preživeti noć. To su stvari koje nosite sa sobom i sa kojima morate da naučite da živite – istakao je za Princip magazin.
Goblini su među prvim bendovima koji su otvoreno podržali studentski pokret. Upravo iz tog osećaja nastala je i pesma „Idemo do kraja“.
– Ono što ti mladi ljudi rade više od godinu dana zaista je fascinantno. Imati toliku volju za promenama, toliko istrajnosti i želje da se stvari pomere sa mrtve tačke, nešto je zbog čega im skidamo kapu. Od početka smo rekli da smo tu da ih podržimo, ali da oni treba da nas vode. To je njihovo bolje sutra, ne naše. Mi smo tu da slušamo i pomognemo koliko možemo. Tu pesmu smo bukvalno poklonili njima. Smatrali smo da je to najmanje što možemo da uradimo kao znak poštovanja. Susrećemo se u istim željama, a to je da svet, naša zemlja, bude bolje mesto, da postoji vladavina prava i da institucije rade svoj posao – ističe Branko Golubović Golub.
Retko koja pesma traje kao „Ima nas“. Nastala devedesetih godina, danas je ponovo postala svojevrsna himna generacija koje traže promene.
– Meni je izuzetno žalosno što pesme koje smo pisali devedesetih i dalje funkcionišu trideset godina kasnije. Bio bih presrećan da više ne postoji nijedan razlog da se pesma „Ima nas“ izvodi 2026. godine. Da je jednostavno prevaziđena. Nažalost, došli smo do toga da je i dalje himna naših koncerata i pesma bez koje gotovo nijedan nastup ne može da prođe – rekao je frontmen grupe Goblini.
A stihovi i danas odzvanjaju jednako snažno:
„Kada te ne shvate, ako te odbace
Ako žele da te promene, ne daj da te unište“
Podjednako su zanimljivi i aktuelni stihovi iz pesme „Luna“, čiju je inspiraciju Golub pronašao u seriji „Grlom u jagode“ iz 1975. godine, a koji glase:
„To od čega bežiš ti,
to se ne leči, to se pobeđuje.“
Povod za veliki koncert u Luci Beograd 13. juna jeste i izlazak albuma „Live in KST 2“. Za Gobline, KST nije samo koncertni prostor.
– To je naše mesto broj jedan. Mi smo bend iz Šapca i devedesetih nije bilo lako izboriti se za prostor u Beogradu. Kada smo prvi put svirali u KST-u, shvatili smo gde smo zapravo po pitanju publike. Ta energija koju smo tamo osetili ostala je sa nama do danas. Zato se uvek vraćamo KST-u. On puni energijom i nas i publiku – objašnjava za Princip magazin.
Nema ih na televiziji, na radiju tek ponekad njihova pesma, kao greška kompjutera, ali publike ipak ima!
– Najprijatnije iznenađenje za mene jeste taj generacijski most koji se stvorio između ljudi koji su nas slušali devedesetih i klinaca koji danas redovno dolaze na naše koncerte. To mi je i dalje fascinantno. Problemi koje imaju mladi danas vrlo često su isti oni problemi koje smo i mi imali. Zato se pronalaze u tim pesmama. Mislim da upravo zbog toga Goblini imaju publiku od 15 do 70 godina – objasnio je Branko Golubović.
Poslednjih godinu dana Goblini su se našli u situaciji koju nisu očekivali. Prošlog leta u Srbiji su svirali tek nekoliko puta.
– Očekivali smo određene probleme u pojedinim gradovima, ali ne i ovo. Nakon pesme „Idemo do kraja“ otkazani su nam nastupi na dva velika festivala. Posle toga krenula su otkazivanja širom Srbije. Danas nam više ni ne otkazuju koncerte. Jednostavno nas ne zovu. Promenjena je taktika. Ako nas ne pozovu, neće morati ni da nas zabranjuju. Sviramo samo tamo gde postoje ljudi koji su spremni da izdrže pritiske zbog toga što su nas pozvali. Dešavalo se i da sviramo negde na insistiranje vlasnika kluba, a da onda taj klub zatvore bukvalno nakon nastupa – kazao je frontmen grupe Goblini.
Na pitanje da li je danas teže biti iskren i svoj nego devedesetih, Golub nema dilemu. No, uprkos svemu, ne vidi razlog da Goblini menjaju ono u šta veruju.
– Mnogo je teže. Devedesetih ste mogli da imate problem u jednom gradu ili sa jednim medijem. Danas su pritisci globalni. Ako ste negde nepoželjni, vrlo lako se to prelije i na druga mesta. To nije problem samo Srbije. To je globalni problem. Mi od 1992. godine nismo promenili način razmišljanja niti svoje stavove. Ne vidim zašto bismo to radili sada. Nije uvek prijatno, ali ne možemo da menjamo ono što jesmo. Onda to više ne bismo bili mi – ističe Golub i dodaje da ceo svet ide u pogrešnom pravcu:
– Posle Drugog svetskog rata postojala je ideja da od ove planete napravimo bolje mesto za život. Danas mi se čini da stvari idu u suprotnom smeru. Zakoni postoje, međunarodna pravila postoje, ali se sve manje poštuju. A kada prestanemo da poštujemo pravila koja štite ljude, decu i civile, onda stvari počinju da idu nizbrdo. Nažalost, upravo to danas gledamo, kako u Srbiji, tako i u svetu. No, dokle god ima nas koji se penjemo po barikadama u odbrani od zla – ima smisla!
AUTOR: LENA KARMAN
