U Galeriji 73 na Banovom brdu u četvrtak, 28. maja u 19 časova, biće otvorena izložba slika i skulptura „Zaplet i rasplet“ umetnice Ane Pavlović Kesar. Izložba će trajati do 9. juna 2026. godine, a publici će predstaviti 12 slika velikog formata i sedam skulptura koje su u direktnoj vezi sa slikama.
Ana Pavlović Kesar već godinama gradi prepoznatljiv umetnički izraz između slike, energije i unutrašnjeg sveta. Nakon ciklusa „Tokovi“, „Susreti“ i „Svitanje“, u novoj izložbi nastavlja istraživanje emocije, ritma, svetlosti i čovekove unutrašnje ravnoteže.
U razgovoru za Princip magazin govori o zapletima i raspletima života, energiji koja prožima njene slike, umetnosti koja ne želi da šokira po svaku cenu i potrebi savremenog čoveka za lepotom i smislom.
Tokom prethodnih godinu dana, dok sam stvarala dela koja su prikazana na izložbi „Zaplet i rasplet“, promišljala sam o zapletima i raspletima koji se dešavaju oko nas, ali i o onima koji se dešavaju u nama, duboko u duši svakog čoveka.
Neki od tih zapleta su transparentni i vidljivi golim okom, a neke treba odgonetnuti i nazvati pravim imenom. Postoje razni zapleti – dinamični, eksplozivni, poetični, harmonični, smirujući. Tako su nastala tri bloka slika prikazana na izložbi, koja odišu različitom energijom i ostavljaju potpuno drugačiju impresiju na posmatrača.
Upravo kao što i svaki zaplet ima svoju kulminaciju, a zatim smirivanje ka harmoniji. I čim se nazire rasplet, dolaze novi izazovi.
Od početka stvaralaštva bavila sam se energijom, emocijama, karakterima i osećanjima koji nas vode kroz život. I mogu da kažem da sam oduvek težila lepoti, iako život, nažalost, ne nudi samo to osećanje.
Kada kažem lepota, ne mislim samo na lepotu u fizičkom smislu, već na onu koja isijava i obasjava. Kada čovek dođe do nivoa ispunjenosti i svakodnevno radi na sebi, tada nastupa „isijavanje lepote“.
Ja upravo težim da kroz svoja dela obasjam umetničku publiku, da ih navedem na promišljanje i da požele da proniknu duboko u suštinu svog bića, odakle će izvući sve pozitivno.
Krug je za mene velika inspiracija – kao beskraj, svetlost, sunce i kruženje energije.
Za sve tri izložbe, kao i za „Zaplet i rasplet“, karakterističan je apstraktni likovni izraz. Međutim, specifičnost ove postavke jeste to što se osim slika pojavljuju i skulpture koje su u direktnoj korelaciji sa slikama.
Na svojoj prvoj samostalnoj izložbi 2004. godine uvodila sam posmatrača u mir i lepotu prirode kroz pejzaže Srbije, zatim su usledili bajkoviti prikazi gradova inspirisani Beogradom i Rusijom, gde sam tada živela, pa serijali portreta. Kao prirodan sled razvoja umetnika, ušla sam u apstraktnu formu koja je prisutna poslednjih godina u mom stvaralaštvu.
S obzirom na to da u stvaralačkom procesu razmišljam prostorno, pojavila se potreba da iz dvodimenzionalne forme slike uđem u prostor. Tako su nastale skulpture izrađene od metala i kamena.
One unose novu dinamiku i menjaju sam doživljaj posmatranja slika. Slike velikog formata mogu se posmatrati izdaleka, izbliza i kroz skulpture, a svaki od tih načina daje novi doživljaj dela.
Skulpture šalju i poruku da stvari i situacije često treba posmatrati iz druge, odnosno šire perspektive. Kamen koji sam koristila jeste rozen-kvarc – kamen ljubavi i harmonije.
Svako putovanje obogati čoveka. Kada imate priliku da živite u okruženju različitih kultura i religija, to vam otvara nove vidike i omogućava veliko duhovno bogatstvo.
Svako iskustvo koje sam doživela ostavilo je snažan utisak na mene, a samim tim i na moje stvaralaštvo.
Pored samostalne izložbe „Zaplet i rasplet“ u Galeriji 73, dela Ane Pavlović Kesar trenutno se mogu videti i na dve velike grupne izložbe – „Ženskom rukom“ u Galeriji RTS-a i na 58. Majskoj izložbi „Solidarnost kao izazov“ u Muzeju primenjene umetnosti. U Galeriji RTS-a izloženi su slika i skulptura „Svitanje“, koje su prethodno bile predstavljene na istoimenoj samostalnoj izložbi u Galeriji Centra za kulturu Kovin, dok je na Majskoj izložbi predstavljena njena slika „Voda“.
Umetnik stvara u miru svog ateljea inspirisan sopstvenom emocijom, iskustvima i načinom života. Kada delo počne da živi van ateljea, posmatrač formira svoj lični doživljaj upravo na osnovu sopstvenih iskustava i emocija.
Ta interakcija čini da delo postane „živo“. To je naročito karakteristično za apstraktni izraz kojim se ja bavim, jer tu nema smernica kako se neko delo „čita“.
Kada ljudi biraju umetničko delo koje će uneti u svoj životni prostor, važno je da promisle kakvu vrstu energije žele da unesu u svoju svakodnevicu.
Sam proces stvaranja je svojevrsna čarolija. Koliko god da imam jasnu ideju šta želim da naslikam, tok rada često nameće sledeći korak.
Tada se dešava interakcija između dela i autora, puna neizvesnosti, napetosti, ali iznad svega kreativnosti. Slike koje stvaram su neponovljive i deo su trenutka, emocije i kreativnog naboja.
Čak i kada napravim skicu na manjem formatu, tokom rada na velikom platnu otvaraju se nove ideje i nova poetičnost, pa krajnji rezultat često bude iznenađenje i za mene samu.
Volela bih da ponesu dobru energiju i da promisle kakve zaplete žele u svom životu. Ja glasam za zaplete inteligencije, dobrote i ljubavi.
