Francuski koreograf, izvođač i savremeni filozof pokreta Jan Buržoa (Yoann Bourgeois) jedan je od najintrigantnijih umetnika današnjice. Njegovi nastupi posećeni su do poslednjeg mesta, a snimci njegovih akrobacija obilaze svet i beleže milionske preglede. Njegova dela brišu granice između plesa, fizičkog teatra, akrobatike i meditativne filozofije, dok se u njihovom središtu nalaze večne teme poput balansa i prolaznosti.
Gostujući u okviru Beogradskog festivala igre, Buržoa će prvi put nastupiti pred publikom u Novom Sadu.
U razgovoru za Princip magazin, umetnik otkriva da je naslov njegovog nastupa inspirisan starom nemačkom poslovicom: „Onaj koji pada, on ima i krila“. Ta umotvorina, kaže, nosi u sebi fundamentalnu istinu – da svi mi, u nekom trenutku života, padamo, ali da nam kroz ta iskustva narastu krila za životni let.
– To je jedna univerzalna priča, nešto što svi delimo. Gravitacija je sila koja konstantno deluje na naša tela, ali nas istovremeno i tera da joj se suprotstavimo – da pokušamo da joj izmaknemo, makar na trenutak. Upravo ta borba, ta dinamika između uzleta i pada, srž je mog stvaralaštva – istakao je na početku razgovora Buržoa.
Još kao dete, Jan Buržoa bio je fasciniran pojmom lebdenja – tom krhkom granicom između kontrole i prepuštanja. Iako nije odrastao u cirkuskoj porodici, vrlo rano je osetio zov pokreta koji prevazilazi svakodnevno.
– Oduvek me je privlačila ideja da telo može da prkosi sili koja ga vuče nadole. Akrobacija mi je omogućila da tu fascinaciju pretočim u jezik, u izražaj, u umetnost – govorio je ranije u intervjuima. U njegovom slučaju, akrobacija nikada nije bila stvar demonstracije snage, već pokušaj da se uhvati ono nevidljivo između pada i uzleta – objasnio je umetnik.
Još pre nego što je postao međunarodno priznato ime, Jan Buržoa je gradio svoj umetnički izraz kroz saradnje sa istaknutim koreografima i izvođačima. Nakon završetka studija, bio je stalni član trupe čuvene francuske koreografkinje Magi Marin, gde je učestvovao u predstavama kao što su May B, Umwelt, Description d’un combat i Turba. Ova iskustva su mu omogućila da produbi razumevanje scenskog izraza i razvije sopstveni jezik pokreta koji kombinuje akrobatiku, ples i teatar.
Godine 2010. osnovao je sopstvenu umetničku kompaniju „Compagnie Yoann Bourgeois“ što je označilo početak njegovog samostalnog umetničkog puta. Njegova dela od tada su postala prepoznatljiva po istraživanju granica između fizičkog i poetskog, stvarajući performanse koji izazivaju osećaj začudnosti i kontemplacije kod publike.
Školovan u Nacionalnom centru za cirkusku umetnost (CNAC) i Centru za savremeni ples u Angru (CNDC), Buržoa je postao prvi umetnik iz sveta cirkusa koji je imenovan za direktora nacionalne scene u Francuskoj.
Uz svetsku slavu dolazi i odgovornost da se konstantno podiže lestvica u stvaranju. Na pitanje koliko je to zahtevno, Buržoa odgovara da veruje kako umetnost mora da počinje iznova – svaki put.
– Ne radi se o tome da nadmašujem prethodnu predstavu, već da ostanem veran trenutku, prisutan u onome što nastaje sada. Najveći izazov je zadržati tu svežinu početka. Prava moć scenske umetnosti leži upravo u prolaznosti – u prisustvu koje je uvek na ivici da nestane – istakao je slavni koreograf za Princip magazin.
U Francuskoj ambasadi, Aja Jung, direktorka Beogradskog festivala igre, uručila je slavnom koreografu, nagradu „Jovan Ćirilov – za korak dalje“, koju ovaj festival dodeljuje umetnicima koji pomeraju granice savremenog scenskog izraza.
Ovo priznanje dodatno potvrđuje njegov jedinstveni doprinos svetskoj umetničkoj sceni i inovativni pristup koji inspiriše kako publiku, tako i kolege umetnike.
– Velika mi je čast što sam dobitnik nagrade, posebno jer dolazi iz kulturnog prostora koji duboko razume snagu pokreta i poeziju prolaznosti. Drago mi je i što sam u Srbiji, jer osećam iskrenu otvorenost prema umetnosti. To mi daje dodatnu inspiraciju – kazao je Buržoa.
Putovanja, nagrade i međunarodne scene za njega nisu samo profesionalne prilike, već i duhovna iskustva.
– Nastupati pred publikom u različitim delovima sveta za mene je način da se iznova preispitam, jer se predstava nikada ne izvodi isto. Svaki grad, svaki prostor, svaka publika, menjaju tok pokreta – rekao je Buržoa.
Iako nerado imenuje konkretne uzore, priznaje da je duboko inspirisan umetnicima koji u svom radu spajaju duhovnost i fizičku preciznost – od filozofa Istoka do savremenih koreografa poput Pine Bauš.
– Više nego od pojedinaca, učim iz stanja – iz prostora između dve misli, između dva daha – ističe slavni koreograf.
Kao umetnik koji stvara na raskršću cirkusa i poezije, Buržoa želi da njegova dela ne samo očaraju, već i podsete gledaoce na jednostavnu, a često zaboravljenu istinu: da su živi.
– Ako moji nastupi mogu makar nekolicinu ljudi podsetiti na to da su ovde, da su prisutni, da osećaju – to je za mene već dovoljno. To je večno pitanje: kako biti prisutan u trenutku. I to je ono čemu ja težim na svojim nastupima – objasnio je za Princip magazin Jan Buržoa.
U Novom Sadu publiku očekuje susret sa umetnošću koja ne traži objašnjenje, već iskustvo – umetnošću koja pada, ali se i uzdiže, baš kao i život.
AUTOR: LENA SLADOJEVIĆ
