Back on Rack, second-hand bazar koji okuplja sve veću zajednicu ljubitelja vintage i održive mode, ponovo će biti održan u Beogradu 8. marta u Hangaru 3 (Žorža Klemansoa 37), od 12 do 18 časova. Događaj koji je za kratko vreme prerastao iz malog okupljanja u veliku modnu zajednicu danas okuplja oko 90 izlagača, dok je publika na društvenim mrežama dostigla gotovo 30.000 pratilaca.
Na prostoru od oko 900 kvadratnih metara posetioci će imati priliku da pronađu različite komade – od svakodnevne garderobe do vintage i dizajnerskih stvari koje se retko mogu videti u klasičnoj prodaji. Bazar prati i DJ program, kao i prostor za druženje, pa događaj postaje mnogo više od obične kupovine – mesto susreta ljudi koji dele sličan odnos prema modi i stvarima koje nose.
Iza projekta stoji Jelena Vlajković, preduzetnica sa osam godina iskustva u razvoju sopstvenih brendova. Nakon pet godina rada u korporaciji kao „project manager“, odlučila je da razvija sopstvene projekte i danas kroz Back on Rack gradi platformu posvećenu cirkularnoj modi i drugačijem odnosu prema kupovini.
Back on Rack: ideja koja je nastala iz lične potrebe
Second-hand bazari su već dugo sastavni deo svakog putovanja Jelene Vlajković. Kako kaže, dok mnogi obilaze muzeje, ona obilazi vintage radnje i pijace – jer je to njen način da upozna duh jednog grada. Ideja da organizuje takav događaj kod nas nastala je i iz lične potrebe.
– Kao i mnogi drugi, shvatila sam da u ormaru imam kvalitetne komade koje više ne nosim ili nisam uspela da uklopim u svoj stil. Deo garderobe poklonim ili doniram, ali uvek ostanu stvari za koje znate da su dobre, a ne znate šta biste dalje sa njima. Tada sam pomislila da sigurno nisam jedina sa tim problemom – istakla je Vlajković za Princip magazin.
Ideja joj se, kako kaže, „motala po glavi“ godinama, sve dok jednog jutra nije odlučila da je konačno realizuje.
– Prvi bazar organizovala sam već nedelju dana kasnije – pokrenula Instagram stranicu, pronašla prvih osam izlagača i pripremila događaj. Noć pred bazar sam se pitala da li će se iko pojaviti, ali prostor je na kraju bio prepun, skoro sve stvari su se rasprodale i reakcije su bile fantastične – rekla je Jelena Vlajković i dodala da je od tada zajednica počela brzo da raste:
– U prva tri meseca održano je pet bazara, a svaki sledeći bio je veći od prethodnog. Upravo to interesovanje me je ohrabrilo da uskoro organizujem i događaj sa više od 100 izlagača i nekoliko hiljada posetilaca.
Tako je iz jedne lične potrebe nastao Back on Rack – zajednica ljudi koji vole modu, ali žele drugačiji, promišljeniji odnos prema kupovini i stvarima koje već postoje.
Održiva moda – više od ekološke teme
Iako se o održivoj modi često govori u kontekstu ekologije, Jelena smatra da je ona pre svega pitanje odnosa prema kupovini.
– Mislim da održiva moda ne mora da se posmatra samo kroz ekologiju, iako je činjenica da je modna industrija jedan od velikih zagađivača. Za mene je to pre svega pitanje odnosa prema kupovini i stvarima koje posedujemo – objasnila je za Princip magazin.
Kako objašnjava, današnji sistem mode stalno nameće nove trendove i ideju da garderoba mora brzo da se menja.
– To često vodi ka bespotrebnom konzumerizmu i punim ormarima stvari koje nosimo samo nekoliko puta. Second-hand je zanimljiv upravo zato što razbija taj ciklus. Umesto da jurimo ono što je trenutno u izlogu, često možemo da pronađemo komade koji su kvalitetni, autentični i drugačiji od onoga što svi nose – ističe organizatorka i dodaje da postoji šira slika:
– Produžavanjem života garderobe smanjujemo potrebu za stalnom novom proizvodnjom, a samim tim i pritisak na resurse i na ljude koji rade u modnoj industriji. Ali mislim da promene uvek počinju od jednostavne stvari – da kupujemo promišljenije i da više cenimo ono što već postoji.
Cilj Back on Rack bazara
Ideja projekta Back on Rack nije samo prodaja garderobe, već promena načina razmišljanja o modi.
– Cilj bazara je da second-hand kupovina kod nas postane normalan i svakodnevan izbor, a ne nešto što se doživljava kao alternativa. Sve više ljudi počinje da razmišlja o kvalitetu i dugovečnosti garderobe. Volela bih da dođemo do tačke u kojoj nije neobično ako nešto kupite na buvljaku, vintage radnji ili bazaru – već da to bude deo urbane kulture, isto kao odlazak u tržni centar – rekla je Jelena Vlajković i dodala da je ova inicijativa upravo nastala sa tom idejom:
– S jedne strane, ljudima daje priliku da se oslobode garderobe koju više ne nose, a s druge da pronađu kvalitetne ili jedinstvene komade po mnogo pristupačnijim cenama.
Ali jednako važan deo projekta je i zajednica.
– Susreti, razmena i povezivanje ljudi koji dele sličan odnos prema modi su možda i najlepši deo svega. Na duže staze volela bih da se razvije kultura u kojoj garderoba duže cirkuliše među ljudima. Kada se to desi, svi dobijamo – imamo zanimljiviju modu, manje nepotrebne kupovine i održiviji odnos prema stvarima koje već postoje – kazala je ona.
Modna industrija jedan od najvećih zagađivača?
Razlog zbog kojeg se sve više govori o održivoj modi leži u činjenici da je modna i tekstilna industrija danas jedan od najvećih zagađivača na svetu – drugi po veličini odmah nakon naftne industrije.
Jedan od najvećih problema je ogromna potrošnja resursa. Proizvodnja tekstila zahteva velike količine vode, posebno kada je u pitanju pamuk, a istovremeno doprinosi i značajnom delu globalnih emisija ugljen-dioksida.
Veliki ekološki problem predstavlja i mikroplastika. Sintetički materijali poput poliestera prilikom svakog pranja otpuštaju mikroskopske čestice plastike koje završavaju u rekama i okeanima. Važno je naglasiti da se većina sintetičkih materijala zapravo pravi od plastike, odnosno derivata nafte.
Pored toga, u procesu bojenja i obrade tekstila koriste se brojne hemikalije koje često završavaju u vodotokovima i zemljištu. Brza moda dovodi i do ogromnih količina tekstilnog otpada. Odeća se proizvodi u ogromnim serijama, često se nosi vrlo kratko, a zatim završava na deponijama ili se spaljuje.
Moda opasna po zdravlje
Sve veći broj istraživanja upozorava i na zdravstvene posledice sintetičkih materijala. Plastika i hemikalije koje se koriste u proizvodnji tekstila mogu uticati na ljudsko zdravlje, uključujući hormonski disbalans, alergijske reakcije, pa čak i probleme sa plodnošću.
Upravo zbog toga koncepti poput Back on Rack bazara postaju važan deo savremene urbane kulture – jer pokazuju da moda može biti kreativna, zanimljiva i pristupačna, a istovremeno odgovornija prema ljudima i planeti.
