U centru Beograda postoji jedan kutak koji nije samo vezan za novogodišnje i božićne praznike, već za sve najradosnije trenutke u životu koje želite da zapamtite i u kojima se uvek osećate bezbrižno i srećno. Reč je o “Vukovom božićnom kutku” koji se ove, četvrte sezone, preselio na novu lokaciju i odlučio da radi svih dvanaest meseci u godini, naravno sa malo drugačijim programom.
– Ova je naša četvrta sezona. Četiri je moj životni srećan broj i prati me kroz sve što radim. Ja sam četvrto dete u našoj porodici, imam tri starije sestre i rođen sam 4. oktobra. Broj četiri uvek ima lepu simboliku i kada smo shvatili da je ovo četvrta sezona “Vukovog božićnog kutka”, došli smo do ideje i strategije da želimo da ostanemo duže na ovoj lokaciji i tako se sve nekako zaokružilo. Tako da smo posle tri uspešne pop-up sezone, definitivno rešili da probamo da ostanemo negde malo duže, da napravimo bazu, kako bismo mogli da iz te baze dalje krenemo i stvaramo nešto novo.
“Vukov božični kutak” je od samog početka bio nov koncept, nešto što kod nas nismo imali baš prilike da vidimo i da sretnemo. Tako da je meni onda prirodno bilo da probamo da iz novogodišnjeg pop-upa pređemo u lokal koji je stalno tu, ali ima pop-up edicije tokom godine. Prostor je delovao kao jedna sjajna kombinacija faktora da se upravo sa takvom idejom krene dalje i da okupimo naš tim.
Sav ovaj entuzijazam koji ljudi oko mene imaju i koji je zaista fenomenalan, je bio znak da probamo da uradimo ponovo nešto novo i nešto drugačije, a to je upravo izlazak iz okvira Nove godine i da prikažemo kako bismo mi to radili i u nekim drugim sezonama. Inače se naša firma bavi novogodišnjim dekoracijama, a pored toga i dekoracijama raznih prigoda, venčanja, rođendana, korporativnih događaja, opremanjem enterijera i ugostiteljskih objekata upravo u ovoj sezoni prolećno-letnjoj – priča vlasnik ovog čarobnog kutka Vuk Tomić.
“Prve korake” ste načinili sa Danom zaljubljenih – 14. februarom?
– Prva manja transformacija nakon Nove godine i prvi izlazak iz zone komfora bio je Dan zaljubljenih, zato što je to je prvi praznik nakon Nove godine, koji je simbolično i slatko obeležiti. Tako da je Dan zaljubljenih bio prva promena našeg asortimana i jednog dela interijera našeg lokala. Iskreno smo se tome radovali i pristupili pažljivo, fino, lepo i umereno, bez nekog velikog preobražaja. A sledeći korak je bio 8. mart, gde smo krenuli sa jednom kampanjicom koju su pratili pokloni, darivanje i poseban osećaj u vazduhu. Spremili smo nešto lepo za sve naše dame i za naše goste, a trenutno nastaje nešto novo – naša prolećna uskršnja kolekcija. Roba nam je polako pristigla i glavna ideja je da sam lokal doživi malu transformaciju i u fizičkom smislu. Znači ne samo nova roba u policama već i da promenimo neke elemente enterijera kako bismo dali novi prizvuk, novi duh i novu energiju samom prostoru. Da se malo izvučemo iz okvira Nove godine. Naravno, novogodišnja dekoracija će uvek biti prisutna u jednom delu lokala, jer to je bila ideja da Beograd i Srbija dobiju svoju prvu celogodišnju novogodišnju prodavnicu, a drugi deo lokala će se prilagođavati sezonski. Prolećna i uskršnja kolekcija će uzeti primat u prednjem delu lokala i tome se baš radujemo.
Kakav je utisak kada kažu da je “Vukov božićni kutak” pravo magično mesto?
– Iskreno, najmagičniji utisak na svetu (smeh). I baš sada kad pričam sa kolegama kako je prošla novogodišnja sezona, ja već brojim mesece, koliko je još ostalo do sledeće novogodišnje sezone. Oni mi kažu: “Čekaj, da odemo na more i da se prilagodimo plaži, pesku i morskim letnjim avanturama i lepom vremenu”. Ja se tada složim i dodam: ”Dobro, dobro, samo se vi radujte a ja čekam da se premota kalendar i da dođe septembar, kad se opet spremamo za Novu godinu”. Definitivo je za mene Nova godina najmagičniji i najlepši osećaj. Nju nosim stalno u sebi, tako da kada nastupe novogodišnji praznici, ja sam onda u balansu. Taj novogodišnji duh je nešto što me najviše ispunjava.
