Pisac Đura Kelj „Imfckingstarboy“ za Princip: Ko ima mozga misli srcem

Nema ga na Sajmu knjiga, nema ga ni na policama knjižara, ni u izdavačkim kućama, a opet pisac Đura Kelj, pseudonima „Imfckingstarboy“ je svuda oko nas i njegove reči dobro poznajemo. Prestao je i da broji koliko je knjiga, odnosno tiraža do sada prodao. Sve je krenulo od društvene mreže „Twitter“, sadašnje „X“ gde je pisao uopšteno o društvenim temama. To se vrlo brzo prelilo i na druge društvene mreže. U početku nije pisao puno o ljubavi i osećanjima, no kako je živeo u Švajcarskoj dok je trenirao vaterpolo, uz višak slobodnog vremena, počeo je da kopa po lagumima svoje duše i došao do reči koje su osvojile mnoge.

Da živi svoje reči, najbolji su pokazatelj njegovi maniri. Na intervju je došao u odelu kafene boje, a na dar je poneo bele ljiljane. Razgovor je prema piščevim željama održan u foajeu Narodnog pozorišta, baš onako kako su se sastajali glavni likovi u ruskim klasicima. Retko se odaziva novinarima, ali je napravio izuzetak za Princip magazin, iz njemu dobro znanih razloga.

„volim ljude
čija je duša
kao more
duboka
i čista“

– Uvek sam nosio reči u sebi, samo su tražile put, odnosno svetlo da izađu iz mene. Najveći deo inspiracije pronalazim u drugim ljudima, u njihovim životnim pričama, nedaćama i lepotama njihovih života. Sa mnogima se zbližim i putem društvenih mreža, pa i na taj način dobijam nadahnuće – ističe na početku razgovora pisac Đura Kelj i dodaje da mu je neko rekao pre 10 godina, da će biti pisac i da će živeti od pisanja, ne bi mu verovao.

Vrlo brzo su se njegove reči, koje su do tada živele samo u digitalnom prostoru, prešle analogno na papir i kada je odlučio da izda prvu knjigu „Diši da prođe“, mnogi nisu verovali u taj projekat.
– Porodica i prijatelji su bili zbunjeni. Kada sam im rekao „Izdaću knjigu“, oni su mi odgovorili „Šta se glupiraš“. U početku to niko nije shvatao ozbiljno. Mislio sam, dobro je i ako prodam jedan tiraž. Neka moja publika ima nešto od mene. Međutim od tada do danas moje su reči doslovno postale nazaustavljive. Prodaja i porudžbine, čak i te prve knjige ide u nedogled – rekao je Kelj za Princip magazin.

„da te interesuje ko šta misli
imala bi knjigu utisaka“

Uspeh prve knjige mu je bio nepredvidiv, spontan i neplaniran. Nije ni planirao da izda tu prvu knjigu, no bila je pandemija koronavirusa, karantin, samoća i tako su se nekako rodile reči „Diši da prođe“, a potom i knjiga.

– Svi znamo koliko nam je tada bilo neophodno kretanje, vazduh i koliko nam je bilo teško da prolazimo kroz tu borbu. Bilo smo ograničeni šta možemo da radimo i gde da idemo i ja sam se posvetio pisanju. „Diši da prođe“, su mi omiljene napisane reči ikada. Kada nastupe teški trenuci u životu, te reči i sama ta knjiga, šalju snažnu poruku u kojoj svaki čovek može da nađe smisao – kazao je pisac.

„um je lepši od lica“

Nakon prve knjige, usledile su knjige „Mir, more, ljubav“ i „Mnoga ne možeš si mogla“. Dok žene iznova očarava rečima, muškarce uči kako treba da se ponašaju prema nežnijem polu.
– Nažalost muškarci slabo čitaju, ali siguran sam da postoji određeni broj njih koji kupuju knjige zbog svojih žena, da ih one inspirišu da kupuju moje knjige – rekao je Kelj za Princip magazin.

„ti si more
ali on ne zna da pliva“

Kako mnogi imaju problema sa izdavačima, kako su marže ogromne i kako su kvalitetni rukopisi u senci oligopola, tako smo i pitali našeg sagovornika, kako se on tu snašao?
– Nisam izdavače ni tražio, sve sam sam napravio i izdao. Prijiatelji i ja smo to radili u „wordu“, takođe smo i korice sami osmislili. Nisam o izdavačima ni na trenutak pomislio, bio sam rešen da uradim sve sam, pa kako bude – objašnjava pisac i dodaje da se sada najmanje bavi pisanjem, a najviše distribucijom.

Jedan je telefon, prema njegovim rečima, ali tu je toliko pitanja i odgovora. Čitaoci mu dosta pišu i on sam odgovara na sve upite, iako mu to dosta vremena oduzima. Na taj način, kako kaže, ostaje sa njima prisan i povezan. Ranije mu je trebalo mnogo više vremena da složi reči, dok se sada sa njima igra lagano kao da su u kaledioskopu.
– Mislim da je sve postalo lakše jer sam sazreo, i kao pisac, i kao muškarac – objašnjava.

Najviše ga pokreće podrška čitalaca, među kojima su cenjeni i uspešni ljudi, glumci, pisci, profesori i mnogi drugi. To mu je najveća potvrda, da to sve što radi ima smisla, da nije umislio i da to zaista ima vrednost, koje on i dalje nije svestan. Voli da piše pisma čitaocima, ali i poznatima kojima se divi. Tako je napisao dva pisma za njegovog života čuvenom glumcu Alenu Delonu. Trenutno piše četvrto delo „Knjiga za more“ sačinjeno od proze i poezije, koje će se baviti letnjim temama. Uobličava je u Kotoru, gde uvek sakuplja misli i reči u novo delo.

Za kraj razgovora, pisac Đura Kelj ističe

„ko ima mozga misli srcem„

i

„mnoga ne možeš, si mogla“. 

Autor: Lena Sladojević