Glumica Milena Božić koju trenutno gledamo u inostranom filmu „Prvo predskazanje“, kaže da gluma još nije ispunila njena očekivanja

Trenutno se u domaćim bioskopima prikazuje američko – italijanski horor film „Prvo predskazanje“ rediteljke Arkaše Stivenson, čija je radnja smeštena pre popularne verzije filma Ričarda Donera sa Gregori Pekom i Li Remik u glavnim ulogama. Pomenuta verzija je pre skoro pola veka nagrađena Oskarom za najbolju originalnu muziku.

U horor filmu „Prvo predskazanje“ glavna glumica Nel Tajger Fri tumači mladu Amerikanku, koja je, kako bi započela život u službi crkve, poslata u Rim. Nailazeći na tamu pod čijem uticajem dovodi u sumnju sopstvenu veru, stvari oko nje izmiču kontroli, a zavera koju razotkriva ima za cilj rađanje otelovljenja zla. Jednu od upečatljivih uloga (sestra Silvija iz mlađih dana) tumači i naša glumica Milena Božić koja je gledaocima poznata po ulozi Juce u seriji Bobana Skerlića „Klan“.

Kako je došlo toga da postanete deo ovog stranog projekta?

-Pozvao me je kasting direktor da snimim jednu scenu u jako kratkom vremenskom roku. Spremila sam separat isto veče, skuvala kafu i snimala do jutra sve što je bilo neophodno (za tu scenu ja sam sebi namenila da je neophodno da urlam iz sveg glasa, što sam i radila u 5 ujutru u svojoj kuhinji).

Najveća motivacija mi je bila da igram ulogu Sonje Brage u mladosti (to je zvučalo gotovo neverovatno) i to u žanru u kom do tada nisam igrala. Pošto sam vaspitala sebe da nemam nikakva očekivanja od kastinga koje snimim, jako sam se obradovala kada su mi javili da sam dobila ulogu i da mi je snimanje kroz par dana.

Gde ste snimali i kako se odvijao rad na ovom projektu?

– Sve se odvijalo jako brzo, u svega nekoliko dana. Snimali smo u Beogradu. Pošto je sve bilo precizno isplanirano, nisam mnogo vremena provodila na samom setu, van onoga što nije uključivalo rad. Ostatak vremena sam provodila u svom trejleru, tako da se sa ekipom nisam družila mnogo, više smo radili. Oni su u Beograd došli kako bi dosnimili neke sekvence na skoro dovršen filma. Najteže mi je da dobijem ulogu, zbog nedostatka kastinga. Sve posle toga je lepo i lako.

Kako ste reagovali kada ste premijerno pogledali film?

-Prvo da mi je žao što je jedna scena rascepkana i nije montirana u kontinuitetu. Ali celokupno osećanje je moje veliko zadovoljstvo što sam imala priliku da igram u jednom ovakvom filmu, u mom omiljenom žanru i budem na špici sa nekim divnim glumcima.

Kako su vaše strane kolege reagovale na to što je jedna srpska glumica deo njihove ekipe? Koliko su uopšte znali o našoj zemlji?

-Nismo stigli puno da pričamo o tome, ali što se tiče profesionalne saradnje, divno! Inače, izuzetno su profesionalni i srdačni. Prvo što mi je rediteljka izgovorila pri upoznavanju jeste da jedva čeka da radimo, zatim podrška na svaki moj predlog u scenama. To je nešto što želite da slušate stalno, sve i pod uslovom da nije istina i da je puko laskanje, dobra je početna pozicija za vašu slobodu u samom startu i entuzijazam da se i kasnije prilagođavate datim indikacijama.

Koliki je bio izazov glumiti na stranom jeziku?

– Mislim da sam trenutno u dosta dobroj formi. U tom trenutku sam snimala još jedan projekat na engleskom pa mi je to ulilo dodatno samopouzdanje.

Naravno uvek je neobično jer melodika jezika nije ista i trudim se da ne upadnem u manir – stvaranja nekakvog alter ega na engleskom jeziku, odnosno da mi jezik i sama melodija ne budu prioritet, nego osnovna radnja i dogadjaji koji su u sceni koju igram. To su stvari koje sam osvestila radeći na ovim projektima.

Koliko je teško jednom mladom glumcu iz Srbije da se probije na stranom tržištu?

– Ovo su još uvek male uloge. Moram da naglasim da postoje male i velike uloge i rad je i dalje u okolnostima našeg tržišta. Ja bih zapravo volela da mi rad u ovoj produkciji bude dobra preporuka za neka dalja snimanja u inostranstvu. A moj zadatak je da što više radim u tom smeru, usavršavajući jezik i akcenat. Mladom glumcu je sad, čini mi se, jako teško da se probije i na domaćem tržištu, tako da snimanje stranih produkcija u našoj zemlji kao i savladavanja jezika donosi još mogućnosti za rad.

Da li ste fan kultnog ostvarenja „Predskazanje“ iz 1976. godine?

-O, da! Horor je moj omiljeni žanr filmova, obožavam kada se ježim dok ih gledam. I naravno, „Predskazanje“ iz ’76 je lektira za ovaj žanr, nisam ga gledala pred samo snimanje ali često mu se vraćam.

Deset godina je prošlo od vaše prve uloge u kratkom filmu „1/2“. Da li je uloga Juce u seriji „Klan“ obeležila vašu dosadašnju karijeru?

-Da, jer je bila moja prva glavna uloga. Nadam se da neće na tome i ostati.

Ova serija je podigla veliku medijsku prašinu. Da li vam je žao što nije snimljen četvtvrti ciklus iako je bio u planu?

-Pa, nije bio u planu nikada, zapravo, koliko je meni poznato. To je bila od početka jedna celina koja se sastojala od pažljivo struktuirana tri dela – uspon, razvitak i pad klana. Mislim da bi svako dalje širenje u okviru ove priče bio višak. A sa rediteljem bih uvek iznova sarađivala, jer mi je to snimanje jedna od najlepših uspomena.

Posle odgledane predstave Steve Žigona „Galeb“ u Narodnom pozorištu zaljubili ste se u glumu. Da li je ona ispunila vaša očekivanja?

-Iskreno za očekivanja – ne sećam se. Više pamtim neke čulne doživljaje i iracionalna osećanja koja su bila izražena i nekoliko dana posle gledanja. Da li sam išta razumela i da li bi mi se ta predstava i danas svidela? Nisam sigurna, jer sam se u međuvremenu senzibilisala za najrazličitije sadržaje i izgradila kritičko mišljenje. No, to je mišljenje devetogodišnjeg deteta i kao takvo će uvek ostati u mom sećanju kao moj prvi susret sa teatrom i moja prva ljubav. Kao i sve prve ljubavi, možda je i ova bila slepa, al vreme ne mogu da vratim, pa ni to nikad neću saznati. A da li je gluma ispunila moja očekivanja? Još uvek nije. Bar ne ona koju očekujem od sebe.

Kakvi su vam profesionalni planovi za naredni period?

-Neki su tek u nastajanju i nadam se da će se realizovati. Igram predstave koje već imam na repertoaru u aprilu: “Ustav”,”Manifesti 2.0” u Reflektor teatru i krajem meseca ponovo monodramu “Nanu”. Iščekujem premijeru još jednog filma koji sam radila u američkoj produkciji ali ćemo o tome, nadam se, nešto više pričati uskoro.

AUTOR: DAFINA DOSTANIĆ