“Na život treba uvek gledati pozitivno, imati ljubav u srcu i nikoga ne mrziti” – poručuje banjalučka glumica Slađana Zrnić

Ovih dana se privodi kraju snimanje igrane serije „Tvrđava“, reditelja Saše Hajdukovića. Kroz jedanaest epizoda RTS serije, pratićemo živote jednog zaljubljenog para, njihovih rođaka i prijatelja tokom turbulentnih godina u kojima se dogodio raspad Jugoslavije. Jednu od upečatljivih uloga tumači Slađana Zrnić, glumica iz Banjaluke koja igra Mariju Tolju, predstavnicu hrvatske porodice u Kninu.

-To je uloga majke – žene koja se nalazi u odnosu sa suprugom i kćerkom uvek negde između i ona je most ka boljoj budućnosti, most ka ljubavi. Prilično je trpna uloga ali ja sam presrećna koliko smo lepo sarađivali sa Sašom Hajdukovićem i direktorom fotografije Lazarom Radićem. Mislim da smo uspeli Mariju Tolju da predstavimo u najljepšem i najboljem svetlu. Smatram da sam uspela nekako da je odbranim.

Kao i u svakom ratu, bilo da ste pripadnici druge narodnosti i nacije, vi uvek imate iste probleme, iste nade, a to je da vaša porodica i vi preživite. To me je najviše vodilo u stvaranju ove uloge i neizmerno sam uživala u radu na ovoj seriji, pogotovo zato što sam radila sa nekim glumcima koje odavno znam, ali nisam imala priliku da sa njima do sada radim.

Stvarno mi je bilo zadovoljstvo i mislim da smo studiozno prišli ovom lepom i plemenitom scenariju Mirka Stojkovića i Gorana Starčevića – ističe Slađana.

Koliko ste imali godina kada je bila Oluja i Pogrom Srba i kakva vas sećanja vežu za taj period?

– Bila sam tada u nekom najlepšem mladalačkom dobu, a to je između 18. i 23. godine. I ja sam prisustvovala dolasku izbeglica u Banjaluku i dosta mojih rođaka je tamo izbeglo iz tog područja. Kad god neko postavi takvo pitanje, uopšte nije lako odgovoriti na njega zato što, bez obzira koliko ste bili mladi, koliko je vaša energija bila i na neki drugi način da pokušate da sebi uljepšate život, to vas ipak dotakne. I to sam primetila sad dok smo snimali scene.

Kada vidite vojsku, puške, uniforme, to nije dobro. Ali, na život treba gledati uvek pozitivno, u smislu da i Bog odozgo pogleda čoveka, tako da treba samo imati ljubav u srcu i nikoga ne mrziti. Jednostavno, treba ići dalje, imati ispred sebe čoveka, ali nije važno koje je kakve nacije.

Majke imaju veliku simboliku u ovoj priči. Koliko ste se vi pronalazili u tome, vraćajući se u taj neki istorijski period nekadašnje Jugoslavije?
– Nije bilo lako, jer je sve asociralo na nešto što ste proživeli u devedesetim godinama prošlog veka. Sa jedne strane to je za glumce dobro, jer onda možete da iznesete iznutra sve te stvari. Ne morate da glumite, dovoljno je samo da se prisetite tih stvari i da onda emocije izađu na površinu. Naravno, mi smo glumci, pa smo obučeni da se s tim nosimo, ali zaista nije bilo svejedno i nije bilo lako.

Šta će „Tvrđava“ da donese kao serija? Priča će starije ljude podsetiti šta su preživeli, a mlađe “naterati” da shvate šta se tada dešavalo?
– Tako je. Mislim da će “Tvrđava” da donese činjenicu to da je porodica najvažnija na svetu i da nikakav rat, nikakve političke i socijalne okolnosti ne mogu i ne smeju to da sruše.

Možemo li reći da vaša priča ipak ima srećan kraj?

– Da li je tako u životu? Ne znam da li je ikome doneo srećan kraj. Uvek ima žrtava i uvek se vi sećate tih žrtava i rat koji pre svega donese besmisao. Ali ljudi smo i treba da idemo napred i uvek treba da budemo dobri jedni prema drugima. To je suština, bar po meni.

Znači ne treba zaboraviti, ali treba ići napred?
– Tako je, ne treba zaboraviti, ali zaista ne treba da pritiskamo tim stvarima ljude, pogotovo mlade. Danas je XXI vek i nova su vremena. Sva ta deca i mladi ljudi, treba da znaju neke informacije, da ih shvate, ali treba da se okrenu ka budućnosti. Nije to kao pre. Danas ako ste u Beogradu, vi ste istovremeno u nekom drugom evropskom gradu preko mobilnih telefona. Pre svega trebamo da se opustimo i da živimo život, da uživamo u prirodi i upoznajemo nove ljude. Mislim da je to suština i najveća filozofija. Treba putovati, upoznavati nove ljude, nove kulture i onda ćete vi imati materijale i resurse da svoju buduću tvrđavu porodice sačuvate.

AUTOR: DAFINA DOSTANIĆ