U Baljevcu na Ibru, u opštini Raška, živi jedan osmak čije ime se poslednjih godina sve češće izgovara sa ponosom. Ove zime osvojio je tri prva mesta na opštinskim takmičenjima – iz matematike, srpskog jezika i engleskog jezika. Na sva tri testa imao je više od 90 odsto uspešnosti i plasirao se na okružno takmičenje iz sva tri predmeta.
On je Đurađ Veljović. Učenik je osmoletke „Josif Pančić“.
Međutim, ova priča nije samo priča o medaljama. Ovo je priča o dečaku koji odrasta uz majku koja se već osamnaest godina bori sa multiplom sklerozom – još pre nego što se on rodio. Bolest je postala deo svakodnevice njihove porodice, mučna, uporna, dugotrajna… Ipak, u toj kući nema odustajanja u osvajanju života.
Njegovi nastavnici kažu da je možda i najdarovitiji učenik u istoriji škole. A iza te ocene stoje godine rada i rezultata koji se nižu bez prekida.
Na magistralnom putu Kraljevo – Kosovska Mitrovica, severno od Raške, nalazi se
Baljevac na Ibru, rudarsko naselje iz prednemanjićkog perioda.
Osnovna škola „Josif Pančić“ osnovana je 1910. godine, dok u sadašnjoj školskoj
zgradi radi od 1959. godine. Kao matična škola funkcioniše od 1965. godine.
Škola je smeštena u samom centru Baljevca na Ibru i okružena je prelepim parkom, sa oko 200 vrsta različitog drveća i ukrasnog šiblja. Trenutno školu pohađa 337 učenika raspoređenih u 24 odeljenja. U nastavi se izučavaju tri strana jezika: engleski, francuski i nemački.
Škola ima pet izdvojenih odeljenja: osmorazredne škole u Brveniku i Gradcu,
kao i četvororazredne škole u Biljanovcu, Korlaću i Brvenici.
Još od četvrtog razreda nizali su se uspesi: prvo mesto iz matematike na opštinskom takmičenju. U petom razredu osvojio je prvo mesto iz matematike na opštinskom i okružnom nivou, kao i prvo mesto iz srpskog jezika, takođe na opštinskom i okružnom takmičenju. U šestom razredu ponovio je uspeh – prvo mesto iz matematike na opštinskom nivou i prvo mesto iz srpskog jezika na opštinskom i okružnom takmičenju. U sedmom razredu takmičenja nisu održana, ali rad nije prestajao.
Sada, u osmom razredu, ponovo tri prva mesta – matematika, srpski jezik i engleski jezik. I to više nije slučajnost. To je kontinuitet.
Đurađ voli da čita. Posebno ga zanimaju velike istorijske ličnosti – ljudi koji su, uprkos teškim okolnostima, ostavili trag. Možda u tim životnim pričama pronalazi potvrdu da snaga ne dolazi iz lakoće, već iz muke i istrajnosti.
Njegovi dani prolaze između škole, knjiga i priprema za nova takmičenja. Nema velike priče o uspehu. Postoji samo rad.
Učiteljica Hristina Matović, nastavnica srpskog jezika Olivera Nikić, nastavnica matematike Ljiljana Arsović i nastavnica engleskog jezika Slavica Mandić prepoznale su talenat koji traži podršku. Učenik za njih ima samo reči hvale.
– Zahvalan sam svim prosvetnim radnicima, i učiteljici i nastavnicima, koji su verovali u mene i kada je bilo teško. Oni su me naučili da je trud važniji od talenta – istakao je Đurađ Veljović za Princip magazin.
Na pitanje koje su mu želje u budućnosti, Đurađ Veljović, odlučno odgovara:
– Želim da upišem specijalnu Matematičku gimnaziju u Kraljevu. Već se pripremam za prijemni ispit. Znam da neće biti lako, ali volim matematiku i želim da učim još više.
U njegovim rečima i pogledu nema patetike, tu je samo rešenost. Dok se njegova majka godinama bori sa bolešću koja ne popušta, Đurađ se bori drugačije – znanjem. Njegove medalje nisu samo priznanja za rešene zadatke. One su dokaz da okolnosti ne određuju domet.
U vremenu kada se znanje često nedovoljno vrednuje, Đurađ Veljović pokazuje da postoje i drugačiji primeri. Primeri u kojima su rad, disciplina i posvećenost jači od životnih teškoća.
I zato ova priča zaslužuje da bude ispričana. Jer ponekad se najveće pobede ne osvajaju pred publikom, već za stolom prekrivenim sveskama, u kući u kojoj se svakog dana, iza zidova, vodi jedna teška, ali dostojanstvena borba.
AUTOR: LENA KARMAN
