Sa prvim letnjim danima Opatija obiluje mnogobrojnim festivalima, koncertima i kulturnim manifestacijama. Započelo je trećim festivalom mjuzikla, a nastavilo se drugim kulturnim događajima kao što su koncerti, predstave, izložbe…
Početkom jula u okviru Music Festa na Letnjoj pozornici u Opatiji održan je koncert Džeka Savoretija, jednog od najboljih savremenih britanskih kantautora, kao i koncert Alvara Solera. Njega je pesma “El mismo sol” sa Dženifer Lopez lansirala u zvezde, a planetarnu popularnost stekao je hitovima “Sofia”, “La Cintura” i “Manana”.
Očekuje se i koncert Maksima Mrvice, planetarno poznatog virtuoza koji se smatra jednim od najboljih i najuspješnijih krosover pijanista na svetu.
– Krajem avgusta sledi nam period koji je posvećen danu grada Opatije i u okviru koga će biti održan bluz festival. Ove godine imamo nastup Pape Rouča. Mesec završavamo sa našim filmskim festivalom, ali i Međunarodnim nadmetanjem slikarstva koji se zove “Mandrać”. Inače, Mandrać znači italijanski mandrak, mala uvala gde se puštaju barke uz more i mi u tim nekakvim prostorima koji su vrlo pitoreskni, radimo i međunarodno slikarsko nadmetanje. Septembra se odmaramo, da bi oktobra organizovali festival klasične muzike koji je u zatvorenim prostorima, u pozorištu, u vilama, po živopisnim mestima u Opatiji, kojih ima dosta. Naprosto, grad kao takav ima puno austro-ugarskih vila, i u njima krećemo sa operama koje su u zatvorenim prostorima i sa našim pozorišnim programom tokom jeseni – otkriva Erni Đigante Dešković, direktor Festivala Opatija.
Imali ste priliku da sarađujete sa brojnim umetnicima sa prostora bivših republika Jugoslavije. Jedan od njih je bio i novosadski umetnik Đorđe Balašević…
– Ja sam vrlo otvorena i komunikativna osoba i na taj način pristupam i sa svim umetnicima sa kojima sarađujem. Ovaj posao već radim puno godina i zaista ga volim. Područje Republike Srbije ima izvrsne umetnike, a i izvrsne muzičare. Osobe sa kojima sam imao prilike da sarađujem je i Balašević i imam samo lepe reči o njemu. Imali smo priliku da radimo koncerte na otvorenom, znači za veći broj ljudi ali smo uspeli pre nekoliko godina da se dogovorimo da održimo jedan njegov nastup koji je bio koncipiran na način da bude za manji broj (500 ljudi), gde smo hteli da toj publici pružimo osećaj posebnosti tog događaja. Znači, ne samo da ljudi dođu na nekakav koncert, gledaju pevača u daljini i bude im lepo. Mi smo hteli da dodamo ekstra stvar i jedan plus i osmislili smo tzv. meet and greet, znači susret sa samim pevačem, gde smo napravili da prvo nastup bude dostupan na metar od samog izvođača, odnosno od same publike.
Ljudi su bili metar ispred svog idola, što je jedan poseban osećaj. Posle toga su imali mogućnost druženja sa njima – popiti piće, razgovarati i fotografisati se. To smo organizovali u pozorištu i to je bilo divno iskustvo. Takve stvari smo bez problema radili sa Balaševićem. Voleo je taj odnos sa ljudima.
Radite svoj posao punim srcem?
– Mislim da je jako važno kada neki umetnik shvati da je on tu zbog publike. Znači, mi svi ovde smo zbog publike i volimo ovaj posao. Oni koji ne vole ovaj posao, ali ga rade iz nekog drugog razloga, ne izdrže dugo. To ne funkcioniše na taj način. Uvek moramo razumeti i shvatiti da to znači da moramo voleti našu publiku i da moramo imati vrlo dobar i korektan odnos prema njima. Znači, Balašević je to razumeo i zbog toga mi je bio jedan od dražih umetnika sa područja Srbije.
Sa kim biste voleli da sarađujete od srpskih umetnika, a još niste imali priliku?
– Mislim da sa svim osobama sa kojima sam hteo da sarađujem, sam i sarađivao. Znači, postoje naprosto žanrovi ili stvari koje ja ne radim. Što je i normalna stvar. To je kao da pitate sportistu kojim se sportom bavi, da li se bavi svim sportovima koji postoje. Pa naravno da ne, bavi se određenim sportovima, recimo fudbalom ili košarkom. Znači, ja radim mjuzikle, klasičnu i popularnu muziku u koju ulazi i rok i metal i pop. To su, recimo, nekakvi žanrovi u kojima se ja krećem. Nisam nikada radio nešto što bi možda i bilo popularno na prostorima bivše Jugoslavije, kao na primer narodnjaci. To ne radim i to nisam nikada radio. Postoje nekoliko izvođača s kojima bih hteo raditi, a nisam do sada radio. To su možda na našim prostorima manje poznata imena, ali su širom Evrope, jako poznata.
Recimo, meni je skandinavski hevi metal bend “Sabaton”, jako drag. On je relativno nepoznat ovde, ali u Evropi je vrlo, vrlo poznat. Izuzetno mi je drago da radim s tim ljudima jer imamo sličnu dužinu razmišljanja (talasnu dužinu prim. aut.).
Sledeća osoba s kojom je bilo jako ugodno raditi, a radiću i dalje, je italijanski pevač Cukero (Adelmo Fornaćiari) koji je toliko ležeran.
Postoji jedna zanimljiva anegdota sa Cukerom koja se prepričava…
– I ja i on, volimo gastronomiju. Pošto je naše područje poznato po pršutima, a i njegovo rodno područje je poznato po pršutima mi smo onda lepo razgovarali koji su pršuti bolji. Toliko smo se mi zapričali i toliko nam je bilo lepo da sve to analiziramo, da smo u jednom trenutku zaboravili na koncert i na to da smo trebali krenuti ka mestu održavanja. Za pola sata je trebalo da krene njegov nastup a mi smo pričali o svemu i zaboravili na vreme. Kasnili smo petnaestak minuta, a publika je strpljivo čekala. Takvi odnosi su simpatični među ljudima koji su potpuno normalni.
Postoji li neki svetski umetnik koga biste voleli da ugostite?
– Naravno, postoji jedan italijanski pevač, Maks Pecali, iz nekadašnjeg njihovog benda, koji se zove “883”, koji je mega zvezda u Italiji. On napuni italijanski najveći stadion za pet minuta. Kod nas je potpuno nepoznat.
To je osoba sa kojom bih rado sarađivao zbog razloga što izvodi muziku na kojoj sam ja odrastao i svoju mladost proživeo. Ima tu nekakvih emocija možda i više nego ostalo.
AUTOR: DAFINA DOSTANIĆ
