Kolumna: Traži se čovek

Nedavno je kompanija Neuralink ekscentričnog milijardera Ilona Maska, prvi put uspešno ugradila moždani čip u čoveka. Iz kompanije tvrde da obećavaju rezultati nervnih impulsa i zdravstveno stanje pacijenta. Mask koji poseduje društvenu mrežu Iks, tehnološku kompaniju Tesla, kao svemirsku agenciju Starlink, i ko zna šta još, u više navrata je govorio da koliko ga fascinira tehnološki napredak, toliko ga i plaši.

Cilj moždanog čipa je da poveže ljudske mozgove sa računarima, kako bi se rešavala složena neurološka stanja. Iz zdravstvenog ugla, ukoliko se tako nešto pravi da bi se pomoglo onima koji imaju nervna oštećenja – ima smisla, ali koliko je u svetu bolesnih koji sebi ne mogu da priušte ni osnovno lečenje  – ne verujem.

Kada su pitali Maska da nije prerano za moždani čip, on je rekao da su morali da ga naprave pre drugih kompanija.

Najavio je i uređaj Telepatija preko kojih će ljudi moći beskontaktno da se povežu na računare i telefone. Mi svakako jesmo povezani, i previše sa tehnologijom, nikada više, čak i previše. Logopedi upozoravaju da je sve više dece koja ne znaju da pričaju. Odrasla deca ne razgovaraju, školske odmore provode na klupama gledajući u telefone. Komuniciraju tako što jedni drugima šalju poruke i video zapise. Na taj način komuniciraju i sa roditeljima. Ništa drugačija situacija nije ni sa odraslima. Tek je to priča za sebe, odbijaju pozive ili na druženju telefoniraju kao da su Ilon Mask. Jezive napore ulažem da držim stvari pod kontrolom. Televizor nemam godinama, telefoni su mi uglavnom utišani. Kada se sastanem sa nekim, ne uzimam ih u ruke.

Ukoliko sami ne uspostavimo pravila i granice, neće ih niko umesto nas.

Toliko smo se distancirali jedni od drugih, da nas nikakvi moždani čipovi ne mogu povezati, štaviše samo će nas još više udaljiti. Udaljeni smo toliko da retko ko ima pravog prijatelja, pre ili kasnije na onom ispitu čovečnosti – padaju svi. O porodičnim odnosima da ne pišem, tu je još veća katastrofa. Ne znam ni sama koliko sam puta čula “Ne pričam sa bratom, sestrom godinama”. Ne sudim, ništa me ne čudi, nametnut nam je individualizam. Doslovno gaženje preko mrtvih u ostvarivanju ciljeva. Ukoliko si nemilosrdan – ti si pametan, ukoliko si dobar – ti si glup. Ugroženi su ljudi koji su milosrdni, žive za više ciljeve, koji neguju tradicionalne vrednosti, koji ne žele po svaku cenu da budu deo tog napretka. Napretka koji nam je doneo vređanje, omalovažavanje, ogovaranje, uništavanje i mržnju. Tako je bilo uvek, tako je i sada. U trećem veku p.n.e Diogen iz Sinope je u sred dana, sa upaljenim fenjerom šetao po trgu tražeći nešto, kada su ga upitali “Šta traži?” odogovorio im je “Tražim čoveka!”. Tada se mogao opravdati nedostatak istog, ipak se čovečanstvo susretalo sa mnogo ozbiljnijim problemima. Šta je danas – svemrzitelji u komforu, ko bi rekao da će tako biti?

Traži se čovek, dobar, od principa, sa kičmom, koji voli – porodicu, prijatelje, ljude, život, životinje, prirodu. Kada se nađe takav čovek, treba ga odvesti kod Ilona Maska, pa nek prema njemu napravi nove uređaje.

Možda bi se onda mogli povezati, kako bi naučili šta znači biti čovek?

Autor: Lena Sladojević