Vas su vezivali za magičnu kuću, koju ste svake godine za novogodišnje praznike, kitili. Kuće, nažalost, već dve godine nema, a njeno mesto je ove godine zauzela zgrada…
– Da, to je bila velika tranzicija, promena, šok i zemljotres u našem porodičnom životu. Šok je bio i za Beograd. Bio je to prirodan sled stvari. Mi smo velika porodica, ali je već svako zasnovao i kreirao neko svoje gnezdo i utočište i bilo je prirodno da podržimo maminu i tatinu ideju da i oni malo svoje okruženje promene i prilagode svojim potrebama jer su zapravo ostali sami u velikoj kući, sa velikim dvorištem. Onda je to nama bilo stvarno prirodno da se porodično sve malo promeni. Hteli smo da vidimo kako možemo na bolji način da je iskoristimo i tako je nastala naša zgrada koja će, nadam se, postati najlepša ukrašena zgrada u Beogradu. Ideja je da nastavimo tradiciju. Mi smo je već ove godine ukrasili i to je meni bilo preneobično iskustvo.
Naša kućica je bila iz bajke, toliko nenamerno i nenametljivo rođen spektakl. Nešto što je bilo moje prirodno igralište od najranijeg detinjstva, gde sam se osećao svoj na svome, gde sam hodao po krovu, dvorištu, pentrao se po drveću…
Smatrao sam ga dečjem igralištem u kome sam imao veliku inspiracije i želju, prvenstveno za mene, a onda kada sam shvatio da time činim nešto lepo i za celu zajednicu, za mnogo ljudi koji su dolazili da tu kuću vide. Tako da to što je kuća imala i što je donosila sa sobom, neće nikada ništa moći zameniti. Ali mi sada živimo u novom objektu i tu nam je lepo, ali često kada legnem da spavam, razmišljam o kući. Meni je san da jednog dana imam ponovo svoju kuću i svoj komad mira i zemlje gde sam svoj na svome i gde mogu da nastavim da se bavim ukrašavanjem, opet, kuće.
Oni koji vas dobro poznaju kažu da ste ostali dete u duši? Da li i dalje verujete u Deda Mraza i Božić Batu?
– Bezkompromisno na to pitanje je moj odgovor “da” i uvek “da”, zato što smatram da je to jedna predivna energija verovanja u nešto što donosi nešto lepo. Mene to zaista pokreće i koliko da se to danas manifestuje drugačije, mislim da ono u što zapravo deca veruju kao i u što smo mi verovali kao mali, jeste cela ta magija, dobrota, bliskost, povezanost i energija ljubavi i davanja koja nastaje sa likom Deda Mraza za Novu godinu. Mislim da je ta priča dosta kompleksnija od toga da treba obući belo odelo i pokazati je li on tu ili je gore na krovu ili je na nebu ili na Severnom polu. Ono što mene zaista pokreće to je ono što je najveća magija i najveća snaga Nove godine kao priče i kao bajke jer je to bajka koja je stvarna i koja živi svake godine iznova, na uvek neki nov način, uz prelepe, sjajne dekoracije, sijalice i lepe instalacije koje nastaju iz dečje mašte. Zašto ne bismo svi u to verovali kada to svakome donosi nešto lepo?!
Zanimljivo je da ste još kao mali, odlazeći sa svojom porodicom na letnje raspuste, tražili novogodišnje ukrase…
– Ja sam oduvek bio u potrazi za ukrasima. I danas, gde god putujem a hvala Bogu imam dosta prilika da putujem i to mnogo volim, jer na njima crpim energiju i dobijam inspiraciju za sve što radim, stvaram, ja slučajno naiđem na novogodišnji ukras.
Pre dve godine, kada sam bio u Dohi, u Kataru, gde ne postoji ovakav Božić i Nova godina, u njihovom starom Bazaru sam pronašao divne staklene kugle u izlogu. Njihov stil izrade novogodišnjih ukrasa je takav kakav kod nas ne postoji. To je neka posebna vrsta stakla i svi ukrasi su skroz providni.
To je tvrdo staklo koje se uopšte ne može razbiti. Sećam se da mi je tada drug rekao: “Čoveče, ja živim u ovom gradu 33 godine i nikada nisam video ovu radnju”. U principu, gde god da putujem, ako ukrase ne nađem slučajno onda ću se potruditi da izguglam prodavnicu ukrasa, sijalica, novogodišnju rasvetu da bih mogao da odem tamo. Sve to mene uvek vraća u detinjstvo i podseća me kako je to izgledalo dok nije postojao ovaj moj posao. Uvek mi bude drago da kupim sebi tako neku sitnicu, jer me to obraduje kada putujem.
Da li čuvate vaše prve ukrase koje ste dobili kao mali?
– Naravno da čuvam. Prvi ukrasi koje pamtim su oni koje smo koristili za ukrašavanje jelke u kući, a njih je moja mama dobila od njene majke. Imam ih jako malo koji su još uvek celi i koje mogu da koristim. Kada sam bio mlađi, bio sam manje pažljiviji oko ukrasa. Neki ukrasi su bili od stiropora, od papira, od metalnih žičica i po nešto stakla. Nema puno naših najstarijih ukrasa, ali to malo što ih imam, vrlo ih pažljivo čuvam. Svake godine su na mojoj jelki i to su mi stvarno najdragoceniji primerci.
AUTOR: DAFINA DOSTANIĆ
