„Kornjače mogu da lete“ (Turtles Can Fly) jedan je od onih filmova koje bi, pre nego što izgovore bilo kakvu reč o ratu, morali da pogledaju političari, analitičari, televizijski komentatori i voditelji koji danas gotovo takmičarski objašnjavaju domete projektila, vrste bombi i brzinu napredovanja vojski.
Film nije samo inspirisan stvarnim događajima. Većina glumaca su zapravo deca koja su preživela rat, izbegličke kampove i eksplozije nagaznih mina. U svetu gde se rat često posmatra kao politička partija šaha, „Kornjače mogu da lete“ podseća da su najveće žrtve gotovo uvek oni koji u tim odlukama nemaju nikakav glas.
Radnja filma odvija se neposredno pre američke invazije na Irak 2003. godine. Sjedinjene Američke Države i saveznici pokrenuli su vojnu invaziju u martu 2003. godine, uz obrazloženje da režim Sadama Huseina poseduje oružje za masovno uništenje – hemijsko, biološko i nuklearno.
PROČITAJTE I OVAJ TEKST:
Takvo oružje nikada nije pronađeno.
Rat je formalno trajao godinama, a američke trupe su se iz Iraka povukle tek 2011. godine, dok su posledice sukoba i politička nestabilnost ostale duboko ukorenjene u regionu. Jedan od naroda koji je kroz decenije sukoba najviše stradao su Kurdi.
Procene govore da ih ima između 30 i 40 miliona, što ih čini najvećim narodom na svetu bez sopstvene države. Kurdi žive rasuti između Turske, Iraka, Irana i Sirije, a tokom istorije često su bili uvučeni u ratove velikih sila ili regionalnih sukoba. U različitim periodima koristile su ih različite strane – kao saveznike, kao tampon zonu ili „topovsko meso“.
Radnja filma „Kornjače mogu da lete“ smeštena je u kurdski izbeglički kamp na granici između Turske i Iraka. Glavni likovi su deca – gotovo sva siročad. U tom svetu bez odraslih autoriteta posebno se izdvaja snalažljivi dečak Satelit (Soran Ebrahim). On organizuje drugu decu, pronalazi poslove, deli zadatke i pokušava da uvede kakav-takav red u život koji je potpuno razoren ratom.
Njihov posao je zastrašujući.
Deca razoružavaju nagazne mine kako bi ih kasnije prodala trgovcima oružjem u obližnjem gradu. Među najpotresnijim likovima je Hjenkov (Hirsh Feyssal), dečak kome su mine već odnele ruke. Ipak, on i dalje deaktivira mine tako što zubima izvlači upaljač iz detonatora. Tu je i njegova sestra Agrin (Avaz Latif) i mali dečak Risa, za koga u početku verujemo da je njihov brat. Kasnije saznajemo jezivu istinu, čije je Risa dete, i da je začet nakon što su irački vojnici silovali drugo dete.
Dečak voli svoju majku. Ona ga prezire.
Ne zato što je kriv – već zato što je stalni podsetnik na traumu koju nikada neće moći da izbriše.
Većina dece u filmu nosi ožiljke rata: amputirane udove, telesne povrede ili psihičke traume izazvane eksplozijama mina. To nisu filmski efekti. Mnoga od te dece su zaista preživela rat i nagazne mine.
Reditelj filma Bahman Ghobadi, i sam Kurd, često je objašnjavao da je ideju za film dobio iz sopstvenog iskustva života među kurdskim izbeglicama.
– Želeo sam da pokažem svet onako kako ga vide deca koja su odrasla u ratu. Oni ne govore o politici, oni samo pokušavaju da prežive. Za mene je najvažnije bilo da svetu pokažem njihova lica i njihove živote, jer iza svake vesti o ratu postoje stvarni ljudi – a često su to deca. Kurdska deca su odrasla među minama, granicama i ratovima koje nisu birala. Film „Turtles Can Fly“ nije politička izjava, već pokušaj da se ispriča njihova svakodnevica – njihova hrabrost, njihova tuga i njihova sposobnost da i u najtežim okolnostima pronađu nadu – rekao je Ghobadi u intervjuima.
Film „Kornjače mogu da lete“ nije lak za gledanje. Srce se tokom projekcije raspada na komade – i potrebno je vreme da se ponovo sastavi.
Istina je bolna, ali i lekovita!
Jer dok političari raspravljaju o strategijama, dok analitičari govore o geopolitici, a televizijski studiji pretvaraju rat u spektakl, negde na svetu i danas postoje deca poput one iz ovog filma.
Deca koja nisu birala gde će se roditi.
Deca koja samo pokušavaju da prežive.
Deca koja ne donose političke odluke.
A oni koji ih donose verovatno nisu pogledali ovaj film. Jer da jesu, možda bi razumeli ono što statistike i vojne analize nikada ne mogu da pokažu.
„Kornjače mogu da lete“ ostaje jedan od najpotresnijih antiratnih filmova našeg vremena – ne zato što govori o politici, već zato što nas podseća na ono što politika često zaboravlja: da iza svake bombe, svake granice i svakog rata postoje deca koja samo žele da žive normalan život.
AUTOR: LENA KARMAN
PROČITAJTE I OVAJ TEKST:
PROČITAJTE I OVAJ TEKST:
