Sretan vam 8. Mart, Međunarodni dan žena, junakinje naše:
– Ti nisi zastupnica u saboru. Ti si prekopala pola duvanskog polja motikom, prstima razvila 3.000 bureka i svakog ponedeljka vozila njegovu majku kod lekara i na pijacu, dok je on radio na gipsu u Nemačkoj, a žene u selu ti govorile kako je tvoj život genijalan jer on donosi lovu, a ne moraš ga trpiti. Zato ti želim sretan Dan Žena.
– Ti nisi direktorka škole. Ti si bila sama s troje dece dok je on bio na brodu po godinu dana. Bila si i majka, i otac, bila si i električar, i šofer, i dadilja, i rešavala sve probleme dok je on bio nasred Indijskog okeana, a susedi ti govorili kako je tvoj život genijalan jer ogromne pare pomorci zarađuju. I tebi želim sretan Dan Žena.
– Ti nisi menadžerka u firmi. Ti pereš posuđe za minimalac. Tvoje dete nosi tvoje prezime, junak se od prvog meseca trudnoće nije javio na telefon. Radiš dva posla. Tvoje su ruke pune žuljeva i bole te zglobovi od pranja posuđa u fast fudu. Navečer, kad dete zaspi, nema ko da te zagrli. Kada je na pismenom zadatku bila tema ‘moj tata’ tvoje je dete bilo potpuno zbunjeno. Ti si mu sve objasnila, rekla si mu da ga dovoljno voliš za oboje, ono je zaspalo, a ti si plakala sama u krevetu. I tebi želim sretan Dan Žena.
– Ti nisi profesorka na fakultetu. Ne nosiš bela odela i lepe torbe. Ti u crnoj suknji svake nedelje ideš na groblje. Na spomeniku je njegovo ime, slika, i godina rata.
Vaša su deca odrasli ljudi. Trebaju se udavati i ženiti. I ti nisi sebična. Ne strahuješ od njihovog odlaska. Ti si sretna ako su oni sretni, i ako će barem vikendom doći i dovesti ti decu na čuvanje.
Sretan ti Dan Žena, ženo.
– Svi pričaju i pišu o broju menadžerki, profesorki, doktorki, direktorki, postotcima u saboru, o emancipaciji, o ravnopravnosti i neravnopravnosti. Zato sam ja 8. Mart odlučila posvetiti baš vama koje ste se pronašle u nekoj od kategorija iznad.
AUTOR: Marina Radoš