Svake godine 28. jul je u znaku borbe protiv hepatitisa i dok milioni širom sveta nose ovu bolest, a da je nisu svesni, i da nemaju simptome – zdravstveni radnici apeluju na sve da se testiraju. Broj umrlih je u proteklom periodu u porastu, a trenutno više od 300 miliona ljudi živi sa hepatitisom, dok svake godine 1,3 miliona njih izgbi život usled posledica hepatitisa B i C.
Ranije se ta bolest vezivala za intravensku narkomaniju, međutim danas i jedan odlazak u kozmetički salon ili na tetoviranje, gde ne sterilišu dobro alat dovoljan je da se zarazite hepatitisom. Prenosi se i nezaštićenim seksualnim odnosom, ili tokom trudnoće sa majke na dete, pa čak i u zdravstvenim ustanovama, mada je taj rizik sveden na minimum.
– To mogu da budu operacije i transfuzije krvi, takođe uz minimalne rizike. Da ne pričamo o tetovažama i pirsinzima. Ne samo ove tetovaže klasične nego ove sada popularne estetske. Imala sam dve pacijentkinje koje su tetovirale obrve i dobile hepatitis C. Znači razmišljati o svakom, ma kako banalnom kontaktu sa krvlju. Ne mora da se vidi golim okom, može da bude minimalna količina krvi koju mi ne vidimo. Gde god dolazi do narušavanja barijere kože ili sluzokože zbog procedure ili povrede rizik postoji – rekla je prof. dr Ivana Milošević iz Klinike za infektivne bolesti.
Hepatitis je sada drugi najsmrtonosniji virus na svetu posle COVID-19, a vodeći je razlog za razvijanje karcinoma jetre. Novi izveštaj Svetske zdravstvene organizacije kaže da broj smrtnih slučajeva od posledica hepatitisa raste, izjavila je Ivana Dragojević, predsednica Udruženja pacijenata obolelih od hepatitisa „Hronos“ povodom obeležvanja svetskog dana borbe protiv hepatitisa, koji se svuda u svetu obeležava 28. jula.
Cilj je podizanje svesti o hepatitisu, jednoj od najsmrtonosnijih i najzanemarenijih bolesti – onoj koja oduzima živote svakih 30 sekundi.
Prema procenama zdravstvenih stručnjka, u Srbiji je zaraženo oko 70.000 ljudi ali nedostaju tačni sveobuhvatni podaci. Govoreći o položaju pacijenata obolelih od hepatitisa, Dragojević nagalašava da u Srbiji postoji lek za hepatitis C o trošku RFZO-a.
– Od 2006. godine novorođenčad se u okviru programa obavezne vakcinacije vakcinišu protiv hepatitisa B po rođenju, dok su za odrasle na raspolaganju vakcina i efikasan tretman za hepatitis B, ali ljudi koji žive sa hepatitisom još nisu dovoljno glasni ni vidljivi, uprkos činjenici da je hepatitis javno zdravstveni problem. Ove godine, povodom obeležavanja Svetskog dana hepatitisa Udruženje “ Hronos” pozvaće sve nadležne zdravstvene ustanove, Ministarstvo zdravlja Srbije i RFZO da prioritizuju eliminaciju virusnog hepatitisa. Dragojević smatra da je neophodno promovisati veću javnu i političku svest o važnosti prevencije, testiranja i lečenja virusnog hepatitisa B i C i značajno povećati pristup testiranju u zajednici i zdravstvenim ustanovama. Potrebno je usvojiti Nacionalnu strategiju za borbu protiv hepatitisa u okviru koje su i programi prevencije koji se bave i problemima stigme i diskriminacije sa kojima se suočavaju pacijenti oboleli od hepatitis. Posebno je važno ojačati učešće zajednice i civilnog društva u programima edukacije i prevencije – istakla je Ivana Dragojević predsednica Udruženja pacijenata obolelih od hepatitisa „Hronos“.
Šta je hepatitis i kako se leči?
Hepatitis je upala jetre, najčešće izazvana viralnom infekcijom. Može da dovede do raka jetre, ciroze i nekoliko drugih bolesti jetre. Postoji pet vrsta virusa, koji variraju od A do E. Hepatitis B i C su najpogubniji. Možete da testirate krv na hepatitis A, B i C kod vašeg lekara opšte prakse ili na klinici za seksualno zdravlje.
Možete i da odete i u Nacionalni centar za seksualno i reproduktivno zdravlje Potent, gde ćete biti potpuno anonimno testirani i na hepatit i na HIV.
Ne postoji poseban metod lečenja hepatitisa A. Međutim, većina ljudi sa ovom bolešću obično se oporavi brzo i stekne imunitet na nju. Hronični hepatitis B i hepatitis C mogu da se leče antiviralnim agensima, koji usporavaju napredovanje ciroze i smanjuju šanse da se dobije rak jetre.