Zoe Kida je promocijom albuma „Cosmic Delivery“ u Silosima publici ponudila mnogo više od koncerta ili klasične muzičke promocije. Kroz šest prostorija, šest pesama i šest različitih svetova, posetioci su imali priliku da doslovno zakorače u univerzum koji je umetnica stvarala tokom nastanka svog novog albuma.
U razgovoru za Princip magazin, Zoe Kida govori o unutrašnjem svemiru koji je inspirisao „Cosmic Delivery“, o intuiciji kao centralnoj temi albuma, o životu nakon benda Zemlja gruva i o tome zašto veruje da najvažniji odgovori ne dolaze spolja, već iz nas samih.
Promocija albuma „Cosmic Delivery“ u Silosima bila je mnogo više od klasične muzičke promocije. U kom trenutku ste shvatili da želite da publika album ne samo sluša, već i fizički prolazi kroz njega?
Verovatno onog trenutka kada sam shvatila da ni ja taj album ne doživljavam samo kao muziku, već kao svoj svet. Dok sam ga pravila, stalno su mi se pojavljivale slike, atmosfera, prostori, boje… Svaka pesma na albumu ima svoj kosmos i bilo mi je zanimljivo da taj svet postane fizički prostor kroz koji može da se prođe.
PROČITAJTE I OVAJ TEKST
Zato se promocija albuma razvila u tom pravcu, kao celokupno audio-vizuelno iskustvo. Silosi su se u tom smislu prirodno nametnuli kao idealan okvir – industrijski, sirovi, ali istovremeno otvoreni za transformaciju. Promocija je postala neka vrsta trodimenzionalnog albuma kroz koji se publika prošetala i uronila.
Svaka prostorija predstavljala je jednu pesmu i jedan emotivni svet. Koja od tih šest celina vam je bila najizazovnija da pretočite u prostor, pokret i vizuelni identitet?
Možda baš „Cosmic Delivery“. Jer je to pesma koja ima specifične, apstraktne slike, emociju. Takve su joj i poruke.
Osim svemirske simbolike, nema očiglednog narativa koji možeš da „okačiš“ na zid ili da ga odmah prevedeš u scenu. Zato je najveći izazov bio kako da nešto što je interno, gotovo neizrečeno, postane fizički prostor u koji ljudi mogu da uđu i da ga razumeju bez objašnjenja.
To je bila prva prostorija u koju je publika zakoračila i ujedno naslovna numera na albumu, pa je bilo važno da simbolika bude jasna. Najlakše je napraviti nešto što liči na svemir… Međutim, u pitanju je unutrašnji svemir, pa me je zanimalo da prikažem proces meditacije, putovanja, intuicije… Imali smo kreativan zadatak.
U opisu albuma pominjete potragu za smislom, vraćanje sebi i hrabrost da ostanemo svoji. Da li je „Cosmic Delivery“ na neki način i vaš lični dnevnik jednog perioda života?
Ovo je album nastao kao zbir zaključaka, utisaka o vremenu u kom živim, promišljanja o svetu na putu ličnog sazrevanja i emotivne transformacije. Svakako je vrlo intiman i ljudi mogu da upoznaju različite strane moje ličnosti kroz njega.
Na albumu se prepliću ljubav, identitet, unutrašnja transformacija, digitalna otuđenost i konzumerizam. Da li vam se čini da danas više nego ikad živimo u svetu buke, u kojem je teško čuti sopstveni glas?
Apsolutno. Mislim da je najveći luksuz današnjice slobodno vreme bez distrakcije. Stalno nas nešto ometa i neminovno stvara anksioznost, jer ne uspevamo da završimo stvari do kraja, da ispunimo sve zadatke koje nam društvo nameće.
Notifikacije, informacije, reklame, mišljenja, algoritmi, očekivanja… Toliko je spoljnog sadržaja da čovek lako izgubi kontakt sa sopstvenim unutrašnjim sadržajem. Zato je intuicija jedna od centralnih tema ovog albuma. Kao podsetnik da postoji unutrašnji kanal komunikacije koji je čist, tačan i koji se oslanja na centralnu univerzalnu kosmičku istinu. Mi smo čestice tog Kosmosa, ali smo izgubili konekciju sa njim.
Vaša muzika oduvek je nosila snažan autorski pečat, ali se čini da ste ovim albumom otišli korak dalje i potpuno ogolili svoje unutrašnje svetove. Da li je bilo straha da publika vidi baš sve te slojeve Zoe Kide?
O tome nikad nisam razmišljala na taj način. Važno mi je samo da izbacim istinu najtačnije i autentičnije. Tu ne pravim kompromise i ne bavim se skupljanjem lajkova. Divno je što me moja publika poznaje.
Nakon 14 godina u bendu Zemlja gruva odlučili ste da krenete samostalnim putem. Kada danas pogledate unazad, koliko vas je ta odluka promenila kao umetnicu, a koliko kao osobu?
Mnogo, baš mnogo me je promenila. U bendu naučiš zajedništvo, razmenu, kompromis. Solo rad vas nauči odgovornosti i samostalnosti.
Mene je dosta osnažio i pripremio za izazove. Odjednom nema kolektivnog identiteta iza kojeg možeš da se sakriješ. Svaka odluka je tvoja. Svaki uspeh i svaki promašaj takođe. Mislim da me je naučio da više verujem svom glasu. I doslovno i metaforički.
Na kraju, kada biste morali da sažmete poruku albuma „Cosmic Delivery“ u jednu rečenicu koju želite da publika ponese sa sobom nakon slušanja, kako bi ona glasila?
To je svakako glavni stih pesme „Cosmic Delivery“, pa i celog albuma:
„Nešto mi se čini da mogu sve!“
Najtačnije stvari u životu retko dolaze spolja. Stalno nas uče tome ko treba da postanemo, kako da budemo najbolja verzija sebe, a glavna suština je povezati se sa sobom iznutra i zaboraviti na spolja.
Zaroniti u unutrašnji Kosmos.
Jer sve kreće odatle. I muzika. I ljubav. I promene. I svako naše lično bolje sutra.
AUTOR: LENA KARMAN
PROČITAJTE I OVAJ TEKST
PROČITAJTE I OVAJ TEKST
