Princip magazin u narodnoj kuhinji na Kosmetu, gde svakodnevno 2.500 duša dolazi po obrok

Za mnoge Srbe južno od Ibra, topli obrok iz narodne kuhinje jedini je siguran obrok u danu. Prva među njima – Majka devet Jugovića – pod čvrstom rukom i još odvažnijom ličnošću protinice Svetlane Stević, svakog jutra počinje istom misijom: ispeći hleb, skuvati supu, čorbu, pasulj i dostaviti koru nade ljudima koji se, često u tišini, bore da opstanu na Kosovu i Metohiji.

U selu Prekovce, gde se dnevno ispeče i do 860 vekni hleba, pekara na drva miriše na život koji se drži za koren.

– Ljudi znaju gde su punktovi. Dođu s kanticama i torbama, da uzmu svoj hleb i ručak. Trudimo se da ne idu peške predaleko, i zbog bezbednosti i zbog svega što nas ovde prati – priča protinica Svetlana Stević za Princip magazin.

Humanitarna organizacija Eparhije raško-prizrenske „Majka devet Jugovića“ osnovana je 2001. godine. Danas svakodnevno hrani više od 2.500 ljudi, vodi školske kuhinje, pomaže obdaništa, deli brašno, so, pasulj, a sve što može – proizvode sami. Imaju svoju mlekaru, mesaru, pogone za pasterizaciju i polja na kojima niče povrće i seno za stoku. Na Severu Kosova otvorili su i dve male prodavnice, Metoh 1 i Metoh 2, gde prodaju višak: domaći sir, jaja, mleko, sokove, zimnicu – sve zdravo, iz ruku onih koji bi inače ostali bez posla i zemlje.

– Sve što ostane viška prodamo. Ne da bismo zaradili, već da bismo mogli da se održimo i kada donacije nisu dovoljne. Prvo podmirimo kuhinje, a onda i ljude kojima domaća hrana znači mnogo – objašnjava Svetlana.

Više puta je govorila o tome kako izgleda svakodnevna borba: da obezbedi drva za zimu, džak brašna, da isprati stado na pašu, da prebroji džakove pasulja, ali i da stane pred donatore i objasni – ovde svaka para ide u hleb i kuvana jela.

–Svaki put kad govorim o narodnim kuhinjama, podsetim da je tu mnogo više od kuvanog pasulja i hleba. Mi deci spremamo sendviče u školama u Novom Brdu, pomažemo obdaništa, snabdevamo porodice hranom, drvom, odećom. Danas, kad se mnogo toga urušava, narodna kuhinja je prva vrata na koja ljudi pokucaju kad zatreba. I trudimo se da nikoga ne vratimo – kaže Svetlana.

Geto bez posla

Glavni kuvar Miladin Kostić, iako u poznim godinama, i dalje svakog jutra dolazi u kuhinju.

– Da mi nismo ovde, siguran sam da bi danas bilo 60–70 odsto manje Srba u novobrdskom i gnjilanskom kraju. Meni je puno srce zato što znam zbog koga ovo radim, i nije mi ništa teško, štaviše – srećan sam – kaže Miladin za Princip magazin.

Ljudi koji stoje u redu za obrok često nemaju drugog izlaza, jer posla nema, a stoka je mahom pokradena.

– Posle krađe stoke, uzurpacije zemlje, mnogi su postali socijalni slučajevi. Porodice koje su nekada normalno živele danas žive od jedne kore hleba – objašnjava Svetlana.

Ipak, ima i priča o onima koji su uspeli da stanu na svoje noge. Humanitarna organizacija „Svi za Kosmet“ koja dve decenije podržava život Srba na Kosovu i Metohiji, pomogla je brojnim porodicama da se vrate na svoju zemlju, kupe kravu, posade njivu, pokrenu mali biznis.

– Neke porodice više nisu naši korisnici – kaže Svetlana tiho, i u toj rečenici ima najviše ponosa.

Donatori i nada

Hrana za narodnu kuhinju stiže sa svih strana. – Uzimamo brašno, so, ulje, konzerve. Sve što ne možemo da proizvedemo. Za sve drugo se borimo sami. Kada bi svako u Srbiji mesečno odvojio 100 dinara za humanitarne svrhe – siromaštvo bi nestalo – kaže Svetlana i dodaje:

– Kuhinje nisu samo hleb, čorba, hrana. One su zvono, a svi dobro znamo, dok zvono zvoni, nismo sami.

Vratiti ljude zemlji

Iza ove čelične organizacije stoji realnost Kosova i Metohije: sistematski pritisci, uzurpirana imovina, spaljene letine, pokradena stoka, posečene šume. Sve to tera Srbe na odlazak. Svetlana upozorava da su posledice vidljive: prazna sela, staro stanovništvo, mladi koji pakuju kofere.

–Moramo da vratimo ljude zemlji i stoci. To je jedini način da se ovde ostane. Naši preci su ovde preživeli jer su obrađivali zemlju. Danas svi hoće da rade u kancelariji, a njiva ostaje prazna. To mora da se menja – kaže.

Bez obzira na sve, nada se ne gasi. Kroz skromnu kuhinjsku liniju spakovanu u kutiji brašna i posudi hrane, protinica Svetlana Stević i njeni ljudi čuvaju miris doma za hiljade onih kojima je sve drugo već oteto.

AUTOR: LENA SLADOJEVIĆ